Američki magazin "Atlantik" piše da je predsednik SAD Donald Tramp do sada vladao po svom autokratskom instinktu i da ga sada čeka sudbina koja često dočeka autokrate kada se ljudi okrenu protiv njih, poput onoga što se dogodilo Slobodanu Miloševiću.

Sadašnje nemire „Atlantik“ upoređuje sa svrgavanjem predsednika koji su, prema tvrdnjama tog lista, bili diktatori i kao primere navodi Miloševića u Srbiji, Viktora Janukoviča u Ukrajini ili Ben Alija u Tunisu.

Atlantik navodi da SAD sada doživljava haos kakav nije viđen od 1968. godine kada je nacija bila podeljena.

„Iako će se Trampov mandat završiti izborima, a ne svrgavanjem, magnitudu svega ovoga što se događa, a i svega što će se tek dogoditi je moguće shvatiti jedino ako pogledamo slične slučajeve u inostranstvu“, piše „Atlantik“.

Kao i u brojnim revolucijama, u SAD se vode dve bitke – jedna je duga borba protiv brutalne i represivne ideologije, a druga je borba protiv jednog vođe, ocenjuje dalje američki magazin, dodajući da je to borba protiv predsednika koji je došao na vlast rasplamsavši rasne tenzije.

„Atlantik“ piše kako se upravo to dogodilo u Ukrajini 2014. kada je svrgnut Janukovič u tzv. Narandžastoj revoluciji.

On je odlučio da se odrekne pristupanja zemlje EU, a masa ljudi se okupila na Majdanu u Kijevu, navodi taj list.

„Umesto da pusti demonstrante da viču na cičoj zimi, Janukovič je odlučio da se nasilno sukobi sa njima, a taktika mu se obila o glavu. Pokret sa ograničenim sredstvima postao je puna i jaka revolucija“, piše „Atlantik“.

Njegova inicijativa o kojoj je govorio za Skaj njuz motivisana je demonstracijama u SAD povodom brutalnog ubistva Afroamerikanca Džordža Flojda. Kan je rekao da će Komisija za različitost javne oblasti pregledati znamenitosti Londona, uključujući murale, uličnu umetnost, imena ulica i druge spomenike i razmotriti preporuke za njihovo uklanjanje.

Konkretan povod za ovakvu gradonačelnikovu odluku bio je sinoćni pokušaj rušenja statue trgovca robovima Edvarda Kolstona u Bristolu od strane demonstranata Black Lives Matter (BLM). Osim ovog spomenika, za rušenje će, kako se pretpostavlja, biti i statue trgovaca robljem Roberta Miligana, Villijema Bekforda, Džona Kasa i Tomasa Gaja.

„Kada pogledate javna dobra – nazive ulica, trgova, murali – postoje neki robovlasnici za koje mislim da bi ih trebalo srušiti, a komisija će nas posavetovati o tome“, naveo je Kan.

Na primer, kip Miligana, škotskog trgovca iz 18. veka koji je posedovao 526 robova koji su radili na njegovoj plantaži, stoji ispred Muzeja Doklands. docklanda, u blizini pristaništa u zapadnoj Indiji koji je pomogao da stvori u blizini Canari Vharf.

Veruje se da je Vilijem Bekford, bogati političar koji je dva puta obavljao dužnost gradonačelnika Londona u 18. veku, posedovao oko 3.000 robova na svojim plantažama na Jamajci. Njegova statua stoji unutar londonskog Gildhola.

Džon Kass je bio uključen u trgovinu robljem kao član kompanije Royal African Company’s Court of Assistants između 1705. i 1708. godine. Podaci ove kompanije pokazuju da je Kas bio agent u pregovaranju sa robovima u Africi i na Karibima.

Tomas Gaj, osnivač Gajeve bolnice i fondacije imao je veliki udeo u kompaniji South Sea, kojoj je dodeljen monopol nad trgovinom robovima u španskim kolonijama na američkom kontinentu.

„Neugodna je istina da naš narod i grad duguju veliki deo svog bogatstva svojoj ulozi u trgovini robovima i dok se to odražava u našem javnom dobru i doprinosu mnogih naših zajednica u zajedničkom životu, naš kapital se namerno ignoriše. To se ne može nastaviti“, rekao je Kan.

Prvi čovek Londona rekao je da se u gradu mora nastaviti slavljenje dostignuća i raznolikosti svih, uz obavezu da se spomenu oni koji su britansku prestonicu učinili onim što jeste, što, kako je podvukao, uključuje i ispitivanje o tome kakva se zaostavština proslavlja.

„Protesti Black Lives Matter s pravom su to skrenuli javnosti, ali važno je da preduzmemo prave korake da bismo zajedno radili na tome da donesemo promene i osiguramo da svi možemo biti ponosni na svoje javno dobro“, smatra Kan.

U Komisiji koja će odlučivati o uklanjanju spomenika će predsjedavati Debbie Veekes-Bernard, zamjenica gradonačelnika za socijalnu integraciju, socijalnu mobilnost i angažman u zajednici i zamjenica gradonačelnika za kulturu i kreativne industrije Justine Simons.

Takođe će učestvovati istoričari, kao i umetnici, lideri saveta i zajednice.

Ostale statue koje će verovatno biti ciljana od strane komisije za raznolikost su one Cecil Rhodes, čiji će Okford spomenik biti mesto demonstracija danas u 17 sati, i Roberta Peela, koji stoji na Parlamentarnom trgu.

Peel, osnivač Metropolitanske policijske službe, smatrao je da je Predlog zakona o ukidanju trgovine inostranstvom pretnja pamučnoj industriji. Podignuo je peticiju ističući rizik koji je predstavljao trgovci i njihovi trgovinski interesi.

Na Trgu parlamenta sada stoji statua posvećena bivšem premijeru.
Njegova inicijativa o kojoj je govorio za Skaj njuz motivisana je demonstracijama u SAD povodom brutalnog ubistva Afroamerikanca Džordža Flojda. Kan je rekao da će Komisija za različitost javne oblasti pregledati znamenitosti Londona, uključujući murale, uličnu umetnost, imena ulica i druge spomenike i razmotriti preporuke za njihovo uklanjanje.

Konkretan povod za ovakvu gradonačelnikovu odluku bio je sinoćni pokušaj rušenja statue trgovca robovima Edvarda Kolstona u Bristolu od strane demonstranata Black Lives Matter (BLM). Osim ovog spomenika, za rušenje će, kako se pretpostavlja, biti i statue trgovaca robljem Roberta Miligana, Villijema Bekforda, Džona Kasa i Tomasa Gaja.

„Kada pogledate javna dobra – nazive ulica, trgova, murali – postoje neki robovlasnici za koje mislim da bi ih trebalo srušiti, a komisija će nas posavetovati o tome“, naveo je Kan.

Na primer, kip Miligana, škotskog trgovca iz 18. veka koji je posedovao 526 robova koji su radili na njegovoj plantaži, stoji ispred Muzeja Doklands. docklanda, u blizini pristaništa u zapadnoj Indiji koji je pomogao da stvori u blizini Canari Vharf.

Veruje se da je Vilijem Bekford, bogati političar koji je dva puta obavljao dužnost gradonačelnika Londona u 18. veku, posedovao oko 3.000 robova na svojim plantažama na Jamajci. Njegova statua stoji unutar londonskog Gildhola.

Džon Kass je bio uključen u trgovinu robljem kao član kompanije Royal African Company’s Court of Assistants između 1705. i 1708. godine. Podaci ove kompanije pokazuju da je Kas bio agent u pregovaranju sa robovima u Africi i na Karibima.

Tomas Gaj, osnivač Gajeve bolnice i fondacije imao je veliki udeo u kompaniji South Sea, kojoj je dodeljen monopol nad trgovinom robovima u španskim kolonijama na američkom kontinentu.

„Neugodna je istina da naš narod i grad duguju veliki deo svog bogatstva svojoj ulozi u trgovini robovima i dok se to odražava u našem javnom dobru i doprinosu mnogih naših zajednica u zajedničkom životu, naš kapital se namerno ignoriše. To se ne može nastaviti“, rekao je Kan.

Prvi čovek Londona rekao je da se u gradu mora nastaviti slavljenje dostignuća i raznolikosti svih, uz obavezu da se spomenu oni koji su britansku prestonicu učinili onim što jeste, što, kako je podvukao, uključuje i ispitivanje o tome kakva se zaostavština proslavlja.

„Protesti Black Lives Matter s pravom su to skrenuli javnosti, ali važno je da preduzmemo prave korake da bismo zajedno radili na tome da donesemo promene i osiguramo da svi možemo biti ponosni na svoje javno dobro“, smatra Kan.

U Komisiji koja će odlučivati o uklanjanju spomenika će predsjedavati Debbie Veekes-Bernard, zamjenica gradonačelnika za socijalnu integraciju, socijalnu mobilnost i angažman u zajednici i zamjenica gradonačelnika za kulturu i kreativne industrije Justine Simons.

Takođe će učestvovati istoričari, kao i umetnici, lideri saveta i zajednice.

Ostale statue koje će verovatno biti ciljana od strane komisije za raznolikost su one Cecil Rhodes, čiji će Okford spomenik biti mesto demonstracija danas u 17 sati, i Roberta Peela, koji stoji na Parlamentarnom trgu.

Peel, osnivač Metropolitanske policijske službe, smatrao je da je Predlog zakona o ukidanju trgovine inostranstvom pretnja pamučnoj industriji. Podignuo je peticiju ističući rizik koji je predstavljao trgovci i njihovi trgovinski interesi.

Na Trgu parlamenta sada stoji statua posvećena bivšem premijeru.

Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

Twitter

Instagram