Podeli
Foto:Nova.rs

Nedovoljno kreveta i lekara i masovan porast zaraženih koronavirusom doveo je bolnice na Balkanu na rub kolapsa, a haotične scene podsećaju neke zdravstvene radnike na ratove 1990-ih, piše francuska novinska agencija Frans pres (AFP).

Nakon što se gotovo godinu dana koronavirus držao više ili manje pod kontrolom, obistinio se crni scenarijo od kojeg je Balkan strahovao još od početka pandemije. U teško pogođenoj Bosni i Hercegovini jedan lekar rekao je AFP-u da mora da “žonglira” između više pacijenata čiji životi vise o koncu.

“Situacija me podseća na rat i bojim da će se samo pogoršati tokom zime”, rekao je lekar koji je hteo da ostane anoniman. “Možemo odraditi posao troje ljudi, ali ne i petoro”, dodao je lekar.

Pročitajte još:

Zapadni Balkan, jedan od najsiromašnijih kutaka Evrope, nedeljama se bori s eksplozijom koronavirusa. Broj umrlih udvostručio se u proteklih mesec dana i dosegao gotovo 10.000.

Kriza razotkriva rupe u zdravstvenim sistemima koji su ugroženi zbog slabog finansiranja i odliva kadrova. Perspektivni mladi lekari i medicinske sestre odlaze u inostranstvo u potrazi za boljim platama i obrazovanjem.

Balkan je pre pandemije imao najmanji broj lekara po glavi stanovnika u Evropi, pokazuju podaci Svetske zdravstvene organizacije. Bolnice se sad suočavaju s još manjim brojem osoblja jer i ono postaje žrtva respiratorne bolesti.

U Srbiji je oko 2000 zdravstvenih radnika u samoizolaciji, dok istovremeno veliki broj pacijenata puni bolničke krevete u prestonici Beogradu.

“Nisam takvo nešto doživeo u svojoj profesionalnoj karijeri”, rekao je drhtavim glasom Rade Panić, predsednik srpskog sindikata lekara za N1. “Nisam imao sobu za pacijente koje medicinski smatramo mladima. A nisam ih imao ni kamo poslati”, dodao je anesteziolog koji radi u “crvenoj zoni” bolnice i leči najteže slučajeve covida-19.

Nedostatak kreveta

BiH, Severna Makedonija i Crna Gora u prvih su deset evropskih zemalja s najvišom stopom smrtnosti po glavi stanovnika. No vlade u regijonu nisu želele da se vrate drastičnim zatvaranjima sa početka pandemije. Umesto toga, odlučile su se za manja ograničenja poput ranijih zatvaranja restorana.

Dok Srbija juri da izgradi dve nove bolnice, Kosovo razmatra adaptaciju starih hotela u improvizovana odeljenja, uključujući Grand Hotel u Prištini. Prepune bolnice u Prištini dovode do toga da neki pacijenti, poput 33-godišnjeg Veprima Morine, ne mogu da dobiju krevet u bolnici.

“Lekar mi je rekao da uzimam terapiju kod kuće jer su bolnice pune”, rekao je ovaj fitnes trener.

Morina je uspeo da “unajmi” medicinsku sestru da se brine o njemu kod kuće, što je opcija za koju se odlučuju oni koji sebi to mogu da priušte. Za dobijanje bolničkog kreveta sada su potrebne “veze”, rekao je Morina. “Moraš imati sreće da bi našao mesto”, rekao je on.

U susednoj Severnoj Makedoniji vlada se okreće privatnim klinikama koje mogu da prihvatei covid pacijente jer su popunjene sve javne bolnice.

“Osiguravamo nove krevete, ali sve je teže i teže”, rekao je ministar zdravstva Venko Filipče.

U bolnicama izvan Skoplja, pacijentima porodica i prijatelji donose hranu, a ponekad i lekove, piše AFP.

“Katastrofa. Neorganizovano. Niko se satima ne javlja na telefon”, rekao je muškarac koji je pokušavao da dobije informaciju o svom bolesnom rođaku. “Oni (medicinsko osoblje) se bore, daju sve od sebe, ali jednostavno ne mogu sve da učine”.

Pročitajte i:

Spora reakcija

Hrvatski lekari takođe upozoravaju na nedostatak osoblja i opreme. Trenutao je u Hrvatskoj hospitalizovano više od 2200 pacijenata, a 3000 pacijenata gurnulo bi zdravstveni sistem u “kolaps”, kažu lekari.

Stručnjaci kažu da se političari trude da održe balans između kontrolisanja virusa i zaštite krhke ekonomije. “Presiromašni smo da bi se sve (mere zatvaranja) dva puta ponovilo”, rekao je AFP-u hrvatski ekonomista Ljubo Jurčić.

U Bosni prodavnice, restorani i teretane ostaju otvoreni, dok je Srbija skratila radno vreme kompanijama.

Iako napredak u razvoju vakcine lekarima daje nadu, plaše se haosa koji bi u međuvremenu mogao da izbije. “Ne razumem zašto vlasti ne uvode strože mere”, rekla je Jasmina Smajić, lekarka iz Tuzle. “Nešto se mora preduzeti ako želimo da sprečimo katastrofalne posledice”, dodala je ona.

***

Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

Twitter

Instagram

Komentari

Vaš komentar