Ako oni kažu „ne“, plan propada: Šta koči ulazak Švedske u NATO

Svet 05. maj. 202222:11
Podeli:
Sanna Marin i Magdalena Andersson NATO
Sanna Marin i Magdalena Andersson NATO Foto:Roni Rekomaa / Shutterstock Editorial / Profimedia/Zhang Cheng / Avalon Editorial / Profimedia

Švedska bi do 13. maja trebalo da odluči da li će aplicirati za članstvo u NATO savezu. Iako istraživanja javnog mnjenja pokazuju da većina stanovnika ove zemlje želi da bude pod okriljem Alijanse, na putu do podnošenja zahteva mogli bi da se suoče sa ozbiljnim problemima.

Naime, oko ulaska u savez treba da se usaglase predstavnici svih stranaka u parlamentu. Problem predstavlja to što je ova država do sada insistirala na vojnoj neutralnosti, dugoj 200 godina. Najviše neslaganja dolazi od strane vladajućih Socijaldemokrata. Pre svega zbog toga što, ne žele da naprave politički razdor, niti uznemire javno mnjenje uoči izbora koji se održavaju na jesen.

Pročitajte još:

I ministarka za zaštitu životne sredine Anika Strandhal, koja je i predsednica saveznog odbora ženskog krila Socijaldemokrata, rekla da ta frakcija ima „dugu istoriju u pitanjima mira, razoružanja i vojnih slobodnih saveza.

"Mi u saveznom odboru smo odlučili da ostanemo pri tome da Švedska ostane vojno nesvrstana i da ostane izvan NATO-a", rekla je Strandhal.

Komplikovan postupak

Takođe, i postupak pristupanja je sam po sebi komplikovan. Pre svega, ministarstvo spoljnih poslova treba da izda dokument o stavu, zatim da koaliciona vlada donese odluku najkasnije do 24. maja.

Finski predsednik Sauli Niniste rekao je da će svoje stavove izneti do 12. maja, dajući sebi vremena da sačeka govor ruskog predsednika Vladimira Putina na Dan pobede Rusije 9. maja.

Jer, Moskva je odbacila navode da će Putin objaviti rat Evropi 9. maja, ali je zapretila ogromnim posledicama ako NATO prihvati Finsku i Švedsku za članice.

Vladimir Putin
Vladimir Putin Foto:Tanjug/Vladimir Astapkovich, Sputnik, Kremlin Pool Photo via AP

Zbog čega je ipak verovatnije da će aplicirati?

Sa druge strane, postoje činjenice koje ukazuju na to da će sve ove prepreke biti premoščene. Pre svega, došlo je do nagle promene u finskom javnom mnjenju o Rusiji nakon invazije na Ukrajinu i sada građani ove zemlje nemaju poverenja u Rusiju, sa kojom Finska deli granicu od 1.330 kilometara.

Takođe, istraživanja finskog parlamenta pokazuju da se skoro dve trećine ministara zalaže za članstvo u NATO-u.

Vladajuće finske socijaldemokrate trebalo bi da održe debatu 14. maja. Parlament će do tada razmotriti ekspertske dokaze o planu, ali istraživanja javnog mnjenja koja će pokazati konačnu podršku članstvu od starne građana.

Prema proračunima ono bi se povećalo na 80 odsto ako i premijerka Sana Marin i predsednik podrže članstvo.

Zbog čega žele u NATO?

REUTERS/Johanna Geron

Razlog je i više nego jasan. Usled sigurnosne krize koja vlada, Švedska, kao i Finska, koja će takođe aplicirati, žele da imaju neke garancije da će ih zemlje članice NATO-a braniti tokom tranzicionog perioda.

Ratifikacija može da traje godinu dana, jer je neophodno da parlamenti svih 30 zemalja koje su članice Alijanse treba da odobre pristupanje novih članica.

Generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg rekao je da bi se zemlje mogle "brzo" da se pridruže i da je siguran da bi mogli da se pronađu aranžmani za prelazni period.

Sjedinjene Države i Britanija već su obećale Švedskoj povećano vojno prisustvo, bolje organizovane vojne vežbe i snažnu političku podršku zemalja NATO-a, tokom mogućeg procesa prijave za članstvo u NATO-u.

BONUS VIDEO: Rusi granatirali pozorište u Marijupolju

***

Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

Twitter

Instagram

Komentari

Vaš komentar