U Evropskoj uniji je s iznenađenjem i ljutnjom dočekana odluka Rusije da zabrani letove austrijskoj i francuskoj aviokompaniji za Moskvu zaobilaznim putem oko Belorusije, koju je EU "kaznila" zabranom letova preko njene teritorije.
Pročitajte još:
Evropski analitičari i mediji postavljaju pitanje hoće li sad problem Belorusije uz druge planetarne nevolje biti suštinski rešavan na susretu vodja Amerike i Rusije polovinom juna u Ženevi, dakle bez EU, jer Vašington o tom sastanku prethodno nije ni obavestio Brisel.
Vodji Evropske unije će u junu pokušati da utvrde novu strategiju odnosa s Rusijom, u nastojanju da usaglase stav oko čega mogu, a oko čega ne mogu da nađu zajednički jezik s Moskvom, ali to više neće biti samo politika sankcija, jer se to pokazalo bez istinskog učinka, kako je saopštio francuski predsednik Emanuel Makron.
Sad su oči Evropljana uprte u to kakva će biti nova, iako bliskija, saradnja s Vašingtonom i zato se na sastanak presednika SAD i Rusije Džozefa Bajdena i Vladimira Putina u Ženevi gleda i kao dokaz da „i dalje postoji američka nadmenost i stav izuzetnosti“ u odnosu na Uniju.
Sad je to „prijateljskije“ nego stav prethodnog američkog predsednika Donalda Trampa da je EU „protivnik“, kako mišljenje nekih vodja EU.
Neki analitičari smatraju da pretnja evropske 27-orice da će zavesti i teške ekonomske sankcije režimu u Minsku zbog „državnog terorizma“ i prinude sletanja aviona Rajanera još više gurnuti Belorusiju ka političkoj uniji sa Rusijom.
Ali ima i mišljenja da će ruski predsednik Vladimir Putin u razgovoru sa šefom Bele kuće Džozefom Bajdenom oko gorućih svetskim problema, koronavirusa, kontrole naoružanja, terorizma, prevashodno nastojati da napravi proboj u rešavanju glavnog problema Ukrajine, pa tad verovatno biti i spreman da prihvati neku nagodbu oko Belorusije, posebno njenog osporavanog autoritarnog vodje Aleksandra Lukašenka kojeg i Moskva smatra vrlo nepouzdanim saveznikom.
Bajden je, skreću pažnju neki komentatori, odustao od sankcija licima i kompanijama koje rade na izgradnji rusko-nemačkog gasovoda Severni tok 2 upravo pre sastanka, što može biti znak Putinu, ali i potvrda da je Vašingtonu važan odnos s Nemačkom, naročito zbog potrebe da se zajednički suprotstavi svetskim ambicijama Kine.
Dakle Evropska unija ponovo čeka šta će i da li će čelnici Amerike i Rusije utanačiti kad je reč o svetskim problemima, ali onima koji se najviše tiču Evrope.
Tu je za ceo stari kontinent najveći gorući problem mnogo manje Belorusija, već prevashodno Ukrajina, mada tamošnju „Majdan revoluciju“ je svojevremeno prevashodno podržala i ključne konce i danas drži Amerika, koja je tada štaviše blokirala pokušaj EU da se nađe kompromis između vlasti, opozicije i Rusije.
Tu se još od hladnog rata prelama stav više prethodnih američkih administracija da je „Rusija s Ukrajinom svetska sila, a bez nje regionalni igrač“.
Zamenica američkog državnog sekretara Vendi Šerman je upravo došla u Brisel i izjavila da su SAD veoma zadovoljne saradnjom s EU, ali je i naglasila da su “ ljudi zadovoljni američkim vođstvom“ u svetskim poslovima.
Ona je objasnila i da Amerikanci ponekad moraju da donose odluke koje moraju da usvajaju u sopstvenom interesu, a zvaničnici u Savetu EU kažu da su „Uija i Vašington obnovili veze, iako smo oko raznih pitanja na različitim tračnicama“.
„Politiko“ navodi da se „evropskim vođama ježi koža zbog znakova da zvaničnici u Bajdenovoj vladi očekuju da će se saveznici u EU poslušno povinovati vođstvu Vašingtona „, a slična je situacija i među saveznicima u NATO.
U Briselu se postavlja i pitanje koliko je Vašingtonu, imajući u vidu da je Kina glavni svetski suparnik i težište američke svetske strategije na Pacifiku, zaista važna Evropa, jer je činjenica da četiri meseca posle stupanja na vlast Bajden još nije postavio nove ambasadore pri EU i NATO.
Sve ovo, smatraju u Briselu, jača uverenje nekih vlada u EU, uključujući Pariz, da Unija mora dokazati svoj stav o strategijskoj nezavisnosti već na susretima Grupe 7 vodećih zemalja i samitu NATO u junu, a to znači da Evropa ima svoju strategiju na kratki, srednji i dugi rok kad je reč o prioritetima EU.
BONUS VIDEO:
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
