Albanija čini napore da se pridruži Evropskoj uniji, ali uzgoj kanabisa, mreže za trogovinu kokainom i široko rasprostranjena korupcija umanjuje šanse te zemlje da jednog dana postane članica bloka, piše Dojče vele (DW).
PROČITAJTE JOŠ:
Tužilac Altin Dumani zna da ima mnogo posla. Mnogo. Njegova kancelaija u Tirani, glavnom gradu Albanije, pretrpana je hrpom dokumenata. Svi slučajevi se bave organizovanim kriminalom, posebno trgovinom drogom i korupcijom, problemima koji decenijama ometaju malu državu jugoistočne Evrope, rekao je Dumani.
Ovaj zamenik šefa relativno nove albanske Specijalne strukture za borbu protiv korupcije (SPAK), nezavisnog pravosudnog tela formiranog krajem 2019. godine. Osnivanje takve agencije bio je jedan od preduslova Evropske unije za početak pristupnih pregovara.
Mnogi trgovci drogom iz Albanije su veoma aktivni u zemljama EU. Dumani je rekao da su on i njegove kolege intenzivirale saradnju sa svojim kolegama u Italiji, Nemačkoj i drugim državama članicama EU zbog „važnosti rata protiv organizovanog kriminala“.
Rekao je da su se napori njegove agencije već pokazali uspešnim. SPAK je na primer zaplenio velike količine narkotika u Italiji i Albaniji, prenosi Dojče vele.
Kada vlada zatvori oči, „postaje opasno“
Albanija, zemlja sa otprilike tri miliona stanovnika, dugo je bila jedno od žarišta Evrope za uzgoj kanabisa. Prema Svetskom izveštaju UN o drogama za 2021. godinu, Albanija je bila šesti najveći proizvođač kanabisa na planeti od 2015. do 2019. godine i najveći u Evropi.
Fatjona Mejdini, kao koordinatorka terenske mreže za Balkan za nevladine organizacije „Globalna inicijativa protiv transnacionalnog organizovanog kriminala“, pomno je pratila ovo pitanje. Ona je za Dojče vele rekla da je problem sa drogom ima korene iz 1991. godine, kada je Albanija prešla iz izolovane komunističke diktature pravo u kapitalizam.
„Bila su to teška vremena za sve. I kako je mnogo ljudi izgubilo državne poslove, okrenuli su se uzguju kanabisa kako bi izdržavali svoje porodice“, rekla je ona.
Tokom godina, vlada je zatvarala oči pred poslom i u „nekim slučajevima smo videli dosluh državnih struktura sa ljudima koji uzgajaju kanabis“, rekla je Mejdini.
Kriminalne grupe su stekle veći uticaj. U poslednjih 10 do 15 godina, pored kanabisa tu je i kokain. Mreže i rute koje su gradili u Evropi već su bile savršeno polazište.
„Imali su infrastrukturu, pa su sada hteli nešto što bi ih moglo još brže obogatiti“.
Po dolasku na vlast 2013. godine, socijalistička vlada premijera Edija Rame, objavila je rat drogama – pokušavaju da ispuni obećanje iz kampanje.
Jutjub kanal albanske policije sada prikazuje operacije protiv proizvođača kanabisa i krijumčara kokaina. Ali uprkos smanjenju plantaža, droga ostaje veliki problem u zemlji. Prema istraživačkim medijskim natpisima i Mejdinijevim izveštajima, državne strukture olakašavaju trgovinu drogom. Vodeći političari su više puta optuživani da su uključeni u posao.
Postoji i drugi problem koji otežava uspešno vođenje rata protiv droga. Čak i ako je Albanija ostvarila ekonomski napredak poslednjih decenija, mnogi mladi ljudi odlaze u potrazi za boljim ekonomskim prilikama. Za Albance koji ostaju, može biti teško odoleti novcu koji dolazi od droge.
Napori Albanije u EU
Fuše Kruje, severno od Tirane, dobro je poznato mesto za uzgoj kanabisa. Raldi (26), lokalni mehaničar koji je zatražio da se njegovo puno ime ne koristi, rekao je za Dojče vele da mu se život promenio sa 22 godine kada je uhapšen pod optužbom za prodaju narkotika.
Raldi je rekao da je samo jednom konzumirao kanabis, a da se time nikada nije bavio. Rekao je da su prijatelji koji su trgovali drogom to učinili jer nisu imali šta drugo da rade. Nema posla, nema perspektive. Raldi radi 14 sati dnevno i prima platu 500 evra mesečno.
Mejdini je rekla da vlada nije učinila dovoljno da pomogne mladim ljudima poput Raldija. Kao i mnogi, ona je polagala nade u Evropsku uniju. Prema istraživačima, skoro 100 odsto Albanaca želi da njihova zemlja postane deo bloka 27 država članica. A zvaničnici zemlje postaju sve više nestrpljivi jer smatraju da su ispunili sve kriterijume EU za početak pregovora o pristupanju.
Zef Mazi, glavni albanski pregovarač sa EU, rekao je za DW da trgovina drogom nije samo nacionalno pitanje.
„Transport kanabisa ili drugih droga je međunarodni problem“, rekao je on.
Mazi je u stalnom kontaktu sa liderima EU i rekao je da su nemačka kancelarka Angela Merkel i predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen više puta naglašavale da je Albanija spremna za početak pregovaračkog procesa.
U stvari, sve zemlje EU odobrile su otvaranje pregovora sa Albanijom. Jedini razlog zašto diskusije nisu započele nema nikakve veze sa Albanijom. Članica EU Bugarska blokira susednu Severnu Makedoniju zbog jezičkog sukoba. Kako Evropska unija tretira zemlje kao paket, pregovori sa Albanijom ponovo su u zastoju.
Neke zemlje, posebno Holandija i Francuska i dalje su skeptične u pogledu proširenja bloka. Jedan od razloga je i opšti zamor nakon Begzita.
Strahuje se da bi ulazak zemalja poput Albanije – u kojima su problemi sa drogom i korupcijom toliko rasprostranjeni – dovelo do još većih pukotina unutar Unije.
Bonus video: Sa izbeglicama na novoj migrantskoj ruti ka Albaniji
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare