Foto: EPA-EFE, Reuters, Profimedia, Tanjug/AP, Slađana Đermanović/Nova.rs

Pre tačno 100 dana, ruski tenkovi ušli su na teritoriju Ukrajine. Za Rusiju „specijalna vojna operacija“, a za zapad invazija na Ukrajinu pretvorila se u krvav rat u kojem su stradale hiljade ljudi, milioni napustili svoje domove, a infrastruktura gradova na istoku uništena.

Rat u Ukrajini počeo je 24. februara ulaskom ruskih trupa sa tri strane. U prvoj fazi rata, ruska vojska gađala je ciljeve širom zemlje, od istoka do zapada, a ruski tenkovi napredovali su i ka najvećim gradovima Kijevu i Harkovu. Rusija je tvrdila da su na meti samo vojni objekti, a Ukrajina da su gađani i civilni objekti, čak i stambene zgrade u predgrađu Kijeva.

U prvoj fazi rata činilo se da je cilj Rusije da pokori celu Ukrajinu, međutim sredinom aprila saopštili su da menjaju strategiju i da je cilj oslobođenja Donbasa, regiona na istoku gde se nalaze samoproglašene Donjecka (DNR) i Luganska Narodna Republika (LNR).

Bitka u Donbasu i dalje traje, a ovo su kjučne borbe vođene tokom obe faze rata.

Preuzimanje Hersona

Prvi veći grad koji je pao u ruke ruske vojske je crnomorska luka Herson. Već u prvim danima marta, ruska vojska ušla u grad bez većeg otpora i od tada je pod njenom kontrolom.

Foto: Tanjug/AP/Olexandr Chornyi

Lokalne vlasti koje su postavile ruske trupe najavljuju mogući refrendum o pripojenju Rusiji, slično referedumu koji je u martu 2014. godine održan na Krimu. Takođe, hersonske vlasti najavile su i da će ova teritorija preći na rusku rublju, kao i da će koristiti ruski pozivni broj i ruski internet.

Opsada i pad Marijupolja

Istovremeno sa padom Hersona, 2. marta počela je opsada Marijupolja, najvažnije ukrajinske luke na Azovskom moru. Grad, za koji su vođene žestoke bitke i 2014. godine, bio je nedeljama na meti žestokog granatiranja, ali i međusobnih optužbi dve strane da onemogućavaju humanitarne koridore za evakuaciju stanovništva.

Situacija se brzo pretvorila u humanitarnu katastrofu. Veći deo grada je ostao bez struje, gasa, vode, ali i lekova i hrane. Druge nedelje opsade, gađano je porodilište, a nekoliko dana kasnije i pozorište u čijem se podrumima krilo skoro 1.300 ljudi.

Tačan broj žrtva i dalje nije poznat, mada su pojedini ukrajinski zvaničnici tvrdili da je stradalo između 300 i 500 ljudi. Rusija, sa druge strane, tvrdi da nije gađala pozorište i da je to delo ukrajinskih militanata i bataljona Azov.

Ukrajinski zvaničnici kažu da je skoro 90 odsto infrastrukture grada uništeno, a da je u gradu ostalo oko 100.000 ljudi, do skoro pola miliona koliko ih je živelo pre početka rata.

Opsada čeličane Azovstal

Definitivan pad Marijupolja došao je sa padom čeličane Azovstal, velikog kompleksa na obali Azovskog mora koji ispod zemlje ima čitav niz komplikovanih bunkera i tunela napravljenih tako da mogu da izdrže nuklearni napad.

Foto:Alexander Garmayev / TASS / Profimedia

Azovstal je bio poslednje uporište ukrajinskih marinaca, pripadnika bataljona Azov, ali i stotine civila koji su se skrivali u tunelima. Nakon niza napada, 21. aprila Vladmir Putin naredio je da se čeličana blokira tako da „ni muva ne proleti“.

U narednim danima, predali su se prvo civili koji su prebacivali u druge delove Ukrajine, a potom i borci. Poslednji borci izašli su iz bunkera 20. maja, nakon čega su odvedeni na teritoriju DNR. Njihova sudbina nije poznata, ali verovatno će im biti suđeno, moguće i u sklopu novog tribunala koji zvaničnici DNR najavljuju. Zaprećena kazna je doživotna robija.

Lider DNR Denis Pušilin najavio je da će taj kompleks, koji je pre rata bio u vlasništvu najbogatijeg Ukrajinca Rinata Ahmemtova, biti srušen i da su „drugi projekti“ planirani za taj prostor.

Potapanje broda „Moskva“

Nakon tačno 50 dana rata Ukrajina je nanela Rusiji jedan od najjačih udaraca – potopljen je brod „Moskva“. Rusija prvobitno nije priznala da je brod potopljen, već je tvrdila da se dogodila eksplozija u skladištu municije.

Dva dana kasnije priznali su da je brod potonuo, ali i dalje nije jasno koliko je bilo žrtava. Ukrajina tvrdi da su vodeći brod ruske Crnomorske flote pogodile njihove rakete tipa Neptun.

Bitka za Severodonjeck

U drugoj fazi rata, ključna bitka vodi se za Severodonjeck, grad čijim bi osvajanjem ruska vojska preuzela kontrolu nad Lugaskom oblasti u Donbasu i učvrstila svoje pozicije na istoku zemlje, što je ujedno i predstavljeno kao ključnic cilj – „potpuno oslobo0đenje Donbasa“.

Ruska vojska kontroliše između 70 i 80 odsto grada, prema tvrdnjama obe strane, a jedni deo grada koji kontroliše ukrajinska vojska je industrijska zona.

***

Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

Twitter

Instagram

Pratite nas na Google News

Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?

Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare