Tačno deset godina nakon podnošenja ostavke Hosni Mubarka i pobede Arapskog proleća, fotograf Mosa Elšami koji je zabeležio slike ove revolucije, seća se atmosfere koja je vladala u Egiptu u tom periodu.
Pročitajte još:
Energija protesta započetih u Tunisu decembra 2010. godine, prenela se i na Egipat samo mesec dana kasnije. Ubrzo se talas proširio na čitavu severnu Afriku i Bliski istok.
Karijera ovog, tada mladog revolucionara, započeta je na trgu u Kairu prvog dana protesta 25. januara. Za tih 18 dana, koliko je revolucija u Egiptu trajala, zabeležio je momente koji su, ispostaviće se kasnije, značajni za čitavu populaciju.
„Kada sam se pridružio revoluciji, bio sam mladi dvadesetogodišnjak, student kome je fotografija bila hobi“ priseća se Mosa.
„Čitava omladina izašla je na ulicu, u tom trenutku već trideset godina živeli smo pod Mubarkovim pravilima. Vladalo je opšte nezadovoljstvo. Nije se radilo samo o socijalnoj i ekonomskoj situaciji, već o činjenici da se niko nije osećao sigurno i da niko nije mogao slobodno da govori“ dodaje fotograf.
Navodi da isprva nije bio siguran u pozitivan ishod ove revolucije, jer je kroz istoriju u Egiptu bilo dosta pokušaja iskazivanja nezadovoljstva koje su bezbedonosne snage sa lakoćom prekidale. Ipak ovog puta situacija je bila drugačija.
Priseća se da je prvog dana na fejsbuku ugledao čudan poziv za okupljanje u njegovom susedstvu. Ugledao je gomilu sugrađana kako šetaju ulicama i uzvikuje parole protiv Mubarka. Na zaprepašćenje policije koja je pokušala da suzbije pobunu, pa i samih demonstranata, okupljenih je bilo mnogo više od očekivanog. Počeli su da probijaju policijske kordone i igranka je zvanično počela.
„Dan kada je pobeda postala izvesna je 28. januar. Tada su milioni marširali u istom ritmu. Osećaj koji morate doživeti“ kaže on.
Seća se ljudi koji su te tri nedelje spavali na Tahrir Skveru. Naravno, bilo je nebrojanih pokušaja napada na njih od strane „Mubarkovih batinaša“. Ništa ih nije moglo poljuljati, znali su da će uspeti.
„Svi su nas nazivali mini Egiptom. Bili smo ono najbolje što je Egipat u tom trenutku imao da pokaže svetu. Vladalo je drugarstvo, ljudi su se osećali korisnim, razgovarali smo, zbližavali se. Trg smo pretvorili u spavaće sobe, bolnicu, biblioteku. Imali smo sve što nam je bilo potrebno“ dodaje.
„Tog 11. februara vladala je opšta euforija zbog pobede i svrgavanja autoritarne vlasti. Tog dana osećao sam se srećno kao nikada do tada, to je najbolji momenat mog života“ zaključuje Elšami.
BONUS VIDEO:
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar