Srbija nema ni Klička ni Nikića – već samo Vučićeve svedoke

Ostalo 02. okt. 202010:15 > 11:53
Podeli:
Foto: Pedja Milosavljevic / Starsport

"Došao je kod mene, u tom trenutku ubedljivo najbolji vaterpolista sveta i pita me šta mislim o tome da on uđe u politiku. Video sam da je odlučio i mogao sam samo da ga podržim".

Tim rečima je Danilo Ikodinović opisao momenat kada je shvatio da njegov prijatelj i bivši saigrač Vanja Udovičić namerava da okonča sportsku karijeru i krene političkim vodama.

PROČITAJTE JOŠ

„Vidim, dobro pliva u tome i od srca mu želim sve najbolje“, istakao je Ikodinović.

Udovičić je zaista dobro zaplivao. Iz bazena je uskočio u ministarsku fotelju u kojoj se i dan danas nalazi.

I nije jedini.

Zapravo, ako se pogleda u politički bazen iz njega se može izvući jedan ozbiljan vaterpolo tim.

Tik uz Udovičića je Aleksandar Šapić, jedan od najboljih golgetera svih vremena je svoju karijeru gradio najpre kao funkcioner Demokratske stranke i Dragana Đilasa, da bi kasnije zaplovio sopstvenom stazom.

Čini se da je posle godina „miroljubive koegzistencije“ sa vladajućom Srpskom naprednom strakom, sada bliži nego ikad toj političkoj opciji, pa se spekuliše da bi mu pored poslaničkog mandata, osvojenog na nedavnim parlamentarnim izborima, moglo sledovati i ministarsko mesto u novom sazivu Vlade Srbije.

Foto: Starsport

Da li će se Udovičić i Šapić sretati na sastancima vrhovnog tela izvršne vlasti, nije sasvim sigurno, ali vredi istaći da je aktuelni ministar u svom timu imao i tandem nekadašnjih rukometnih reprezentativaca.

Predrag Peruničić i Darko Stanić su obavljali funkcije državnih sekretara, a pored činjenice da su se bavili istim sportom povezuje ih i poreklo koje seže van granica Srbije – Peruničić je rođen u Pljevljima, a Stanić u Mojkovcu.

Takođe, obojica su u Srpskoj naprednoj stranci. Kako i drugačije?

U stranačkoj hijerarhiji je prethodnih godina žestoko napredovao i Slavko Gak, koji je sa pozicije sekretara za sport Grada Beograda umeo i da se potpiše na „klasično SNS saopštenje“ u kom je kritikovao bivšeg saigrača Ikodinovića zbog iznetih stavova.

Ikodinovića je naša redakcija kontaktirala za komentar, ali je on naveo da ne želi da sa prijateljem komunicira putem medija, da bi kasnije rekao i da Gakova mišljenja neće promeniti njihov odnos, uprkos činjenici da je počeo da govori SNS jezikom.

„Mislim da je SNS jedina politička snaga u Srbiji, koja je sposobna da iznese ono što većina ljudi želi, a to su promene“, rekao je Vladimir Batez 2012. godine prilikom „svečanog pristupanja SNS“ u Okružnom odboru SNS za južnu Bačku.

Takva odluka ga je preporučila i na poziciju Pokrajinskog sekretara za sport i omladinu, što je funkcija koju je u vreme vladavine Demokratske stranke Vojvodinom obavljala Marinika Tepić, sadašnja potpredsednica Stranke slobode i pravde.

Foto: Goran Srdanov / Nova.rs i Nenad Mihajlovic/Starsport

Ostaće upamćen i njihov sukob iz 2016. godine.

„Prethodno rukovodstvo nam je ostavilo praznu kasu, a da nije isplatilo ni nagrade najuspešnijim mladim sportistima, ali je zato isplaćivalo novac klubovima koji igraju u „beton ligama“. Uz podršku novog premijera isplatili smo prvi kvartal svim mladim talenatima koji su dobili nagradu, a nisu bili isplaćeni. Za njih 50 najuspešnijih, kao i svim ostalim zaslužnim sportistima, biće obezbeđena sredstva, kako bi se celokupna dugovanja u budućnosti uredno isplatila, a ova godina završila bez ikakvih ‘repova'“, rekao je Batez.

U tom trenutku narodna poslanica Tepić je odgovorila navodima da je takva izjava „poligon laži, manipulacija i insinuacija“.

„Pokrajinski sekretarijat nije ni Ministarstvo omladine i sporta, ni Olimpijski komitet, ni Sportski savez Srbije, već srednji nivo vlasti, teritorijalna autonomija, koji se stara u prvom redu o sportu za sve, kao i o sportu za decu, žene i invalide, i o pokrajinskim granskim savezima. Batez bi valjda ukinuo sve male klubove, sve one koje sva sreća da postoje i u „beton ligi“ da nam čuvaju decu na terenima i u halama, a ne prepuštaju ih ulici“, navela je Tepićeva.

Za razliku od takvog diskursa, sasvim uobičajenog za srpski politički prostor, jedan bivši reprezentativac Srbije je pronašao za sebe novu svrhu i to u rodnoj Crnoj Gori.

Miloš Nikić, nekadašnji primač servisa, aktivirao se kao pripadnik opozicije i priključio listi Marka Carevića u Budvi, o čemu je govorio za Nova.rs.

„Bili smo dužni da stanemo u odbranu crkve. To mi je bio prioritet i povod za ulazak u politiku. I dalje sebe ne vidim u ulozi političara, ali sam osetio odgovornost tokom svih dešavanja u Crnoj Gori i odnosa države prema crkvi. Zabolelo me je sve što se dešavalo i odlučio sam da reagujem”, rekao je Nikić.

Foto: Pedja Milosavljevic / Starsport

Mnogi sportisti su podigli glas u vezi sa nedavnim dešavanjima u Crnoj Gori, čak je i Nikola Mirotić, reprezentativac Španije, bio prisutan na litijama i svojim delovanjem, više nego rečima, podržao narod koji je stao u odbranu Srpske pravoslavne crkve u Crnoj Gori.

Nikić je rekao da su se javljali mnogi sportisti sa željom da pomognu normalizovanju okolnosti u Crnoj Gori, te govorio o svojoj situaciji, na koju je značajno uticao i raspad državne zajednice.

„Odrastao sam u Srbiji i nisam imao priliku da se dokažem i pokažem u svojoj zemlji tako da se nadam da ću sad imati priliku to da nadoknadim. Nisam kao igrač, ali ću možda kao trener, sportski radnik. Osećam dug prema rodnoj zemlji“, naveo je Nikić.

Nešto slično je bilo razlog da Kahaber Kaladze, nekadašnji fudbaler Milana uđe u visoku politiku i postane ministar i vicepremijer u Vladi Gruzije, a potom i gradonačelnik Tbilisija.

Njegove iskrene namere su stavljene pod lupu kada je seo u fotelju ministra energetike, zbog svojih poslovnih vezsa sa kompanijom za proizvodnju hidroenergije, u kojoj je njegovo preduzeće Kala kapital imalo 45 odsto akcija.

Vrhunsku političku karijeru je izgradio Vitalij Kličko, gradonačelnik Kijeva, koji je bio i deo bloka Petra Porošenka, ali je potom napustio alijansu i sa svojom partijom UDAR zabeležio loš rezultat na parlamentarnim izborima.

Iznad svih je Žorž Vea, legendarni fudbaler koji je 2018. godine izabran za predsednika Liberije i smatra se prvim demokratskim predsednikom u istoriji te države.

Foto: EPA-EFE/AHMED JALLANZO

Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

Twitter

Instagram