Pre tačno godinu dana, 20. januara 2021. godine, Džozef Bajden položio je zakletvu i postao 46. predsednik SAD. U Belu kuću ušao je osvojivši više glasova nego bilo koji drugi kandidat na predsedničkim izborima u Americi, međutim 12 meseci kasnije njegov rejting slabiji je nego rejting bilo kog drugog predsednika SAD tokom prvih godinu dana mandata.
Najnovija istraživanja pokazala su da je Bajden sa 49 odsto podrške građana, koliko je uživao u prvom kvartalu prošle godine, pao za čak devet odsto. Amerikanci mu najviše zameraju blag stav prema Rusiji, spore postupke protiv osumnjičenih za upad na Kapitol Hil 6. januara 2021. godine, loše upravljanje korona krizom, inflaciju, krizu u Avganistanu i migrantsku krizu na američko-meksičkoj granici.
Prvo Bajdenovo obećanje Amerikancima bilo je da će obuzdati pandemiju koronavirusa, a od tada do danas SAD su postale zemlja sa najvećim brojem kovid žrtava – više od 850.000 – dok je ukupan broj slučajava skoro 69 miliona, što SAD stavlja na prvo mesto i prema tom kriterijumu.
Amerika je tokom prvih Bajdenovih 12 meseci vladavine prošla kroz tri velika talasa korone, uzrokovanih novim sojevima, poput delte i omikrona. Bajdenova administracija pokušala je da smanji pritisak na bolnice planom široko rasprostranjene vakcinacije i povećanjem masovnog testiranja, ali brojke su nastavile da rastu. U decembru Senat je odbio inicijativu Bajdenove administracije o uvođenju obaveznog vakcinisanja ili testiranja u privatnim kompanijama koje imaju više od 100 zaposlenih.
Za većinu Amerikanca, ipak je pitanje broj jedan ekonomija. Kada je Bajden preuzeo dužnost, pandemija je usporila rast radnih mesta i SAD su se suočile sa problemom nezaposlenosti.
Zaposlenost se donekle oporavila tokom 2021. godine, sa 6,4 miliona novih radnih mesta, ali inflacija je najniže od 1990. godine. Istovremeno, potrošačke cene u decembru 2021. godine porasle su za sedam odsto u odnosu na decembar 2020. godine, što je najveći rast od 1980-ih.
Iako su brojni predsednici pre njega smanjivali broj vojnika u Avganistanu i najavljivali okončanje misije, Bajden je bio taj koji je odlučio da okonča najduži rat u američkoj istoriji.
Povlačenje je počelo u julu 2021, a paralelno sa tim, talibani su preuzimali deo po deo zemlje sve do zauzimanja prestonice Kabula 15. avgusta kada su povratili vlast u celoj zemlji. Odmazde talibana svima koji im se protive, stroge zabrane koje su nametnuli ženama, i posebno haotična evakuacija sa aerodroma u Kabulu, izazvala je burne reakcije.
Pročitajte još:
Ankete u SAD pokazale su da čak 62 odsto Amerikanaca nije bilo saglasno sa planom evakuacije, kao i da su većina mislili da su trupe trebalo da budu u Avganistanu sve dok se svi Amerikanci i Avganistanci koji su pomagali SAD ne evakuišu.
Tokom cele kampanje za predsedničke izbore, demokrate čiji je Bajden bio kandidat napadale su Trampa zbog navodnih veza njegovog tima sa Rusijom, ali i blagog odnosa koji je, prema njihovom mišljenju, imao prema Vladimiru Putinu. Od Bajdena se očekivalo da zauzme oštriji stav, ali čini se da Amerikanci misle da to nije uradio.
Prvi sastanak „oči u oči“ Bajden i Putin imali su u julu u Ženevi, a posledni put su razgovarali sredinom januara o krizi u Ukrajini. Bajden je Putinu zapretio još oštrijima sankcijama od onih koje su uvedene posle ankesije Krima 2014. godine, ali od tada do danas situacija na granici sa Ukrajinom se još više zaoštrila.
Jedan od Bajdenovih obećanja bilo je okončanje razdvajanja porodica migranata i zadržavanja dece na granici sa Meksikom, što je politika iz Trampove ere. Predsednik SAD održao je reč o okončanju takozvane politike „nulte tolerancije“, a broj maloletnika koji se drže u pritvorskim centrima je naglo opao.
Ali otkako je preuzeo dužnost, došlo je do novog priliva migranata. Tokom 2021. bilo je skoro dva miliona susreta migranata i američkih graničnih službenika, uključujući 165.000 maloletnika.
Ipak, dugoročne reforme su na dugačkom štapu. Bajdenov plan da ponudi pravni status za oko 11 miliona ljudi bez dokumenata u SAD nije prošao Kongres, a on nije uspeo da poništi politiku iz Trampove ere koja je naterala migrante da čekaju u Meksiku dok se njihovi zahtevi za azil obrađuju u SAD.
Tokom prvih 12 meseci u Beloj kući Bajden je opravdao titulu „kralj gafova“. Jedan od onih koji se pamti je kada je pogrešno izgovorio ime ruskog predsdnika Vladimira Putina i nazvao ga „Klutin“. Premijer Australije Skota Morisona tokom onlajn konferencije nazvao je „momak odozdo“ aludirajući na činjenicu da se Morisonovo lice nalazilo u uglu ekrana.
Takođe, kamere su zabeležile da je Bajden zaspao tokom razgovora sa premijerom Izraela Naftalijem Benetom, a potom i na klimatskom samitu u Glazgovu. Dobio je i oštre kritike američke javnosti i kada je tokom dopremanja tela ubijenih američkih vojnika iz Kabula gledao u sat.
BONUS VIDEO Ko je Džo Bajden
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare