Slovenija se 1991. godine odvojila od tadašnje Jugoslavije. 25. juna proslavila je 30 godina nezavisnosti. Ali koliko su Slovenci zadovoljni svojim statusom kvo?
Pročitajte još:
„Danas su dozvoljeni snovi, sutra je novi dan“, ove su reči urezane u istorijsko sećanje Slovenaca. Dana 25. juna 1991. izgovorio ih je Milan Kučan, tadašnji predsednik jugoslavenske Socijalističke Republike Slovenije.
Tog dana Slovenija je proglasila nezavisnost i zvanično se odvojila od Jugoslavije.
„Iz te rečenice mogli ste da osetite njegovu neizvesnost“, kazao je Dušan Plut, tadašnji član Predsedništva Slovenije i predsednik Zelenih. Imao je velika očekivanja, ali ga je kao političara brinulo i to kako će se razvijati put nezavisnosti.
Nakon referenduma održanog 23. decembra 1990. godine, na kojem je 95 odsto stanovnika Slovenije glasalo za nezavisnost, slovenski političari jednoglasno su odlučili da sprovedu rezultate referenduma.
„Što je pre moguće i nenasilno“, kazao je Plut tada.
Plutovo razočaranje stavom evropske politike i ključnih evropskih zemalja u to vreme, uključujući Nemačku, i dalje se oseća.
„Tada nismo dobili nikakvu podršku. U pokušaju sprečavanja sukoba, na evropskoj i međunarodnoj sceni naglašavali su značaj očuvanja teritorijalnog integriteta, granica, pa čak i socijalističkog društveno-političkog sistema Jugoslavije. No, ipak je došlo do rata“, rekao je.
Pomešani osećaji
Nakon proglašenja nezavisnosti Slovenije, jugoslavenska vojska je krenula u intervenciju.
Socilogičarka Renata Salek podseća da je tada postojao strah od vojne eskalacije. Međutim, rat u Sloveniji trajao je samo 10 dana.
Poslednji jugoslavenski vojnici napustili su Sloveniju 25. oktobra 1991. godine brodom, koji je isplovio iz Kopra. U borbama je ukupno bilo 76 žrtava: 19 na slovenačkoj, 45 na strani JNA, a poginulo je i 12 stranih državljana, među njima austrijski novinari Nikolas Vogel i Norbert Verner.
„Odluka o neovisnosti bila je ispravna. Iskoristili smo poslednju šansu kako bismo dobili nezavisnu Sloveniju“, objašnjava Plut i istovremeno priznaje da sam put ka tom cilju izazivaju pomešana osećanja.
„Ali, bilo je premalo rasprave o tome kakvo smo društvo zamislili za budućnost“, dodaje.
Socijalni disparitet
„Povećane su socijalne i regionalne razlike. Odluke su se i dalje donose centralno. Sramotno nasleđe nezavisnosti bilo je da skoro 15 odsto stanovništva živi ispod granice siromaštva odnosno socijalne sigurnosti. To je u potpunosti u suprotnosti s političkim ciljevima i obećanjima s početka 90-ih“, istakao je Plut.
„Počeli smo dobro, ali naravno da smo pogrešili“, kazala je Nataša Briski, urednica veb portala Metina lista i bivša dopisnica iż Sjedinjenih Država.
Ona ističe da je 26. februara 1992. slovenačko Ministarstvo unutrašnjih poslova nezakonito izbrisalo 25.671 osobu sa jugoslavenskim državljanstvom iz registra stalnih stanovnika.
Smelo i ambiciozno
Nataša Briski, koja je u vreme nezavisnosti imala 16 godina, doživljavala je Sloveniju kao odvažnu, ambicioznu i dobro umreženu zemlju. Međutim, nakon postizanja članstva u relevantnim međunarodnim organizacijama, poput OECD-a, EU-a, NATO-a, novonastala država je počela da skreće sa željenog puta.
„Deo problema je što moć u Sloveniji još uvek imaju ljudi koji su pre 30 godina igrali važnu ulogu, a danas su uglavnom ogorčeni, stari i nemaju viziju. Poslednjih 10 godina situacija sa političkim igrama se pogoršala“, rekla je Briski.
Ne mogu da ispune očekivanja
Istraživanje javnog mnjenja Vox populi, koje je za novine Dnevnik i Večer sprovela agencija Ninamedia, otkrilo je da 61,8 odsto ispitanika smatra da Slovenija nije opravdala očekivanja građana u poslednjih 30 godina.
Na pitanje žive li oni danas bolje, lošije ili isto kao pre 30 godina, 33 odsto ispitanika odgovorilo je da živi bolje, 27 odsto živi isto, a 28 odsto ispitanika odgovorilo je da im je sada lošije nego pre nezavisnosti.
„Ipak, što se tiče prirodnog i ljudskog potencijala, Slovenija se nalazi među 20 do 30 najprivilegovanijih zemalja na svetu“, tvrdi Dušan Plut.
Jedan od ključnih izazova budućnosti za Sloveniju je osiguravanje socijalne sigurnosti.
„Trenutni mehanizmi neće moći da funkcionišu. Slovenija mora temeljno da razmotri nove mehanizme socijalne sigurnosti, poput ideje o temeljnom dohotku“, poručio je.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar