Dokaz koliko je Novak razmazio čitav svet - za njega debakl, za druge sezona iz snova

Sa 39 godina stigao je do finala Australijan opena i polufinala Vimbldona, ali će 2026. godinu završiti bez grend slem titule i sa porazom u prvom kolu US Opena. Za njega je to razlog za nezadovoljstvo i još jedna sezona u kojoj nije uspeo da ostvari ono što je zacrtao, ali kada se isti rezultati posmatraju iz perspektive ostatka istorije tenisa, slika je potpuno drugačija.

Upravo se tu najbolje vidi koliko je Novak razmazio čitav svet. Godinama je osvajao grend slemove u serijama, igrao završnice najvećih turnira kao po pravilu i postavio lestvicu toliko visoko da se danas čak i sezona u kojoj stigne do finala i polufinala dva različita grend slema posmatra kao neuspešna. Zato nije ni čudo što se posle njegovog ranog poraza na US Openu pojavljuju tekstovi u kojima se govori o kraju karijere, fizičkom padu, pa čak i o „gerijatriji“, kao da činjenica da ima 39 godina automatski poništava sve ono što i dalje uspeva da uradi na najvećoj sceni.

A Đoković je ove godine imao mnogo toga dobrog. Na Australijan openu stigao je do finala, prethodno pobedivši Janika Sinera u polufinalu, da bi ga u meču za titulu savladao Karlos Alkaraz. Na Rolan Garosu je dogurao do trećeg kola, dok je na Vimbldonu ponovo stigao do polufinala. Tamo ga je zaustavio upravo Siner, koji je kasnije osvojio titulu. Na US Openu je, međutim, doživeo najveći kiks sezone i završio takmičenje već u prvom kolu. Kada se sve sabere, Novak je na tri od četiri grend slema stigao najmanje do trećeg kola, a na dva do završnice.

Naravno, u ovoj priči postoje i dva jasna izuzetka. Janik Siner i Karlos Alkaraz trenutno su za nekoliko kopalja ispred ostatka konkurencije i njihove rezultate ne treba koristiti kako bi se veštački umanjio kvalitet onoga što je Novak uradio. Siner je osvojio Vimbldon, uz polufinale Australijan opena, dok je Alkaraz trijumfovao u Melburnu i sada stigao do četvrtfinala US Opena. Njih dvojica su trenutno igrači koji čine samu osu svetskog tenisa i sasvim je logično što su imali bolju sezonu od Đokovića.

Kada se, međutim, Siner i Alkaraz izdvoje iz jednačine, poređenje sa ostatkom konkurencije postaje mnogo zanimljivije. Aleksander Zverev je napravio izuzetnu sezonu, osvojio Rolan Garos, igrao finale Vimbldona, stigao do polufinala Australijan opena, a sada je i u četvrtfinalu US Opena. Flavio Koboli je igrao finale Rolan Garosa i četvrtfinale Vimbldona, što predstavlja ogroman iskorak u njegovoj karijeri. Ben Šelton je stigao do četvrtfinala Australijan opena i US Opena, dok je Feliks Ože-Alijasim imao četvrtfinala u Parizu i Londonu.

I upravo se tu vidi koliko je standard koji je Novak postavio nenormalan. Zverev je ove godine uradio ono o čemu mnogi teniseri sanjaju čitavu karijeru – osvojio je grend slem i igrao finale još jednog. Kobolijeva sezona sa finalom Rolan Garosa i četvrtfinalom Vimbldona predstavljala bi ogroman uspeh za praktično svakog igrača koji nije deo najužeg svetskog vrha. Šelton sa dva četvrtfinala ima vrlo ozbiljan učinak na najvećim turnirima, dok je Ože-Alijasim dva puta stigao među osam najboljih. Međutim, Novak je sa finalom Australijan opena i polufinalom Vimbldona uspeo da nadmaši većinu tih rezultata, iako će se njegova godina pamtiti po tome što nije osvojio nijedan grend slem.

Naravno, ni Novakova sezona nije bez ozbiljnih razloga za kritiku. Nije osvojio nijedan od četiri najveća turnira, na Rolan Garosu je završio takmičenje već u trećem kolu, a US Open je završio na samom startu. Posebno je bolan bio poraz u Njujorku, jer je upravo US Open godinama bio jedan od turnira na kojima je Đoković redovno igrao najvažniju ulogu. Uz to, Siner i Alkaraz su jasno pokazali da su trenutno igrači koje će Novak morati da pobedi ako želi da ponovo podigne pehar na najvećoj sceni.

Ali jedno je reći da je Novakova sezona slabija od onoga što smo od njega navikli, a nešto potpuno drugo nazvati je debaklom. Za to je dovoljno pogledati rezultate drugih igrača i zamisliti kako bi njihova reputacija izgledala da su ostvarili ono što je Đoković uspeo sa 39 godina.

Zamislite tenisera koji u jednoj sezoni igra finale Australijan opena i polufinale Vimbldona, uz to dolazi do trećeg kola Rolan Garosa. Takav učinak bio bi dovoljan da se sezona proglasi velikim uspehom. U slučaju nekih igrača, bez ikakvog preterivanja, bio bi to najveći rezultat njihove karijere.

A Novak je upravo takvu godinu pretvorio u razočaranje.

To je posledica njegove karijere. Kada osvojite 24 grend slem titule, kada postanete rekorder po brojnim kategorijama i kada više od decenije navikavate publiku da se na svakom velikom turniru podrazumeva borba za titulu, kriterijumi potpuno izgube dodir sa realnošću. Finale postaje neuspeh ako nema trofeja, polufinale je razočaranje ako ne usledi finale, a jedno rano ispadanje može da zaseni mesece dobrih rezultata.

Zato je i priča o „gerijatriji“ zapravo najbolja ilustracija problema. Ako je 39-godišnji teniser koji je igrao finale Australijan opena i polufinale Vimbldona gerijatrija, onda je pitanje kakav bi izraz trebalo pronaći za ogroman broj profesionalnih tenisera koji nikada nisu ni prišli takvim rezultatima. Novak je toliko dugo bio iznad svih normalnih standarda da smo njegovu dugovečnost, fizičku spremnost i sposobnost da se takmiči sa mnogo mlađim igračima počeli da doživljavamo kao nešto što se podrazumeva.

I ne treba mu zbog godina poklanjati ništa. Đoković to verovatno ne bi ni prihvatio. Njegov cilj je uvek bio da bude najbolji, pa će za njega sezona bez grend slem titule zaista biti razočaravajuća. Siner i Alkaraz su ove godine bili bolji, Zverev je napravio sezonu za pamćenje, a Novak je na kraju ostao bez trofeja. To su činjenice koje ne treba ulepšavati.

Ali postoji i druga činjenica koju je mnogo teže ignorisati: **za 98 odsto tenisera koji su ikada uzeli reket u ruke, Novakova 2026. godina bila bi sezona iz snova.** Za ogroman broj njih bila bi i sezona karijere. Finale Australijan opena, polufinale Vimbldona i plasman u treće kolo Rolan Garosa u istoj godini predstavljali bi rezultat koji bi većina profesionalaca prihvatila bez razmišljanja.

I zato se možda najbolje vidi koliko je Novak Đoković razmazio čitav svet. Njegov problem nije samo u tome što više ne osvaja sve. Problem je što smo toliko dugo gledali čoveka koji je osvajao gotovo sve da smo zaboravili koliko je teško uopšte doći do mesta na kojem je on danas.

Za Novaka – debakl.

Za 98 odsto tenisera u istoriji – sezona iz snova.

A za neke od njih bila bi to sezona koju bi čitav život prepričavali.

Možda je zato i najpoštenije reći da 2026. nije dokaz da je Novak Đoković postao „gerijatrija“. Mnogo više je dokaz koliko je visoko tokom karijere podigao sopstveni standard. Jer kada čovek sa 39 godina odigra dva grend slem turnira na kojima stigne do finala i polufinala, a javnost to doživi kao njegov pad, jasno je da problem nije u tome što su očekivanja od njega velika. Problem je što smo zahvaljujući Novaku zaboravili koliko su ona zapravo nenormalna.