Suspenzija AstraZeneke u EU: Oprez ili politička igra

Svet 16. mar. 202113:05
Podeli:
Foto:REUTERS/Dado Ruvic/Illustration/

Dokaza o povezanosti AstraZenekine vakcine sa pojavom tromba nema mnogo, ali su evropske vlade u svom "oprezu" uzele u obzir i druge faktore kada su donele odluku o suspenziji primene Oksfordske vakcine.

Pročitajte još:

Više zemalja Evropske unije suspendovalo je upotrebu AstraZenekine/Oksfordske vakcine protiv koronavirusa iako i Svetska zdravstvena organizacija i Evropska agencija za lekove savetuju ljude da se vakcinišu istom. Razlog koje su evropske zemlje navele je „oprez“.

U medijima se poslednjih dana pojavilo nekoliko izveštaja o pojavi tromba kod šačice vakcinisanih, kao i ređeg oboljenja trombocitopenije – smanjenja broja krvnih pločica što može da izazove masovno krvarenje. Smrt od posledica pojave krvnih ugrušaka prijavljena je kod vakcinisanih u Austriji i Italiji koja je prekinula sa korišćenjem vakcina iz jedne isporuke iz straha da su zaražena. Smrt od trombocitopenije prijavljena je i u Norveškoj, kao i tri slućaja hospitalizacije zbog iste.

Dok vlade širom sveta dižu rampu, većina naučnika koluta očima u neverici. SZO i EMA će se danas odvojeno sastati kako bi ispitali situaciju oko vakcine ali naglašavaju da za sada nema dokaza da su trombovi posledica vakcine.

Stručnjaci kolutaju očima u neverici

Stručnjaci kažu da broj slučajeva tromba i trombocitopenije kod vakcisanih nije ništa viši od onog kod nevakcinisanih. Međunarodno udruženje za trombozu, koje predstavlja medicinske stručnjake iz celog sveta, navelo je prošle sedmice da „mali broj prijavljenih trombotičnih slučajeva kod vakcinisanih u poređenju sa milionima vakcinisanih protiv kovida 19 ne predstavlja direktnu vezu“.

Krvni ugrušci su uobičajeni, naveli su oni, ali ništa više kod onih koji su vakcinisanih. Stručnjaci čak preporučuju da se vakcinišu i oni koji imaju istoriju tromboze i uzimaju lekove za razblaživanje krvi jer je prednost vakcine protiv bolesti od koje je umrlo više od 2,6 miliona ljudi mnogo veća od rizika od tromba.

Foto: EPA-EFE/GEORGI LICOVSKI

Britanci odlučno: Nema dokaza o vezi vakcine i tromboze

U Britaniji, Regulatorno telo za lekove i medicinska sredstva i Komitet za vakcinaciju koje savetuju vladu odlučni su u stavu da AstraZeneka ne izaziva tromb.

„Britanija je primenila 11 miliona doza AstraZeneke i nije došlo ni do kakve promene u broju tromboza od početka vakcinacije“, rekao je profesor Entoni Harden, glavni savetnik premijera. On je naveo da Regulatorno telo za lekove i medicinska sredstva blisko sarađuje sa kolegama iz sveta i razmatra slučajeve ali da „dostupni dokazi ne navode na zaključak da je vakcina uzrok“.

Kompanija AstraZeneka saopštila je da su registrovali 15 slučajeva duboke venske tromboze i 22 plućne embolije u celoj Britaniji i EU do 8. marta. „To je mnogo manje nego u opštoj populaciji ove veličine i sličan je broju drugih licenciranih kovid 19 vakcina“, navodi se u saopštenju.

Drugi faktori

Ove izjave ipak ne dotiču mnogo evropske vlade, zbog čega, piše Gardijan, treba uzeti u obzir i druge faktore.

Prvi je da niko ne može da isključi eventualne posledice na osnovu testiranja desetina hiljada ljudi. Slična situacija bila je i sa pandemijom svinjskog gripa 2019. kada je kasnije ptkriveno da je jedna od 55.000 vakcina Pandemriksa izazvala poremećaj spavanja, narkolepsiju kod dece. Samo u Britaniji oko 100 ljudi boluje od ovog poremećaja zbog kog pacijent zaspi bez upozorenja tokom dana.

Baš iz tog razloga, eksperti će naročito pomno proučavati netipične slučajeve pojave krvnih ugrušaka. U Danskoj, 60-godišnjak koji je preminuo imao je „veoma neobične“ simptome. Norveška je takođe saopštila da je hospitalizovala troje sa „neobičnim simptomima“.

Iz sveta i regiona čitajte:

Vlade, sa druge strane, moraju da uzmu u razmatranje i druge stvari osim naučnih dokaza. Tu je poverenje javnosti – u vakcine ali i u ministre.

Francuska, na primer, muku muči sa vakcinacijom jer u ovoj zemlji postoji duga istorija sumnjičavosti javnosti prema farmaceutskim kompanijama čemu je doprineo debakl sa vakcinom protiv svinjskog gripa. Francuska je kupla milione doza koje su ljudi odbili da prime. U ovoj zemlji, gde je jak antivakserski pokret, takođe muku muče i sa vakcinisanjem dece protiv boginja.

Sa druge strane, Nemačka kojom korona hara, je prva odbila da primenjuje AstraZenekinu vakcinu na starijim od 65 jer nisu imali dovoljno dokaza da je efikasna kod starijih.

A tu su i zalihe. Britanija ima solidnu zalihu vakcina dok Evropa nema – zbog problema u distribuciji, proizvodnji i nesuglasica baš sa AstraZenekom koja je ponovo smanjila obećane doze vakcina na trećinu obećanog, oko 30 miliona u prvom kvartalu. Zbog toga je suspendovanje vakcine u Evropi gde je inače nema dovoljno mnogo lakše nego negde drugde – na primer u Australiji i Kanadi koje su saopštile da i dalje nastavljaju sa vakcinacijom svog stanovništva.

***

Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

Twitter

Instagram

Komentari

Vaš komentar