Put Srbina od građevine na Aljasci do UFC zvezde

Ostalo 02. jan. 202110:02 > 10:31
Podeli:
Foto: Privatna arhiva

Uroš Medić, srpski UFC borac, iza sebe ima bajkovitu i inspirativnu životno-sportsku priču. Za Nova.rs, momak iz Budisave ispričao je kako je "zapucao" na kraj sveta po svoje snove, koje će tek ostvariti.

Medić je ponos Budisave, sela kraj Novog Sada, iz kog je pre nekoliko godina otišao na Aljasku, a zatim i odatle po ostvarenje životnog sna, da postane uspešan UFC borac.

PROČITAJTE JOŠ

Ugovor sa čuvenom organizacijom dobio je leta 2020. godine, pa će ovu godinu ipak pamtiti i po nečemu lepom. „Prebio“ je Majkija Gonzalesa u 1. rundi 27. serijala „Contender series“ u organizaciji Dejne Vajte, postao je prvi srpski borac UFC lake kategorije.

Nadmudrio je rivala tehničkim nokautom u 1. rundi, direkt u lice i lou kik bili su dovoljni da se impresionira Dejna Vajt.

„Vau, ovaj momak je bez sumnje zvezda današnjeg programa! Eksplozivan je, prepun energije, opak tip sa stopostotnim uspehom u borbama. Taj momak je sve što tražim od borca. Dobrodošao u UFC“, rekao je tada Vajt, a Medić je i na konferenciji posle borbe pokazao da ima „štofa“ za UFC, prštalo je od samopouzdanja.

O svom putu od raznoraznih poslova na Aljasci do UFC kaveza, govorio je ekskluzivno za Nova.rs, i to nekoliko dana po oporavku od koronavirusa. Trenutno, baza mu je Los Anđeles.

„Ovde je u Los Anđelesu sada baza, kroz ceo kamp, videćemo, verovatno će biti i ubuduće, ali i na Aljasci imam klub, stvari, veze… Mnogo sam vremena tamo proveo, ali, vrlo verovatno je da ću ovde provesti vreme za budućih par borbi“, rekao je Medić na početku priče, koja je usledila nakon virusa.

„Dobro je, nije mi bilo ništa, možda sam u dve noći imao malo temperaturu, bukvalno, posle toga sam odmah počeo da se oporavljam. Prošlo me je i nazad sam već na treningu. Nisam se ni testirao pozitivno, tako mi je delovalo. Drugar i ja smo se razboleli u roku od jednog dana, zajedno živimo. Ja sam se prvi razboleo, i on sutradan. Znam da su neki ljudi u klubu bili pozitivni i ja sam deset dana propustio da ‘iskuliram’. Kad je sve prošlo, vratio sam se normalno na trening. Meni nije bilo ništa.“

Foto: Uroš Medić

Kako je počela odiseja „Aljaska“, zatim i borilačka priča na kraju sveta?

„Znaš kako, to je bila prilika da idem na ‘work and travel’, ja sam otišao u klub i rekao momcima da bih ja voleo da budem fajter. Da se bavim profi sportom, pitao sam i kakva je situacija i koga imate, kako to ide. Oni su meni objasnili da imaju nekoliko momaka koji su se borili u nekoliko raznih organizacija, da imaju dobru školu. Odlučio sam da tu ostanem i baziram se na to. Meni se Aljaska sama po sebi svidela jer je zaista divno mesto, drugačije od svega što sam do sada video. Nisu to veliki, milionski gradovi. To je malo okruženje, smatrao sam da u manjem okruženju mogu da napravim bolju priču što se tiče sporta. Mislim da je lakše probiti se ovde nego u nekom milionskom gradu kakav je Los Anđeles. Tu imaš hiljade i hiljade profi atleta, svakodnevno se doseljavaju i žive, prave priču. Imao sam podršku manje populacije, sam ceo klub me je prihvatio kulturno i kao familija je. Zato sam ostao i nastavio karijeru tu, da probamo nešto da napravimo od toga.“

Kakva je mentalitetska razlika u odnosu na nas ili Los Anđeles, primera radi?

“ Dosta je različito, svestrano, Aljaska je država gde je najveća raznovrsnost ljudi, rasa, nacija… Mnogo je ljudi sa svih strana, nije dominantna jedna rasa. Upoznaćeš sve od Eskima do Kineza, ima Rusa jer je to bila nekada ruska teritorija, ima i naših ljudi, sa naših prostora, Turaka… Mnogo je nacija na malom mestu. Aljaska je ogromna, ali se ljudi smeste u manje gradove. Imaš grad, pa voziš nekoliko sati i ta prostranost nije naseljena previše. Mentalitet je svakako drugačiji, nego kod nas. Ljudi su fokusirani na sebe i društveni krugovi su mnogo manji nego kod nas. Kod nas imaš toliko drugara i svi su bliski, prijatelji, ovde je to malo zatvorenije.“

Foto: Uroš Medić

Šta si sve radio na Aljasci?

„Radio sam svašta, iskreno, od građevinskih poslova do restoranskih, jednom sam čak išao u ribolov, ali sam držao i treninge u klubu i radio kao trener. Držao sam kik-boks i boks klincima, uvek sam bio uključen u sport. Nisam ja znao da li ću ostati, ja sam išao sa nadom da će mi se svideti. Nisam znao da li ću zaista ostati, ipak je to beli svet. Trebalo je vremena da upoznam neke ljude koji mi odgovaraju i kojima verujem, da napravim kontakte. nije bilo to onako isplanirano u detalje. Ja sam mogao da odem i prvog meseca, da skontam da mi se ne sviđa. Ali eto, išlo je sve na moju ruku i radio sam sve da namestim sebi da mi to odgovara.

PROČITAJTE JOŠ

Priroda se posebno ističe kao nešto što fascinira?

„Priroda je nestvarna, to je jedna od stvari koje su me najviše impresionirale na Aljasci. Ima preko 3 miliona jezera, gde god se okreneš je neko jezero, ja sam bio aktivan u dosta sportova u prirodi poput snouborda, MTB-a, hajkinga, i tako nekih stvari vezanih za prirodu. Nema tamo Bog zna šta da se radi, osim da odeš u prirodu, a tamo ima mnogo toga da radiš ako te interesuje i ako voliš. Kajaking… šta god sam stigao, pecanje, mnogo stvari sam radio u prirodi, u šumi smo provodili jako mnogo vremena. Ta konekcija sa prirodom koju tamo ostvariš je nešto što nisam do sada iskusio nigde. Iako sam uvek bio ljubitelj životinjskog sveta i prirode. Specijalno iskustvo, promenilo me je na bolje, da više cenim prirodu.“

Nedostaje li rodni kraj?

„Baš mi nedostaje Budisava, ja o tome mislim svakog dana, ali imam neke ciljeve koje sam sebi zacrtao, to želim da ostvarim i to me drži u belom svetu. Nedostaje, čujem se sa mamom, tatom i burazerom svaki dan. Kad oni idu na spavanje, meni je dan. Evo, sad samo trenutak pre nego što smo se čuli ti i ja, sa burazerom sam bio na telefonu. Čujem se i sa rođacima i drugarima iz Budisave gde sam odrastao. Planiramo da mi pošalju svečanu srpsku zastavu sa zlatnim resama, koristiću je u sledećoj borbi. Oni spremaju paket da mi pošalju, i planiram i da dođem i malo treniram u Srbiji sa našim borcima. Videćemo kako će se situacija odvijati, voleo bih da vidim i mog trenera iz Srbije, Srđana Nadrljanskog, da sa njim treniram i malo se ispričamo. Čujemo se često, ali voleo bih da se vidimo.“

Bavio si se džudom i kik-boksom na početku, koliko je ta raznovrsnost pomogla?

„To je osnova, kad god se uključuješ, pošto su ovo mešovite borilačke veštine, dobro je imati bekgraund, šta god da je. Pokazalo se u UFC-u da je manje-više rvanje najpoželjnije, najisplativije, što se tiče snage, kondicije i kontrole. Kik-bokseri dobro prolaze, bokseri, karatisti… Generalno, poželjno je da postoji pozadina i da se negde počelo. Ali kako se sport razvija, ljudi počinju da se bave specifičnim treninzima samo za MMA ili UFC. Bez kik-boksa ne verujem da bih bio ovo što jesam, to je osnova i baza svega. Svoju ljubav sam tu i stvorio prema borilačkim veštinama. Za mene je to umetnost i neki specijalan sport. Trenirao sam i džudo i fudbal, rukomet, plivanje… Nema šta nisam trenirao, ma svašta, voleo sam sve da probam. Ali kada sam upoznao kik boks i taj mentalitet borilačkih sportova, ne samo da se razvija snaga i sigurnost, razvija se duh, specijalni mentalitet borca, koji ne odustaje. Ne može ništa da te zaustavi, gradiš tu neku unutrašnju snagu koja nema veze sa fizičkom, ali mentalna stabilnost i ‘mental clarity’, kako ovde kažu, jako je važna stvar.“

Onda je Medić napravio i malu paralelu.

„Fajterski ‘kod’ boraca me je privukao, koji postoji kod samuraja, spartanaca, gladijatora, ti ratnici su imali kod koji je viši od svega, važniji. Gde se umiralo i krvarilo za neke više ciljeve, to je nešto što je mene oduševilo u ovom sportu. Mi smo poslednji od tih koji imaju taj kod, od te vrste ljudi koji krvare da bi se prehranili i napravili sebi nešto od života. Nije da se meni krvari i da hoću da se povredim, samo borilački mentalitet vuče korene iz toga otkad je sveta i veka, otkad postojimo, uvek je borba.“

Kako sada izgleda karijerni put kroz borbe?

„Smatram da nikada, od početka karijere, nisam bio specijalan borac, da sve redom pobeđujem, da svi govore ‘pazite se ovog momka’, osvajao je sve medalje’. Ali sam bio istrajan u tome što radim i uvek sam voleo ovaj sport. Vremenom i istrajnošću sam došao do tog nekog nivoa gde se stvari okreću. Da kažu ‘ovaj momak je uspešan, dobar je borac’. Ranije je bilo ‘prosečan borac’. Tako sam imao ideju da su drugi borci na mene gledali. Isto želim da preporučim drugima, pogotovo klincima koji se uključuju u ovaj sport. Istrajnost je jedna od najbitnijih stavki u ovom sportu. Tako da, što se tiče najtežih borbi, bilo je teških. Sećam se, kada sam bio na Evropskom prvenstvu u Italiji, imao sam temperaturu i stvarno sam se loše osećao. Ušao sam u borbu, polumrtav. Baš mi je bilo teško, izgubio sam, taj momak je potom osvojio prvenstvo. Toga se nerado sećam, teško mi je palo to. Nemogućnost da pokažem ono za šta sam se spremao, povredilo me je više nego bilo šta drugo. Ali dosta je bilo teških borbi, poraza i povreda, bilo je i dosta lepih iskustava. Kik-boks me je napravio, ljubav prema sportu se rodila najviše tu.

Iz ove perspektive, kako deluje poslednja borba koja ti je donela UFC ugovor?

„To je bio ‘short notice’ za obojicu, dobili smo par nedelja, za njega i mene. Za njega tipa 11 dana, za mene 15-20. Ja sam prvo dobio jednog protivnika, prihvatio sam bez razmišljanja, jer je to za mene bila prilika koju sam dugo čekao. Tome sam se nadao, i znao sam da kada dođe moje vreme, ja ću priliku dobiti. Da li će to da se odigra u moju ruku, da li će biti dva dana ili dva meseca, ja sam znao da to dolazi i za to sam radio godinama. Tu sam, u Americi, koliko god da sam daleko od svega, imao sam prednost da sam tu u centru sveta borilačkog. Znao sam da ću istrajnošću doći do prilike da pokažem šta znam. Šta Bog da dalje, videćemo. Nisam znao da će me ta prilika voditi do ugovora, ali sam na to ciljao i to sam želeo. Borba se odigrala u najboljem mogućem svetlu za mene. Koliko god da sam bio spreman ili nespreman, ja sam ušao u borbu sa sigurnošću, miran u glavi, znajući da je ovo prilika za mene, od koje ću napraviti karijeru. Razmišljao sam: Ovo je moje vreme, mojih 5 minuta. Sada mi ne može niko ništa, ko god da je na drugoj strani kaveza. Tako sam razmišljao i tako sam napadao, tako sam završio borbu. Veliki deo je odigrala ta moja mentalna stabilnost. Namestilo se sve za mene, ja sam bio centar sveta u tom momentu i tako sam se ponašao i ophodio prema svemu.“

I na konferenciji, ostavio si jak utisak samopouzdanjem i spontanom pričom.

„Sve je išlo prirodno, ja nisam morao ništa da izmišljam ili da se pretvaram. ‘Ja tu pripadam’, tako sam se ponašao, i na konferenciji sam pričao iz ljubavi prema sportu, sve je prirodno izlazilo iz mene, nisam morao da razmišljam mnogo šta me pitaju, šta ću da odgovorim, šta mi je dolazilo na pamet, ja sam o tome pričao, verujem da su ljudi to prepoznali, iskrenost, ljubav prema svemu. Ako je nešto iskreno i iz dobrih namera, ja verujem da ljudi to prepoznaju. Znači mi podrška, to je stvar koja dolazi sa sportom. Puno mi je srce, vidim da me ljudi cene i da ne moram ništa da izmišljam da bih dobio podršku. Drago mi je što sve ide prirodno, ne moram da radim na tome, ne oduzima mi nikakvu energiju. Sve poruke koje dobijam su podrška. Kad pogledam na Instagramu i na Fejsbuku, mogu da pratim odakle mi je publika. Tu je 30 posto sa naših prostora, 30 posto Amerika, ostali su iz sveta. Nije sad da imam samo podršku naših ljudi, ljudi sa svih strana sveta me prepoznaju. Dalje u karijeri, smatram da će još više ljudi imati priliku da me vidi i čuje za mene. Kad budem u UFC-u, mislim da će veća i podrška da se stvori oko cele te priče. Zaista mi je puno srce kada na to pomislim.“

Foto: EPA/ANTONIO LACERDA

Rekao si i da će Dejna Vajt da te stavi na brzo biranje. Je l’ došlo do toga?

„Haha, ne znam, videćemo. S obzirom na to da sam se povredio i nisam bio dostupan… Bio sam dostupan za pozive, ne i za borbe, sad mi je borba zakazana tek za mart. Ne znam koliko će on biti srećan što se toga tiče, ali postaraćemo se da broj bude na brzom biranju u budućnosti. Bilo mi je drago što je lepo reagovao na moju borbu, mislim da je i on prepoznao prirodno ponašanje i ljubav prema sportu. Mislim da je to zgotivio. Od tada se nismo čuli ni videli, ali mislim da će u martu biti ovo veliki događaj i da će on biti tamo. Nadam se da ćemo opet ostvariti kontakt i ‘baciti’ koju reč jedan drugom.“

Kakav je plan za 2021. godinu?

„Plan je minimum da imam tri borbe, ako Bog da zdravlja, da sve prođe bez povreda, možda ih bude i više. Za sada, plan je da imam tri borbe, prva u martu, druga će odmah doći za tom. Videćemo samo oko datuma, ne mogu ništa da tvrdim dok ne prođe prva borba. Kako bude išle, nadam se da sledećom pobedom mogu da osiguram bolje mesto za sebe u celoj organizaciji i da se samo krećem dalje i napred. Ne znam još ko bi mogao da bude rival, nekad se ne zna do poslednjeg dana ili merenja da li će borba da se desi.  Može da dobije virus, da se razboli, povredi, može sve to da se desi meni. Stvari se ovde menjaju iz dana u dan, neke borbe su tako propale u januaru, neće se desiti. Takav je sport.“

Pratiš li i ostale domaće borce?

„Ima dosta naših boraca za koje sam čuo i pratim, Duško Todorović je sjajan momak i sviđa mi se kako se bori, mislim da će lepu karijeru da napravi u UFC-u. Aleksandar Rakić je već izgradio karijeru i mislim da će on doći do tog pojasa. Videćemo ko će sve u budućnosti da dođe tu u njegovoj kategoriji, ali ja mislim da će njegovo vreme doći za taj pojas, pitanje je samo vremena. Nadam se da ću imati vremena da se čujem sa njim i treniram, ali videćemo kako će se situacija odvijati. Mi se zapravo borimo na istom iventu u martu, on se mislim bori sa Tijagom Santosom, ja se borim sa Elonom Kruzom. Tamo ćemo se sigurno sresti i malo ispričati.“

Da li si već skautirao novog protivnika?

„Mislim da će to biti dobar mečap, zato su nas i spojili. Gledao sam neke borbe i mislim da će biti interesantno. Nadam se da će, kao i do sada, to biti rešeno u prvoj ili drugoj rundi. Na to idem i to planiram. Videćemo da to odradimo kako treba.“

Za kraj, šta bi poručio čitaocima Nova.rs i svima koji prate UFC?

„Što se tiče ovog sporta, uzima maha i jedan je od najvećih sportova. Sada kroz pandemiju, ceo UFC je funkcionisao non-stop, svakog vikenda su bile borbe, bez obzira na celu situaciju koja se odigravala, dok je NBA bio zatvoren, fudbala nije bilo, UFC je bio tu svakog vikenda. Nešto što bih preporučio je da se ljudi uključe u sport. Ima jako puno prilika za biznis, menadžment, trening… Ja sam studirao na DIF-u i dosta kolega sa DIF-a može da se uključi u sport. Borcima je taj trening snage i mobilnosti jedna od bitnih stvari. Znam da na DIF-u studiraš specifično, za mehaniku kretanja i zaista ima mnogo prilike za naše ljude sa naših prostora. Imamo i skidanja kila, ima tu posla i za nutricioniste. Veliki je spektar poslova direktno u vezi sa ovim, od marketinga do personalnog treninga. To je ogromna prilika za mnoge sa različitih poslova i zanimanja, profila. Bezbroj je prilika, sport uzima maha. Timovi su sastavljeni od 10-20 ljudi, svi igraju jako veliku ulogu da neki borac dođe do nekog mesta. Ja sad oko sebe imam dosta ljudi, par trenera, nutricionistu, trenera za kondiciju i mobilnost, snagu… Trenera za rvanje, brazilsku džiu džicu. Da bi jedan borac uspeo, mnogo ljudi je uključeno u celu priču“, zaključio je Medić.

 

Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

Twitter

Instagram

Komentari

Vaš komentar