"Geopolitičkim posledicama gasnog rata između Rusije i Evrope teško će se upravljati, a nadolazeća će nestašica gasa verovatno dovesti do uništenja potražnje jer će tržištem dugo vladati visoke cene i slabija dostupnost", tvrdi Jurij Vitrenko, direktor ukrajinskog nacionalnog naftno-plinskog giganta Naftogaza.
PROČITAJTE JOŠ:
Vitrenko je dodao da bi Rusija mogla da zarati sa bivšom sovjetskom republikom ako Zapad poklekne pred ruskim predsednikom Vladimirom Putinom i njegovom gasnom ucenom.
„Kremlj je iskoristio akutnu globalnu nestašicu gasa kako bi ruske gasovode koji vode ka Evropi pretvorio u oružje. Ruski energetski gigant Gazprom prošle godine Evropi isporučio je 65 milijardi kubnih metara gasa koji su prošli kroz Ukrajinu. Ove je godine obezbedio 40 milijardi. Zato ne dobijate svojih 25 milijardi kubnih metara plina. Vrlo je jednostavno“, rekao je Vitrenko za britanski Telegraf.
Moskva navodno želi nemačke regulatore naterati da „brzo i prljavo“ odobre upotrebu politički izuzetno problematičnog gasovoda Severni tok 2 ili da, ako ne odobre Severni tok 2, osiguraju hitni „predsertifikacijski“ dotok gasa, što bi dovelo do ustanovljivanja nepovratne zavisnosti Evrope o novoj baltičkoj ruti dostave gasa.
Ni jedna ni druga opcija nisu dobre za Ukrajinu i Poljsku jer one tada gube moć samoobrane, a takav bi rasplet mogao dovesti i do promene odnosa snaga na istoku Evrope, prenosi Jutarnji list.
„Rusi su planirali 25 milijardi kubičnih metara distribuirati preko Severnog toka 2 i nisu očekivali nikakve probleme. Zato sada ne daju gas. Ako to nije gasni rat, onda ne znam šta je“, rekao je Vitrenko.
Premda direktno od Gazproma kupuje jako malo gasa, Britanija bi takođe mogla osetiti posledice ove drame.
„Evropsko gasno tržište je integrisano. Ruski gas koji stiže u Nemačku ili Holandiju može se fizički prebaciti u Veliku Britaniju. Cene su iste za celu Evropu i rastu“, rekao je Vitrenko.
„Severni tok 2 evidentno nije usklađen sa propisima i duhom Evropske unije, pa onda (Rusija) mora da pritisne nemačke regulatore. No, to je deo veće geopolitičke igre. Putin testira predsednika Sjedinjenih Američkih Država Džoa Bajdena. To je baš sovjetska taktika. Stalno tako testiraju Zapad“, dodao je Vitrenko.
Kremlju skočilo samopouzdanje
Gazprom je u Evropu tokom prve polovine 2021. slao uobičajene količine plina, no to nije bilo dovoljno da zaustavi drastičan pad vrednosti deonica tvrtke nakon vlažnog i hladnog proleća te snažnog ekonomskog oporavka koji je iznenadio mnoge analitičare.
Dotok gasa kroz ukrajinsku infrastrukturu naglo je pao krajem juna, i to baš u trenutku kada su istočna Azija i Kina počeli da kupuju svetske zalihe zemnog gasa (LNG).
Gazprom otad dostavlja samo ugovorima definisane osnovne količine gasa, a ne uobičajene sezonske. U julu, avgustu, septembru i oktobru gotovo pa uopšte nije rezervisao dodatne kapacitete. Minimalne će količine proći i kroz poljski plinovod Jamal. Tržištima se taj podatak nimalo ne sviđa, analizira britanski Telegraf.
Gazprom tvrdi da je gasni dug prema Evropi gotovo pa isplatio slanjem dodatnih količina Turskim tokom koji je otvoren 2020. godine. Ta je tvrdnja predmet oštre rasprave.
Vitrenko kaže da je Kremlju skočilo samopouzdanje kada je Bajden poništio sankcije koje je Kongres SAD-a nametnuo Severnom toku 2 te sa nemačkom kancelarkom na odlasku Angelom Merkel postigao dogovor oko završetka spomenutog gasovoda – scenarij koji je Rusija priželjkivala.
„Rusi su tu videli šansu da povećaju pritisak. Odmah nakon toga su počeli sa uskraćivanjem gasa i cene su otišle u nebo“. rekao je Vitrenko.
Britanski Telegraf piše da je Bajden tim potezom pokušao da smiri tenzije između Vašingtona i Moskve te onemogućiti formiranje strateškog partnerstva između Vladimira Putina i kineskog predsednika Si Đinpinga. Međutim, dogovor koji je postignut naišao je na ozbiljne kritike. Opisan je kao moderna inačica Konferencije na Jalti koja je rezultirala time da je Ukrajina bačena vukovima.
Gazprom je jasno rekao da će evropske nedaće sa gasom vrlo brzo nestati ako Severni tok 2, gasovod koji je izgradila i kojim će upravljati Gazpromova podružnica, dobije zeleno svetlo za početak rada. Direktorka za izvoz u Gazpromu Elena Burmistrova rekla je da će firma „moći pokriti dodatnu potražnju“ čim se gasovod sertifikuje. Zvaničnici Kremlja rekli su slično.
„Biće rata“
Vitrenko kaže da bi se pristajanjem na rusku ucenu sadašnja gasna kriza zamenila još većom budućom geopolitičkom krizom.
„Ako kroz Ukrajinu ne bude tekao gas, doći će do rata između Ukrajine i Rusije“, rekao je direktor Naftogaza.
U trenutku kada Putin sav svoj gas Evropi bude dostavljao preko Severnog toka 2 i drugih gasovoda koje kontroliše, Rusija se ničim neće moći obeshrabriti u nameri da napadne Ukrajinu.
„Rusija rat može izazvati na niz načina. Može to napraviti pomoću separatista u Donbasu ili stvaranjem krize pitke vode na Krimu i interveniranjem pod krinkom sprečavanja humanitarne krize“, rekao je Vitrenko.
„Ako dođe do rata, bojimo se da ćemo od evropskih političara čuti samo da su ‘duboko zabrinuti’. Rusija se ne boji ‘duboko zabrinutih'“, upozorio je direktor Naftogaza.
Evropska kontraofenziva je, čini se, već počela.
Više od 40 zastupnika u Evropskom parlamentu pozvalo je Uniju da istraži Gazprom zbog sumnje da manipuliše cenama. Međunarodna energetska agencija (IEA), ne baš poznata po javnim istupima, izdala je saopštenje u kojem je istakla da bi Rusija „mogla napraviti više kako bi povećala količine plina koje su dostupne Evropi“ te da bi trebala više da mari za svoj status „pouzdanog distributera i snabdevača“.
Ne slažu se svi da Gazprom brzo može proizvesti dodatne količine gasa.
Jermakov kaže da se struktura ruske industrije menja jer se njen epicentar miče na nova arktička nalazišta na poluostrvu Jamal. Uz to, Azija će u budućnosti tražiti sve više gasa. Rusija ne može brzinski nadomestiti pad u proizvodnji od 40 milijardi kubnih metara koji su, na primer, pretrpela nalazišta kod holandskog grada Groningena.
Tranzicija na novu infrastrukturu
Takođe, snabdevanje Evrope preko baltičke rute za Gazprom je mnogo smislenije od korišćenja stare sovjetske infrastrukture u Ukrajini. Nova infrastruktura ne curi poput sovjetske, a upotreba baltičke rute znači da firma Ukrajini ne mora plaćati dodatne takse.
Tranzicija sa sovjetske na novu infrastrukturu stvara i određenu neusklađenost. Naime, sovjetska je infrastruktura inferiorna, a nova nekompletna i nespremna.
Poput IEA-e, većina analitičara tvrdi da se Rusija igra sa zalihama plina.
Vitrenko kaže da su tvrdnje da Gazprom ne može proizvesti još gasa u kontradikciji sa dosad izrečenim argumentima zagovornika Severnog toka 2.
„Kada bi to bio slučaj, onda vam Severni tok 2 uopšte ne bi trebao. Rusija može vrlo lako pojačati produkciju. Doduše, možda ne preko noći, no sećam se vremena kada je kroz Ukrajinu svaki dan prolazilo tri puta više plina nego što je to slučaj danas“, rekao je Vitrenko.
Bez obzira na argumente o komercijalnoj isplativosti, nijedna evropska državi Rusiji neće tek tako verovati nakon Krimske krize, ocenjuju u britanskom Telegrafu.
Gazprom Kremlju već dugo služi kao geostrateška poluga. Turski tok može se koristiti i u vojne svrhe jer je u njega ugrađen i sistem nadzora.
Duga i bolna zima
Mnogi Evropljani žele doći do gasa i nije im bitno koliko će on biti politički skup. Traže da se odobri „predsertifikacijski“ dotok gasa kroz Severni tok 2 kako se industrijska jezgra Ruhra na zapadu Nemačke ne bi počela gasiti, što bi ugrozilo ekonomski oporavak.
S druge strane, zagovornicima otvaranja Severnog toka 2 garatovano se neće svidjeti činjenica da je predstavnički dom Kongresa SAD-a prošle nedelje izglasao novi amandman u kojem se traži ponovno nametanje sankcija tom gasovodu. Ako Senat potvrdi taj amandman, Bela kuća će morati nešto da preduzme.
Vitrenko kaže bi mešavina strože politike SAD-a, pravnih nastojanja Poljske kroz EU institucije i Putinovog ponašanja mogle do daljeg blokirati Severni tok 2. Uz to, Zeleni bi uskoro mogli ući u nemačku vladu, a oni sa Severnim tokom 2 ne žele imati baš ništa.
„Malo je verovatno da će se sada odobriti Severni tok 2. Nemačka regulatorna tela znaju da bi to [pre formiranja nove vlasti] bilo previše upadljivo. U njihovoj se zemlji poštuju zakoni, a drugima je suviše stalo, pa to ne mogu samo tako ignorisati“, rekao je Vitrenko.
Zima u Evropi i Velikoj Britaniji mogla bi stoga biti duga i bolna. Mnogi se okreću biomasi, uglju i drugim izvorima energije.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare