1
Španski teniser Rafael Nadal nije ozbiljan faktor za titule. Da, dobro ste pročitali. Zvuči neverovatno, zar ne?
Svima nama koji pratimo tenis otprilike od početka ovog veka, posebno od pojave Jelene Dokić, kasnije i od Novaka Đokovića, Jelene Janković i Ane Ivanović čini se kao da su „oduvek“ tu bili i Rafael Nadal i Rodžer Federer.
PROČITAJTE JOŠ:
Dok se Novak nije pojavio, nema sumnje da su se mnogi u Srbiji divili lepoti Federerovog tenisa, dok je prema Nadalu bilo možda malo više garda zbog „sirovijeg“, više fizičkog stila igre.
Kada se pojavio Novak, svi smo dobili svog štiha za kog možemo da navijamo u muškoj konkurenciji i onda su nam ova druga dvojica automatski, nekako prirodno, postala odbojnija.
Nismo možda ni bili svesni koliko su zapravo, baš takvi kakvi jesu, bitni i za Novaka i za sve ono što je on postigao.
Čini se, sve do sada. Tek sada vidimo koliko fali to da se Novak „pobije“ s Nadalom na nekom turniru, ili da Federer kida živce svima u Srbiji dok nabacuje pokeraški izraz lica pred servis na meč loptama protiv Đokovića.
Znali smo da će svu trojicu pre ili kasnije pregaziti vreme, samo je bilo pitanje ko će poslednji da ugasi svetlo u kafani i okači ključ o ekser.
I sva je prilika da će to biti Novak. Najmlađi, ujedno i fizički najbolje negovan od spomenute trojice.
Federer jeste gurao do 41. godine i Lejver kupa 2022, ali svima je jasno da su mu poslednje dve, dve i po godine do tog trenutka, bile puko tenisko vegetiranje.
Novak ga je bukvalno ugasio u onom finalu Vimbldona iz 2019. kada je Federer bio na poen do devete titule na londonskoj travi. Imao je dva servisa za to i nije uspeo.
Nakon toga su ga stigle povrede, već je imao punih 38 godina i kako je vreme prolazilo, postajalo je sve jasnije da je to-to što se tiče njegove karijere.
Na mesto gde je godinama vladao, od tenisa ga je pre tri godine odučio Hubert Hurkač sa 6:0 u trećem setu i to nije bilo do Federerove veštine ili znanja, već jednostavno – vremešnosti.
Sada je u istoj situaciji i Rafa Nadal. Od 2022. godine nije više onaj stari. Tačnije, sada je onaj stariji.
Sa punih 38 godina, već neko vreme i on vegetira na ATP turu i samo odlaže ono sa čime je i Federer u jednom trenutku morao da se pomiri i da kaže sebi: „Vreme me je pregazilo“.
Možda nije hteo javno da kaže i prizna da je nastavljao da igra na silu da mu ova druga dvojica iz „velike trojke“ ne bi oborili sve rekorde, ali i Nadal i Đoković su to kasnije ipak uradili.
Rekordi se prave da bi bili srušeni i pitanje je verovatno trenutka kada će se pojaviti neki novi Đoković, koga će ovaj naš današnji motivisati da nadmaši Novakove 24 grend slem titule.
Možda bi bila i koja više da mu je bilo dozvoljeno da igra u Americi i Australiji pre nekoliko godina. Sada i njega polako stižu godine, ali se ponajbolje drži u odnosu na Rafu i sada već dugo penzionisanog Rodžera.
Rafa je, od čoveka koji je u jednoj godini imao 75 pobeda, samo 7 poraza i 10 titula, došao dotle da više ne igra nego što igra, a i tamo gde igra, nije konkurentan.
Nikad ne možete da otpisujete velikog šampiona, posebno ne vlasnika 22 trofeja, on i dalje ima znanja u rukama, pitanje je samo da li može da nađe i snage.
Jer, snaga trenutno govori da je Nadal ove godine izgubio 7 mečeva od ukupno 19 odigranih, a do kraja sezone ima još oko dva meseca.
Nula titula, glatki porazi na njegovom omiljenom terenu od Saše Zvereva na Rolan Garosu i od Novaka na Olimpijskim igrama…
Uteha je finale Bastada, ali i tu je poražen od Nuna Borgeša u dva seta prilično lako. Hurkač ga je razbio na rimskoj šljaci sa 6:1 u drugom setu, pre toga se Rafa mučio sa Zizuom Bergsom.
Gubio je i od Aleksa De Minora, Jiržija Lehečke, a „recku“ protiv Španca je upisao i Džordan Tompson.
Nadal je nedavno propustio US Open planirajući da se vrati na Lejver kupu. A onda je i taj plan propao.
Razlog je bila zabrinutost za fizičku spremu i stanje „Kralja šljake“. Taj problem očito nije rešen ni sada, što je stvarno tužno.
S jedne strane, navijačima Đokovića bi možda na neki način i nekim zrnom emocija bilo drago kad bi Novak posle Federera, u penziju ispratio i Rafu dok bi na vrhunskom nivou nastavio da praši tenis sa ovim klincima.
Ali, to vam je kao kad Betmen ostane bez svog Džokera. Recimo to tako. Bar sada kada su ostala samo dvojica.
I kad se sagleda da su odigrali međusobno 60 mečeva, to je nešto što niko od nas ni u najluđim snovima nije mogao da zamisli.
„Stvarno sam razočaran što moram da podelim ove vesti da ne mogu da se takmičim na Lejver kupu u Berlinu sledeće nedelje. Ovo je timsko takmičenje i stvarno podržavam Tim Evropa, ali moram da uradim ono što je najbolje za njih i u ovom trenutku ima igrača koji bolje mogu da pomognu ekipi da pobedi“, napisao je Nadal.
Pre nego što se oglasio, oglasio se i Lejver kup saopštenjem da Nadal neće moći da igra iz istog razloga zbog kog je propuštao i neke prethodne turnire ove godine.
A ništa manje ni u ranijim godinama, tamo negde od 2022. Kuk i njegovo lečenje su očito uzeli danak, a Nadalova volja i tvrdoglavost oštećenom delu tela ne daju mira i odmora.
S jedne strane, Nadal sigurno gaji nadu da može da bar sustigne Đokovića, iako to zvuči nerealno, ali sa druge, da bi sebi priznao kako je taj voz verovatno prošao, moraće da proguta ozbiljnu knedlu u grlu.
Jer, razmislite, njemu je teže nego Federeru. Federer je oborio rekord Pita Samprasa, kada je taj rekord delovao „vau“.
Nadmašio je 14 grend slem titula i bio je rekorder neko vreme dok nije imao koga da juri, jer je Sampras u vreme Rodžerovog najvećeg uspona već bio zašao iza horizonta. Ako ništa drugo, Švajcarac može da se pohvali da je prvi stigao do 20 grend slemova.
A šta se desilo Nadalu? On je tokom cele karijere jurio jednog velikana, posle petnaestak godina ga je napokon prestigao i rekao „tooooooo bre, ja sam najbolji!“ i godinu, dve, posle toga prepustio rekord Đokoviću.
U mozgovima takvih takmičara i šampiona, to je verovatno kao ravna linija na ekranu aparata u bolnici. Sa te strane je razumljivo što i dalje muči sebe i što mu sportski pedigre daje za pravo da se niko ne usudi da ga otpisuje.
Evo, ja se, ako ikoga zanima, ne usuđujem da ga otpišem, sve i da dođe na jednoj nozi na neki turnir. Ali, sada nas već iskustvo iz ove godine uči da mu ni obe noge i obe ruke više nisu dovoljne, a to je spoznaja koja boli i njega i sve njegove navijače.
Pa i sve ljubitelje tenisa širom sveta i u Srbiji. Suština je jednostavna, nikad nije lako oprostiti se od jednog tako velikog šampiona, ali je još teže gledati ga kako se muči, a da nikom nije potpuno i nedvosmisleno jasno zbog čega to i dalje radi.
BONUS VIDEO: Đoković i Alkaraz na treningu
