Sa Tonijem Đeronom, selektorom rukometne reprezentacije Srbije, razgovarali smo o Evropskom prvenstvu i o planu koji bi mogao da je pogura napred.
Neobična tišina je ispratila poraze Srbije od Hrvatske i Francuske, 23:20 i 29:25 i njeno ispadanje sa Evropskog prvenstva.
PROČITAJTE JOŠ:
Delom je za to odgovorna zaglušujuća buka i skandal u Australiji u vezi sa deportacijom Novaka Đokovića, ali je pošteno reći i da rukomet u Srbiji odavno nije na granama na kojima je bio.
Ipak, kad god bi se desio neki potop, uvek se podizala bura koja bi potrajala bar nedelju dana. Ovog puta je drugačije, ali je drugačija i atmosfera u timu Srbije i oko njega. Više je sportska nego ranije, pa sada, dok analiziramo da li je Srbija mogla bolje, možemo samo da gledamo kako Šveđani tuku Francuze i idu u finale prvenstva.
„Moram da kažem da smo posle poslednjeg meča protiv Francuske, uveče tokom večere otišli u salu za sastanke i proveli smo zajedno tamo dosta vremena, mislim da je bilo oko dva ujutru. Tim je provodio vreme zajedno, slušali smo muziku, popili poneko piće, samo smo pokušavali da se opustimo. Neki igrači poput Cupare, Tibora Ivaniševića ili Marsenića su mi rekli da nikad nisu videli da je tim na okupu nakon poslednjeg zajedničkog meča, sa sve stručnim štabom. Uživali smo bez pritiska“, počeo je Đerona priču za Nova.rs.
U glasu možete da mu čujete jasnu frustraciju zbog toga kako se sve završilo, ali i iskrenu veru u ekipu.
„Ono što nas je ‘ubilo’ je ova kovid situacija od drugog januara. Jer, ako imate kovid na početku priprema, znači od kraja decembra, onda možete da se oporavite do trećeg, četvrtog, petog januara i da odradite bar jedan trening sa ekipom pre prvenstva. Ali, ovo je bilo usred prvenstva! Neki igrači su stigli bez treninga s ekipom, bez poznavanja sistema, što smo i videli jer pojedini momci samo nemaju dovoljno iskustva. Kao što smo videli u meču sa Francuskom, naši bekovi su skupa imali 66 međunarodnih mečeva, ako izuzmete Stevana Sretenovića, a samo Nikola Karabatić u reprezentaciji ima 350 nastupa. Onda je tu i manjak iskustva, jasno je, ali drago mi je da vidim da se tim borio tokom tri meča iako nije sve ispalo kako smo se nadali, kad se podvuče crta, bilo je dobro iskustvo“, smireno konstatuje selektor Srbije.
Igračima je od starta stavio do znanja da niko nije iznad tima. I to deluje kao jedini pravi pristup, jer onda i forma i rezultati mogu da idu uzlaznom putanjom.
„Izvlačio sam neku statistiku i jasno je da se tim uzdizao od Ukrajine, preko Hrvatske do Francuske. Istina, protiv Francuza su nas ubijali oni šutevi u prvom poluvremenu, ali to je i normalno kad imate manjak takmičarskih mečeva. Za nas je bio problem što nismo imali dve prijateljske utakmice u Nemačkoj, jer bi one mogle da nam pokažu štošta. Onda smo igrali protiv Ukrajine. Ok, težak meč, igrali smo solidno, a potom dođemo na noge Hrvatskoj bez ijednog jakog meča! Nije izgovor, ali nama Vanja Ilić igra protiv Hrvatske posle više dana u sobi i praktično bez treninga. Danilo je bio sa nama, pa je ispao iz rotacije, vratio se…“.
„Taktika“ koju je Đerona do sada imao uključuje veliki broj igrača koji stalno gravitiraju oko spiska, ali mnogo mali broj njih igra one najjače utakmice „kao dobar dan“.
„Osim toga, mi imamo grupu od 35 igrača, ali samo 12, 13, 14 njih ima evropsko iskustvo. Kad smo igrali protiv Francuske, imali smo samo sedmoricu koji igraju svake nedelje u domaćim prvenstvima. Možete li da zamislite, sedmoricu! Ima i onih koji ne igraju evropska takmičenja, što naglašava tu razliku između nas i njih. I pored svega toga smo pokazali da možemo da igramo. Pokazali smo dobru odbranu i bez Ilije Abutovića koji je šef naše odbrane. I bez Nemanje Obradovića koji nije bio vakcinisan pa nije mogao da igra sa nama. Marsenić je uradio sjajan posao, Dragan Pešmalbek isto, tim je igrao jako dobru odbranu, ali nam je problem bio napad. Jer, mnogi bekovi nisu imali iskustva i to je bilo nešto što nas je kažnjavalo tokom ovog turnira i posebno protiv Francuske i Hrvatske“, nabraja Đerona probleme.
Jedan od detalja koji je možda odredio dalji tok prvenstva, desio se u meču protiv Hrvatske. Srbija je vodila 9:8, imala je dobru igru i onda je popustila, a protivnik je nanizao tri gola.
„Podsetiću na još jedan detalj. Kad je Hrvatska dala gol za 11:9 ostalo je još 34 sekunde do kraja. Vikao sam, ali je buka bila prevelika i nemoguće je bilo da iko čuje. Lazar Kukić je shvatio kada je ostalo još samo šest sekundi i nismo iskoristili napad. To je prilika jer smo u drugom poluvremenu dobili napad i eto nas u egalu 11:11. To su primeri nedostatka iskustva. Neki naši igrači su bili impresionirani atmosferom u dvorani i pitanje je kako možemo da pomognemo tim momcima koji ne igraju evropska takmičenja u klubovima, da na sledećem velikom za nacionalni tim steknu iskustvo i naviku da igraju pred ovakvim ambijentom. To ćemo svakako probati da uradimo“.
Da se ne ograničava samo na nacionalni tim, pokazuje i time što prati šta se dešava u klubovima i poteškoće sa kojima se oni susreću.
„Jasno je da ako hoćemo rezultate sa nacionalnim timom, potreban nam je i čvrst i kvalitetan rad u klubovima. I tačno je da sada na primer u španskoj ligi nema mnogo para, ali ima mnogo rada i treninga. To stvara razliku. Sretao sam brojne ljude koji mi kažu: ‘Ja nisam profesionalac, ne mogu da zaradim x evra, treniram jednom dnevno, sat, sat i po’. To nije dovoljno. Prioritet bi u tom smislu trebalo da bude da se pomogne klubovima da imaju bolje uslove za trening svakog dana. Da se popravi sportska infrastruktura, znam da recimo u Beogradu postoji manjak dvorana, timovi moraju da ih dele i nema dovoljno vremena da se radi“.
„Gledao sam skoro Obilić – Metaloplastika i u Obiliću su mi rekli da imaju sat i 15 minuta, sat i 20 svakog dana da treniraju, jer nema više vremena. Većina tih igrača jesu amateri, što stvara problem, posebno za mlađe igrače, koji moraju da rade bar tri, četiri puta više. Daću primer. Kad sam odlazio iz Barselone 2015, od 2009. do 2015. sam radio i sa jednom omladinskom akademijom i imao sam uz sebe mlade igrače uglavnom mlađe od 18 godina. Ti igrači kao Rodrigo Korales, Gonzalo Perez de Vargas, Aitor Arinjo, sa njima smo radili svakog jutra od 7.30 do devet, a onda i tokom celog popodneva, sem srede. To znači devet treninga, svake radne nedelje. Možete li da zamislite? Logično je da se pravi ogromna razlika u pogledu nivoa, nije to tajna. Naravno, treba naći i balans jer nije suština samo da trenirate, nego da to radite kvalitetno“.
Zato je recept da klubovi stanu na noge i da se oni najbolji otisnu u Evropu i njeno najkvalitetnije takmičenje, Ligu šampiona.
Đerona otkriva i onaj recept koji su Španci primenili kako bi što više igrača uključili i približili nacionalnom timu i pružili im kvalitetne utakmice.
„Mislim da u Španiji imamo veoma dobar primer. Sad me mnogo ljudi pita: ‘Ali ovaj igrač, onaj igrač, odakle su, nisu igrali za reprezentaciju ranije’. Ja im kažem da to nije tačno. Poslednje tri godine oni već igraju sa Španijom B. Pretprošlog decembra ste imali situaciju da dok je Đordi Rivera sa reprezentacijom bio u Dohi na turniru, njegov pomoćnik je vodio drugi tim na turniru u Poljskoj. Ok? Znači da u istoj nedelji imate 36 igrača koji igraju međunarodne utakmice i stiču iskustvo“.
Tako je i ovo prvenstvo jedno novo iskustvo, doduše ono loše. Đerona kaže da je teško palo igračima.
„Razočaran sam ponajviše zbog ljudi koji su imali visoka očekivanja od nas, a mi nismo mogli da se borimo onako kako smo hteli zbog ove korona situacije. Pričao sam sa igračima i ovo je i njima zbog toga teško palo, baš nose to kao breme“.
Ipak, nema vremena da se žali, jer već mora da se pravi plan za dalje.
„Rekao sam im: ‘Ok momci, propustili smo ovu šansu, da pobedimo Hrvatsku i odemo u glavnu rundu. Tamo bi se priključili još neki igrači, pojedine stvari bi bile bolje. Posebno zbog toga što ako glavnu rundu takmičenja, imate još četiri jaka meča, a to je nama najviše potrebno. Zato će nam sledeća aktivnost biti da formiramo još jedan rezervni tim kako bismo dobili iskustvo. U martu ćemo probati da igramo sa što jačim rivalom, pošto ne moramo da igramo taj prvi krug kvalifikacija za Svetsko prvenstvo“.
„Probaću opet da dobijemo Nemačku, Španiju ili neku drugu reprezentaciju. Da bismo imali najviši mogući nivo, jer ovo je sada kao ono što sam rekao igračima u svlačionici posle meča protiv Francuske: ‘Momci, imamo samo jednu godinu. Godinu dana ispred nas, da prođemo kvalifikacije i spremimo ovu ekipu da bude spremna za Svetsko. Nadam se da će ova korona da se završi i da ćemo imati pun sastav“, zaključio je Toni Đerona.
BONUS VIDEO – Škrbić: Rukometaši me jedinstvom sad podsećaju na nas tokom bombardovanja
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar