Prvo smo se nadali da će proći do proleća. Onda smo računali da i ako potraje do leta, makar ćemo svi otići u toplije krajeve i odmoriti glave od karantina u kojem smo držani čitave mesece. Onda je leto došlo i prošlo, i sada se čitav svet vraća pod ključ. Od prvog slučaja kovida-19 prošlo je 365 dana i, po svemu sudeći, on još uvek ne planira da nestane.
Pročitajte još:
Do trenutka pisanja ovog teksta, od kovida-19 u svetu je preminulo 1.335.435 ljudi. Iako se sada priča da je na ulicama Italije korone bilo još u septembru prošle godine, nulti pacijent otkriven je 17. novembra 2019. godine.
U pitanju je bio 55-godišnjak iz provincije Hubej, za koga se tvrdi, iako još uvek nijedan relevantni naučni izvor to nije potvrdio sa sigurnošću, da je pojeo životinju, na koju je sa slepog miša prešao ovaj virus.
Jedni su potom pričali da iz Kine kreće „novi SARS“, drugi upozoravali – mada su takvi bivali uglavnom ućutkani, naročito u Kini – da je vrag odneo šalu i da virus nije neka obična prehlada, ali dok je ostatku sveta doprlo do mozga koliko je virus opasan i u krajnjoj instanci smrtonosan, već je bilo kasno.
Bez ikakve kontrole, koronavirus je počeo da prelazi kineske granice i da se širi. Amerika je i dalje najteže pogođena zemlja jer je njen predsednik Donald Tramp reagovao prekasno, zanemarivši upozorenja svih stručnjaka i službi.
Od prvog slučaja stiglo se do broja od 100 hiljada pacijenata za 67 dana, dok je za nešto više od deset meseci u svetu obolelo više od 54 miliona ljudi.
Kineski radnici su virus odneli u Italiju, turisti u ostatak Evrope i SAD, i formirani su prvi klasteri. U Evropu je virus stigao krajem januara, pošto su prvi slučajevi potvrđeni u Francuskoj.
Prvo veliko žarište u Evropi otvorilo se u Bergamu posle jedne utakmice i virus je brzo počeo da satire i ostatak kontinenta.
Pročitajte još:
Bilo je prognoza da će se na leto situacija primiriti, iako nije bilo dokaza da bi vremenski uslovi mogli da imaju ikakvog uticaja na virus toliko nepoznat i nepredvidiv, i u nekom trenutku se činilo da je to to, da je pik prošao i da je završeno sa policijskim časovima i drugim restriktivnim merama za koje se odlučila maltene svaka zemlja makar u Evropi, osim Švedske koja je izbegla mere, ali navukla na sebe kontroverzu.
Leto je donelo tek blago smirivanje situacije, ali je virus onda uzjahao drugi talas koji je stavio pod ključ ponovo skoro sve razvijenije zemlje.
Od prvog potvrđenog slučaja do danas, godinu dana kasnije, zaraženo je više od 55 miliona ljudi širom planete.
Ovaj crni jubilej svakako više liči na sahranu nego na prvi rođendan, zato se umesto torte sprema – vakcina.
Fajzer je nedavno saopštio da je njihova vakcina efikasna oko 90 odsto, dok je Moderna potom potvrdila da je efikasnost njihove 94,5 odsto.
Situacija se i dalje pogoršava i iz dana u dan se obaraju novi „crni rekordi“; sve je više zaraženih i preminulih i nove mere su praktično neizbežne.
Još uvek nije izvesno kada će vakcina biti dostupna, ali je važna prevencija gripa sada kada ulazimo u zimu, ističu stručnjaci.
Stopu smrtnosti od Kovid-19 još uvek je teško tačno izračunati, ali većina studija procenjuje je između jedan i tri odsto. To je oko 20 puta više od sezonskog gripa, ali nije ni blizu visoka kao kod prethodnih korona virusa – SARS-a (10%) i MERS-a (25%).
Ipak, svakog dana, broj zaraženih povećava se za oko pola miliona. Stručnjaci su upozorili i da se treba psihološki pripremiti za mogućnost da broj zaraženih možda dostigne stotine miliona.
Karantinske i druge restriktivne mere u celom svetu potrajaće sve dok se ne nađe vakcina ili efikasna terapija za Kovid-19. Iako bi prve doze mogle da budu dostupne do kraja 2020. godine, još uvek nije poznato da li će vakcina pružati trajnu zaštitu. Ako imunitet ne jača, možda će biti neophodno sezonsko vakcinisanje, kao u slučaju gripa.
U međuvremenu, SARS-KoV-2 i dalje mutira.
BONUS VIDEO
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare