Astrofizičar: Vanzemaljci postoje, ali ih mi ne zanimamo

Svet 28. jan. 202113:14 > 13:32
Podeli:
Foto:Carol and Mike Werner / Alamy / Profimedia

Sredinom novembra 2018. Avi Loeb, tadašnji šef katedre astronomije na Harvardu i njegov mladi saradnik Šmuel Biali objavili su rad u prestižnom Astrofizičkom žurnalu tvrdeći da su ljudi imali kontakt sa vanzemaljskom tehnologijom kada je godinu dana ranije kroz Sunčev sistem projurio misteriozni objekt Oumuamua.

Pročitajte još:

U knjizi „Extraterrestrial: The First Sign of Intelligent Life Beyond Earth“ (Vanzemaljci: Prvi znak inteligentnog života van Zemlje), koja je nedavno objavljena ovaj astrofizičar je pozvao svet da bude otvorenog uma i da prihvati da „tamo gore“ ima nečeg, pre svega života. U suprotnom, rekao je on Njujork tajmsu, propustićemo nešto neverovatno, kao što su propustili crkvenjaci koji su u 17. veku odbili da pogledaju kroz Galilejev teleskop.

„Da li smo svi mi, i naučnici i laici, da li je ljudska civilizacija spremna da se suoči sa ovim da prihvati da život na zemlji nije jedinstven a verovatno ni narolito impresivan? Bojim se da je odgovor na to pitanje odričan i da su predrasude koje preovladavaju razlog za brigu“, naveo je Loeb koji je u knjizi objasnio kako je došao do relativno radikalnog zaključka da je objekat Oumuamua, koji na ilustracijama liči na džinovsku cigaru, otpadak vanzemaljske tehnologije.

Oumuamua, što na havajskom znači „skaut“, prvi put je primećen na Mauiju 19. oktobra 2017. kada je već izlazio iz našeg sistema. U Sunčev sistem je ušao iz pravca zvezde Vege.

Niko nema fotografiju objekta ali su astrofizičari, na osnovu osvetljenosti i kretanja, uspeli da zaključe da je bar deset puta duži nego širi. Nepoznati umetnik to je interpretirao kao kamen u obliku dugačke cigarete. Zbog čudnih trzaja po izlasku iz našeg sistema, astronomi su zaključili da je Oumuamua „čudna“ kometa. Takvi objekti često se ubrzavaju zbog gasova, ali oko površine ovog objekta nisu primećeni nikakvi gasovi.

Loeb je ozbiljan naučnik koji je objavio više od 800 naučnih radova i napisao osam knjiga i zalaže se za nauku utemeljenu u činjenicama. Pa ipak, on je mipljenja da je 400 metara duga Oumuamua deo vanzemaljske tehnologije, otpadak koji je zalutao u našu galaksiju.

Avi Loeb Foto: Bryan Bedder / Getty images / Profimedia

Neobično velika promena sjaja

Jedno od neobičnih svojstava Oumuamue, koje Loeb ističe uz činjenicu da je bio neuobičajeno sjajan za kamena tela, jeste da je takođe neobično jako menjao sjaj dok se okretao – svakih osam sati promenio bi se za faktor 10. To je značilo da se površina područja koje je reflektovalo sunčeve zrake u našem smeru menjala za faktor 10.

To je naročito neobično ako se uzme u obzir činjenica da je teško očekivati da će neko telo biti tako precizno okrenuto prema nama da ćemo u jednom trenutku videti baš njegovu najmanju moguću površinu, a potom, osam sati kasnije, onu najveću.

Za ilustraciju je dao primer lista papira koji bi u nekom trenutku bio okrenut prema nama tako da vidimo samo njegovu tanku bočnu stranu, a u drugom tako da mu vidimo celu veliku površinu, što je malo verovatno.

Najbolje tumačenje za ovu pojavu bilo bi da je reč o pljosnatom telu, nalik na palačinku, odnosno solarno jedro vanzemaljske letelice. „Videli ste crteže koji su ga predstavljali kao veliku cigaru. No pljosnato telo daje za 90% bolje tumačenje modela varijacije u sjaju“, pojasnio je Loeb.

Ovu neobičnu pojavu nije bilo moguće pouzdano objasniti posmatranjem teleskopima sa Zemlje koji su bili previše daleko. Jedini način da se razreši ta misterija bilo bi slanje neke sonde s kamerama bliže Oumuamui. No takva mogućnost nije dolazila u obzir jer se već udaljavao od Zemlje brzinom većom od brzine bilo koje rakete koju bismo mogli poslati.

Da smo ga otkrili kada je ulazio u Sunčev sistem, onda smo mogli da pošaljemo sondu, rekao je u jednom podkastu Loeb.

Foto: Shutterstock

Biće još takvih poseta

Loeb smatra da to nije ni prvi ni poslednji dolazak nekog takvog objekta u Sunčev sistem. Čak naprotiv, očekuje da će takvi objekti postati relativno uobičajeni.

„Ne brinite se, biće ih još. Ja funkcionišem po kopernikanskim načelima koja kažu da ne živimo na posebnom mestu, niti živimo u nekom posebnom vremenu. To znači da ćemo, ako budemo istraživali nebo nekoliko godina i ako budemo imali dovoljno osetljivu tehnologiju za istraživanje područja u blizini Sunca, uz pomoć teleskopa Pan-STARRS pronaći još mnogo više takvih tela koja ćemo moći bolje da proučimo“, rekao je Loeb.

Upravo zbog toga, dodao je on, naučna zajednica treba da bude otvorena prema ideji da je Oumuamua možda bio ostatak vanzemaljske tehnologije. U nekom takvom budućem slučaju bili bismo spremni da prikupimo dovoljno podataka, rekao je Loeb i dodao: „Nauka se temelji na dokazima, a ne na predrasudama“.

Foto: ESO/M. Kornmesser / / SWNS / Profimedia

Vanzemaljsko jedro

U prilog Loebovoj tezi o jedru govori još jedna anomalija, a to je da je Oumuamua na svom odlasku od Sunca ubrzavao na način koji se očekuje od solarnog jedra ili eventualno komete, ali ne od obične stene.

Kada se kometi udaljavaju od Sunca, na njihovoj površini, koja je okrenuta prema našoj zvezdi, zbog topline sunčevog zračenja, isparavaju gasovi. Oni djeluju na sličan način na koji funkcionišu gasovi koje izbacuju raketni motori, što stvara potisak i ubrzavanje u smeru suprotnom od Sunca.
Kako na Oumuamui nije zabeležen nikakav led, Loeb smatra da se njegovo ubrzavanje ne može objasniti na takav način, piše Index. Kaže da su neke njegove kolege fenomen pokušale da objasne tezom da je Oumuamua ogromna santa zaleđenog vodonika čije bi isparavanje za naše teleskope bio nevidljivo, ali on smatra da je to nategnuto tumačenje.

„Da je to bila kometa, trebalo bi da mu ispari oko jedna desetina mase da bi dobio takav potisak kakav je zabeležen“, rekao je Loeb. „Deset posto mase koje isparava je mnogo. Zamislite da telo veličine više stotina metara izgubi 10 posto svoje mase. To ne može da vam promakne“, rekao je on.

Na osnovu ovih činjenica zaključio je da je potisak došao od efekta kakav je svojstven solarnom jedru. „Da bi to bilo efikasno, telo bi moralo da bude izuzetno tanko, tanje od milimetra. A priroda ne stvara takve stvari“, rekao je Loeb koji radi na projektu slanja minijaturnih sondi na Proksimu Kentauru koje rade na solarna jedra.

Loeb, koji je odrastao na farmi u Izraelu gde su njegovi roditelji pobegli od Holokausta i rata u Evropi i gde je često slušao filozofske rasprave zbog kojih je postao jedan od najmaštovitijih i najartikulisanijih naučnika, priznao je da je možda njegovo tumačenje fenomena Oumuamua obojeno činjenicom da radi na razvoju tehnologije solarnih jedara za taj projekat.

Foto:PHOTOSTOCK-ISRAEL / Sciencephoto / Profimedia

Vanzemaljske civilizacije da, NLO ne

Loeb smatra da se, u skladu s kopernikanskim načelom prema kojem mi ljudi nismo ništa posebno, ali i na temelju činjenice da su planete nalik Zemlji prilično uobičajene u orbitama zvezda kojih samo u našoj galaksiji ima par stotina milijardi, u svemiru moralo razviti mnogo vanzemaljskih civilizacija.

Iz sveta i regiona čitajte:

Pa ipak, ne veruje previše u viđanja vanzemaljaca na Zemlji. Pre svega, u skladu s istim načelom skromnosti, uveren je da nismo toliko posebni ni interesantni vanzemaljcima da bi godinama leteli oko nas kako bi nas pratili i proučavali. Takođe smatra da bismo s novim mogućnostima snimanja, kakve danas svaki čovek ima pri ruci, do sada već imali kvalitetne snimke vanzemaljskih letelica kada bi nas one stvarno istraživale.

S druge strane, Loeb je kritičan prema naučnicima koji previše lako odbacuju ili čak ismevaju tezu da bi Oumuamua mogao da bude delo vanzemaljaca. Loeb je uveren da nauka treba da se vodi dokazima, što ne mora uvek da znači da velike tvrdnje traže velike dokaze.

Naučnici, rekao je on, treba da budu otvoreni i spremni na rizik da ponekad pogreše jer se nauka razvija na osnovu pokušaja i grešaka. Na kraju krajeva, dodao je Loeb, sam Albert Ajnštajn je napravio tri greške. Nije verovao da u prirodi mogu da nastanu crne rupe iako je njihovo postojanje proizlazilo iz njegove teorije relativnosti. Takođe nije verovao da će ikada biti otkriveni gravitacijski talasi, iako su i oni proizlazili iz njegovih jednačina. I na kraju, nije verovao u mogućnost da u prirodi stvarno postoji fenomen kvantne sprege, povezanosti svostava međusobno udaljenih objekata, koji je nazvao sablasnim delovanjem na daljinu. Sve to je kasnije naučno dokazano.

Ako se mogućnost susreta s vanzemaljskom tehnologijom ismeva, ističe, onda se onemogućava potraga za njom jer je teško naći nešto što se uopšte ne traži. Time se onemogućava razvoj celog jednog područja jer se u njega ne ulaže a mladi naučnici se obeshrabruju, zaključio je Loeb.

BONUS VIDEO:

***

Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

Twitter

Instagram

Komentari

Vaš komentar