5 poreskih rajeva koji bi mogli da postanu prošlost

Svet 08. jun. 202108:53
Podeli:
Foto: Shutterestock

Dogovor koje su postigli ministri finansija grupe najrazvijenijih zemalja G7 mnogi smatraju potezom veka. Prema tom dogovoru, porez će iznositi najmanje 15 odsto, a kompanije će ga plaćati u zemlji u kojoj se ostvaruje prihod. Ovo će sa nekih država skinuti epitet poreske oaze, a milijarde preliti u državne blagajne.

Pročitajte još:

Nedugo nakon Prvog svetskog rata je poslednji put postignut sporazum u Ligi naroda da kompanije plaćaju porez tamo gde im je fizičko sedište. To načelo je prihvaćeno praktično od svih država i pretpostavka je svih sporazuma o međunarodnoj trgovini sve do današnjih dana.

Iako je pre pojave digitalnih giganata poput Amazona, Gugla ili Epla bilo jasno da takvo načelo pruža beskonačan prostor za mahinacije. Jer čak i kod proizvodnih pogona gde bi trebalo biti jasno gde je proizvod sišao s fabričke trake ima načina da se distribucija organizuje preko čitavog lanca firmi, teoretski sa sedištem u nekoj državi sa minimalnim porezom, prenosi Dojče vele.

Foto: EPA-EFE/ANDY RAIN

Ministri finansija zemalja G7 su se sad usaglasili da to načelo „sedišta“ treba da bude zamenjeno načelom „prometa“. Jednostavno i veoma pravedno: koncerni će plaćati porez tamo gde ostvaruju prihod, bez obzira u kojem obliku.

To znači da će Gugl i Fejsbuk plaćati Nemačkoj porez na dobit kad u ovoj zemlji sakupljaju podatke i prodaju reklamu, kod internet-trgovina kao što je Amazon je sve još jednostavnije. Stoga bi ovim dogovorom izraz „poreski raj“ mogao da postane prošlost.

Pet najpoznatijih „poreskih rajeva“

Kajmanska ostrva

Kajmanska ostrva u svetu su poznata po pružanju širokog spektra finansijskih usluga velikim kompanijama. Nemaju porez na dobit, lični dohodak i na kapitalnu dobit. Na crnoj listi EU našla se 2015. godine, jer je ocenjana kao poresko utočište. U oktobru 2019. Kajmanska ostrva su obećala da će otkriti identitet svake osobe koja tamo poseduje kompaniju do 2023. godine.

Luksemburg

Luksemburg je jedna od tri države koje čine zemlje Beneluksa, a koje su nadaleko poznate kao poreske oaze. Takođe je i jedna od najbogatijih zemalja na svetu, zahvaljujući finansijskom sektoru koji čini više od 35% njenog BDP-a.

Vlada je od 2002. godine uspostavila politike privlačenja direktnih stranih investicija. Ipak, poslednjih godina Luksemburg je izgubio neke od svojih povoljnih poreskih povoljnosti nakon pritiska EU i OECD-a.

Santa Katalina ostrva

U ovoj ostrvskoj državi porez na dobit iznosi 0% za većinu preduzeća, ali se penje na 10 odsto ako je firma registrovana kao „kompanija za finansijske usluge“, a može dostići 20% za druge vrste preduzeća. Takođe ne postoji porez na kapitalnu dobit ili porez na nasledstvo. Epl je 2014. preselio svoju poresku rezidenciju u ovu državu i tako uštedeo oko 252 milijarde dolara.

Švajcarska

Švajcarskim bankarima je zabranjeno davanje bilo kakvih podataka o svojim klijentima bilo kome, te niko ne može pročešljati novčane tokove, niti poreklo novca. Mnogo godina američka preduzeća su koristila poreske povoljnosti Švajcarske.

Foto:EPA-EFE/ALEXANDRA WEY

Bahami

Na Bahamima takođe ne postoji porez na dobit. Ovo je blagodat za velike korporacije poput IKEA-e i Adidasa. Njihove banke takođe predstavljaju oličenje diskrecije. Među stotinama kompanija koje posluju u ovoj državi su i Vajkom i Goldmen Saks.

Šta je poreski raj?

Poreski rajevi su države ili teritorije u kojima poreska pravila omogućavaju minimalno poresko opterećenje.

Švajcarski franak, švajcarski franci, zamena
Foto: Shutterstock

Postojanje poreskih rajeva uglavnom se vezuje vremenski za procese globalizacije koji su započeli pre 30-tak godina. Ideja je bila da se preduzetnici stimulišu poreskim olakšicama. Privlačenjem stranih kompanija time bi, istovremeno, pre svega nerazvijene zemlje stekle značajan izvor prihoda.

Prema proceni nevladine organizacije „Mreža za pravedno oporezivanje”, svake godine budžeti zemalja u svetu ostanu uskraćeni za 255 milijardi dolara zbog postojanja poreskih rajeva.

Ruski bogataši su tokom devedesetih godina 20. veka, kako se procenjuje, prebacili u poreske oaze kapital u vrednosti od najmanje 500 milijardi dolara. Prema nekim podacima, bezmalo dve trećine svih transakcija na njujorškom finansijskom tržištu obavlja se novcem iz of-šor zona.

***

Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

Twitter

Instagram