Foto: REUTERS/Serhii Nuzhnenko , Ilya Pitalev / Sputnik / Profimedia, Sergei Bobylev / TASS / Profimedia, EPA-EFEMIKHAIL KLIMENTYEV KREMLIN, Anatolii STEPANOV / AFP / Profimedia

Od momenta kada je Rusija započela invaziju na Ukrajinu, nagađa se o mogućnosti da ruski predsednik Vladimir Putin upotrebi nuklearno oružje. Dva puta je do sada upozoravao Zapad da se ne meša u sukob, inače će se suočiti sa posledicama kakve do sada nije video. Nedavno je Moskva zapretila "nepredvidivim" posledicama ako SAD nastave da šalju vojno naoružanje Ukrajini. Direktor CIA Vilijam Barns je rekao da "niko ne može olako da shvati" izglede da bi Putin mogao da upotrebi taktičko nuklearno oružje.

Iako je bilo kakva upotreba nuklearnog oružja nezamisliva za veći deo sveta, prema trenutnoj ruskoj vojnoj doktrini – koja se opisiuje kao „eskalacija radi deeskalacije“ – Putin bi mogao da izabere nuklearnu „demonstraciju moći“ kao upozorenje Americi. Drugim rečima, za ruskog lidera je ideja o upotrebi nuklearnog oružja prilično realna, zbog čega Zapad mora pažljivo da razmisli o novim potezima, piše Politiko.

Taktičko nuklearno oružje se često naziva oružjem „bojnog polja“ kako bi se razlikovalo od moćnijeg strateškog nuklearnog oružja, ali je daleko razornije od konvencionalnog oružja. Tokom Hladnog rata taktičko nuklarno oružje imalo je doprinos u rasponu od desetina ili stotina tona TNT-a do hiljada tona. Ovo oružje dolazi u mnogim oblicima: gravitacione bombe, bojeve glave za raktete kratkog dometa, protivvazdušne rakete, rakete vazduh-vazduh i vazduh-zemlja, protivbrodska i protivpodmornička torpeda, pa čak i uređaji za rušenje ili mine. Navodno, najmanje taktičko oružje u ruskom nuklearnom arsenalu ima prinos od oko jedne trećine veličine bombi Hirošime ili Nagasakija ili ekvivalentno oko 5.000 tona TNA-a.

Ukrajina, Džo Bajden, Vldimir Putin, Černobilj
Foto: REUTERS/Stringer/ZUMAPRESS.com / Zuma Press / Profimedia/TANJUG/AP Photo/Alex Brandon/EPA-EFESERGEY GUNEEV/REUTERS/Gleb Garanich/

Postoji nekoliko načina na koje bi se ovo taktičko neklearno oružje moglo koristiti za ispaljivanje neke vrste „hica upozorenja“ koja je predviđena u ruskoj vojnoj doktrini. Ove opcije dolaze sa sve većim stepenom rizika za SAD i njene saveznike, kao i za Rusiju.

Scenario 1: Daljinski atmosferski test

Najmanje opasno bi bilo Putinovo obnavljanje nadzemnog nuklearnog testiranja – detonacijom nuklearne bojeve glave niskog prinosa visoko iznad Nove zemlje, starog sovjetskog poligona na Arktiku. Iako bi i stvarna šteta na zemlji i radioaktivne padavine bili zanemarljivi, psihološki efekat bi mogao biti ogroman.

To bi bila prva nuklearna eksplozija od strane jedne supersile otkako su nuklearna testiranja izvšena 1992. godine i otkako je prva bomba detonirala u atmosferi od strane SAD ili Rusije nakon što su takva testiranja zabranjena sporazumom iz 1963. godine.

Foto:Sergii Kharchenko/NurPhoto / Shutterstock Editorial ;Ilya Pitalev / SputnikProfimedia;

To bi takođe bio snažan podsetnik da Putin ima taktičko nuklearno oružje u izobilju oko 2.000 po poslednje broju – i da je spreman da ga upotrebi.

Scenario 2: Atmosferska detonacija iznad Ukrajine

Provokativnija demonstracija bila bi eksplozija moćnijeg oružja na ultra-visokom nivou iznad same Ukrajine. U testu iz 1962. godine, SAD su detonirale X-bombu od 1,4 megatona u srednjem Pacifiku, oko 400 kilometara iznad Zemlje. Nastali elektromagnetni puls neočekivano je ugasio uličnu rasvetu i poremetio telefonsku uslugu na Havajima, koji su udaljeni skoro 1.500 kilometara.

Slično snažna eksplozija iznad Kijeva ne bi bila samo vizuelni događaj, već bi verovatno gurnula prestonicu u dugotrajni mrak i tišinu, tako što bi se isključili svi računari, mobilni telefoni i druga elektranika.

Foto:Lafargue Raphael/ABACA / Abaca Press / Profimedia; © Ukrinform via ZUMA Press Wire; Press and Information Office/TASS

Efekti bi mogli da se prošire i na druge zemlje članice NATO-a. Obim oštećenja bi mogao da bude i nepredvidiv pa bi mogle da budu oštećene i ruske komunikacije takođe.

PROČITAJTE JOŠ:

Scenario 3: Eksplozija na zemlji u Ukrajini

Najopasnije i iz tog razloga možda i najmanje verovatan scenario – bilo bi korišćenje taktičkog nuklearnog oružja za postizanje konkretnog vojnog rešenja, kao što je ometanje isporuke oružja Ukrajincima koji se bore u Marijupolju.

Alternativno, Putin bi mogao da detonira taktičku nuklearnu bojevu glavu protiv vojnih i logističkih ciljeva u zapadnoj Ukrajini – na poljoprivrednim površinama između Lavova i Kijeva – nakon što se ljudi upozore da se evakuišu. Čak i najmanje nuklearno oružje bi zapalilo široku oblast, ako bi bilo detonirao u vazduhu. U zavisnosti od visine eksplozije, ona bi mogla da proširi radioaktivne padavine na zemlje NATO-a i na samu Rusiju.

Ako bi, umesto detonacije bojeve glave u udaljenoj oblasti, Putin napao neki ukrajinski grad, to bi dovelo do žrtava i uništenja imovine slično onome što smo videli u Japanu, pošto bi radijus oštećenja bio oko 70 odsto onoga što je viđeno u gađanju Hirošime i Nagasakija.

Iako nijedan od ovih scenarija nije trenutno verovatan, oni nisu ni toliko nemogući. Izuzimajući scenarije mogućeg skorijeg ruskog poraza, još jednog poniženja poput gubitka vodećeg broda „Moskva“ ili rastućeg domaćeg nezadovoljstva u Rusiji zbog rata – Putin nema nijedan logičan razlog da upotrebi taktičko nuklearno oružje. Međutim, ratovi su veoma nepredvidivi i postoji mnogo presedana.

BONUS VIDEO: Ukrajinski konvoj napušta Azovstal

***

Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

Twitter

Instagram

Pratite nas na Google News

Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?

Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare