Aja Sofija će ponovo biti džamija. Tako je odlučio Vrhovni upravni sud Turske, čime je poništena odluka osnivača moderne države Kemala Ataturka koji je ovaj hram 1934. pretvorio u muzej.
Velelepna građevina u Istanbulu je devet vekova bila centralna vizantijska crkva, sve do pada Konstantinopolja 1453. godine, da bi onda tokom perioda Osmanlija bila džamija.
Turske nacionalističke grupe već dugo su pokušavale da muzej ponovo pretvore u džamiju, ne osvrćući se na bogatu istoriju te građevine. Aja Sofija je izgrađena 537. godine u doba cara vizantijskog carstva Justinijana. Skoro hiljadu godina korišćena je kao crkva sve dok Mehmed II 1453. godine nije osvojio tadašnji Konstantinopolj i Aja Sofiju pretvorio u džamiju. Nakon toga su uz objekat sagrađene četiri minareta, kao i četiri stuba koji nose kupolu prečnika 32 metra na visini od 65 metara.
Objekat je od tada skoro 500 godina pobožnim muslimanima služio za obavljanje verskih obreda. Mustafa Kemal Ataturk, osnivač turske Republike, 1935. godine je naredio da se Aja Sofija pretvori u muzej što je bio simbol toga koliko je odlučan da Tursku pretvori u sekularnu državu. U tom cilju on je takođe ukinuo i najviše verske i političke institucije islama – kalifat i sultanat.
Sadašnja odluka suda nema veze sa religioznim pitanjima, rekao je za Dojče vele Konstantin Nikolakopulos, profesor pravoslavne teologije.
„Ta odluka je nastavak politike provokacija koju turski predsednik Erdogan sledi poslednjih godina. Bio je svestan da će promena namene Aja Sofije pogoditi sve hrišćane, prevashodno pravoslavne“, naveo je Nikolakopulos koji predaje na minhenskom Univerzitetu „Ludvig Maksimilijan“ „Ovo je naposletku usmereno protiv celog zapadnog sveta. To je demonstracija moći. Erdogan bi da pokaže da je Turska velesila i da se nikoga ne boji. Naravno da u motive spadaju i nacionalizam i fundamentalni islamizam.“
Pročitaj i:
On je dodao da je protest spolja – recimo iz Francuske i Rusije – došao prekasno i bio previše blag. „A Nemačka je izbegla da zauzme jasnu poziciju. Unesko je u tek u četvrtak objavio saopštenje u kojem od Erdogana traži – a ja bih pre rekao da ga moli – da ovo ne radi. A pri tome su sve znali još od 2. jula kada je sud objavio da turski predsednik jednostavnim potpisom može da pretvori Aja Sofiju u džamiju.“
Nikolakopulos veruje da će Aja Sofija zaista i biti korišćena kao džamija, te da Unesko i neke države možda mogu da isposluju da u određenim danima jedne sedmice i dalje bude otvorena kao muzej.
Erdogan je najavio je da će Aja Sofiju kao džamiju otvoriti molitvom 24. jula. Odluka je bila očekivana, kako je profesor Darko Tanasković rekao za RTS, iako su se mnogi nadali da ona neće biti doneta.
„Smatram to jednim novim korakom u procesu sistematskog sprovođenja neosmanističke doktrine u Erdoganovoj politici. Smatram da je ona došla u trenutku kada s jedne strane predsedniku Erdoganu, čiji je položaj u zemlji poljuljan posle poslednjih izbora, potreban tako jak gest prema svojim glasačima, pre svega islamislitički orijentisanim. A s druge strane, na spoljnopolitičkom planu otpali su oni razlozi koji su ga navodili da do sada taktizira“, rekao je orijentalista Darko Tanasković, nekadašnji ambasador Srbije pri Unesku.
Odluka suda u Turskoj kojom se Aja Sofija pretvara u džamiju, odjeknula je širom sveta. Komentarišu je političari i oni koji su zabrinuti za svetsku baštinu. Tako je šef diplomatije Evropske unije izrazio žaljenje i ukazao je da Aja Sofija ima snažnu simboličku, istorijsku i univerzalnu vrednost, dok je predstavnik grčke vlade Stelios Pecas izjavio da će Grčka učiniti sve što je u njenoj moći da turske vlasti snose posledice zbog odluke.
„Ovo što se događa sa Aja Sofijom, to je udarac“, rekao je ministar spoljnih poslova Luksemburga Žan Aselborn.
Turski nobelovac Orhan Pamuk razočaran je odlukom o promeni statusa Aja Sofije, jer je ona znak modernog turskog sekularizma. Ruska pravoslavna crkva navodi da bi odluka mogla da dovede do još većih podela, a grčko ministarstvo kulture da je „otvorena provokacija“ civilizovanom svetu.
Papa Franja rekao je da povređen odlukom Turske da muzej Aja Sofija postane džamija i da osuđuje ovakav potez.
Erdogan je obećao i “oslobađanje džamije Al Aksa” od Izraela, nakon što je u petak “vaskrsao” Aja Sofiju kao džamiju.
“Uskrsnuće Aja Sofije najavljuje oslobađanje džamije Al Aksa”, navodi se na internet prezentaciji Кancelarije turskog predsednika.
“Vaskrsenje Aja Sofije je ponovo zapaljena vatra nade muslimana i svih potlačenih, oborenih i iskorišćenih”, prenosi izraelski list Džerusalem post.
Govor koji je bio na turskom jeziku preveden je malo drugačije na arapski i engleski jezik, kao način da se sakrije deo stavova Ankare o tome na koji način povezuje Aja Sofiju sa širim planom, ocenio je Džerusalem post. Na arapskom jeziku navodi se da je pretvaranje Aje Sofije u džamiju deo “povratka slobode Al Akse”, što u stvari znači da bi Izrael trebalo da bude isključen iz kontrole starog grada Jerusalima u kome se nalazi Al Aksa, ocjenjuje list.
Povezivanje velike promene u Aja Sofiji sa Jerusalimom pokazuje da su ambicije Ankare mnogo veće od pukog uspostavljanja islamskih molitvi u istorijskoj džamiji i crkvi u Istanbulu; to je deo šire islamske agende za region, smatra izraelski dnevnik.
Aja Sofija je bila najveća crkva na svetu skoro hiljadu godina, sve dok nije završena Seviljska katedrala 1520. godine. Crkva Aja Sofija, tj. crkva Svete mudrosti, 900 godina bila je pravoslavna svetinja, 450 džamija, a od 1935. je muzej koji godišnje poseti i do deset miliona ljudi.
Za samo pet godina, od 532. do 537, napravljena je Aja Sofija, pravo čudo, najmonumentalnija građevina na svetu. Nastala je na mestu nekadašnje istoimene hrišćanske bazilike iz 4. veka, čiji je ktitor bio Konstantin Veliki, vladar koji je usvojio hrišćanstvo kao zvaničnu veru svog carstva, piše RTS.
Budući da je ta crkva izgorela u požaru, car Justinijan je uložio ogromna sredstva za novi hram u čijoj je izgradnji učestvovalo oko 10.000 ljudi i čuveni graditelji Antemije iz Trala i Isidor iz Mileta.
Nikada viđeno do tada, arhitektonsko rešenje bilo je jedinstveno pre svega zbog toga što je ogromna kupola podignuta iznad kvadratne osnove. Prečnik kupole je oko 30 metara, a smatra se da je teška koliko i jedna gotska katedrala u Francuskoj. Ovakav stil gradnje uticao je na pravoslavne hramove ali i na izgradnju džamija.
I unutrašnjost građevine pravljena je tako da izmami uzdahe.
Umesto drveta za zidanje su korišćeni opeka, mermer i materijali iz Egipta, Rima, Azije i Afrike. Iz svih krajeva sveta, donete su srebrne i zlatne ploče, slonovača za izgradnju oltara, lukova i postolja za religijske obrede.
Vrhunac raskoši bili su zlatni mozaici napravljeni takođe u 6. veku. Nažalost, većina je odneta u Veneciju 1204. godine kada su Latini tokom Četvrtog krstaškog rata, opljačkali i grad i crkvu. Mletački dužd koji je naredio pohod na grad, Enriko Dandolo, deda Ane Dandolo supruge Stefana Prvovenčanog, sahranjen je upravo u ovoj crkvi.
Godine 1453. grad su osvojili Turci i Aja Sofija postaje džamija pa su joj pridodata četiri minareta.
Ataturk joj 1935. godine menja namenu u muzej što ostaje i do danas. I upravo tada biće otkriveni delovi impresivnih mozaika koji se i danas mogu videti na galeriji.
Do nje vode čudni, polumračni hodnici nalik katakombama. Ali već pri ulasku na galeriju, kroz kupolu se probija svetlost i sva raskoš ove petnaestovekovne građevine još više dolazi do izražaja. U istočnom delu galerije nalaze se dva mozaika vladarskih porodica koji su bili donatori crkve.
Pretpostavlja se da u crkvi ima još dosta mozaika koji nisu otkriveni jer se nalaze ispod naknadno nanetih slojeva islamske umetnosti. Sve to govori o burnoj istoriji ove građevine u kojoj se i danas prepliću različite vere i pokoje sujevreje.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar