Frenk Šemrok, nekadašnji UFC šampion srednje kategorije, ispričao je potresne detalje iz detinjstva i zlostavljanja koje je trpeo od očuha Džoa.
Zbog svega što je ispričao je u jednom momentu i zaplakao.
PROČITAJTE JOŠ
„Nisam znao šta da radim… Očuh me je terao da spavam u dvorištu iza kuće po nekoliko nedelja. Tada sam po prvi put bio slomljen, jer su sve moje stvari iznete iz kuće i samo se sećam da sam sedeo uplakan gledajući kako se moje stvari iznose iz kuće. ‘Pa ja živim u dvorištu’, rekao sam sebi. Bio sam preplašen, bilo mi je hladno i plašio sam se. Samo sam ležao tamo i često sam mogao da osetim benzin, jer su kante bile tu blizu mene. Mirisao sam ih često, nesvesno, to me je onesvestilo i imao bih lude halucinacije pa bih se uspavao. Bilo mi je mnogo teško, a takav bih išao u školu i stvarno nisam znao šta da radim“, u suzama priča Šemrok.
Ispričao je kako ga je očuh kažnjavao.
„Džo je imao brutalne kazne za mene, poput zaključavanja u špajz, gde je moj mozak počeo da se privikava na mračni ambijent. Imao sam oko sedam godina. Nismo imali TV u kući, osim u sobi roditelja. Jedina stvar koju sam gledao na televiziji je bio boks i to dok masiram očuhu stopala. Van škole i knjiga, jedino sam znao da postoji boks. Svaki put dok sam bio zaključan u tom špajzu, sanjao sam o tome da ću jednog dana biti šampion. Ma koliko bio uplakan, sanjao sam da ću jednog dana ja biti taj šampion.“
Frank Shamrock in Prison With the Mullet is my mood. pic.twitter.com/uMGZCaBiEI
— Nacho Picasso (@NachoPicasso) March 13, 2021
Deca u popravnom domu bila su šokirana njegovom pričom.
„Gađao sam vozove kamenjem i policija me je uhapsila, pa sam završio u popravnom domu. Tamo sam bio sa svom tom lošom decom o kojoj kruže priče po gradu i pričao sam im o svom životu. Oni su bili šokirani, govorili da je to ludo. Nisu mogli da veruju šta pričam, a ja sam se trudio da se setim što više toga što mi se dešavalo. Rekao sam sebi, možda ja nisam ništa kriv i možda moram da odem odavde. Posle sam otišao kod savetnice, koja mi je rekla da će me odvesti od kuće ukoliko se takve stvari nastave i tako sam i izašao iz svega toga.“
Objasnio je i pljačku iz mladosti zbog koje ga je jurila policija.
„Znao sam da ‘Tako Bel’ ostavlja otvoren prozor nakon zatvaranja i ja sam ušao i uzeo sav novac koji sam našao. Posle sedam minuta me je policija jurila, a ja sam skočio u zaleđeno jezero kako bih pobegao od policije. Jedva sam izašao od svog tog leda i samo sam počeo da bežim, a jedino što sam čuo bio je zvuk mog daha. Moj um me je terao da dođem na toplo mesto, jer mi je bilo mnogo hladno i sve me je bolelo. Legao sam u sneg i počeo da se smejem jer mi je napokon bilo toplo, a onda mi je sinulo. Imam hipotermiju. Mnogo sam čitao i bio dobar đak, pa sam znao te stvari. Momentalno sam se pridigao i nastavio da trčim sve do kuće mog prijatelja, kada me je policija uhapsila. Tako sam upoznao Boba Šemroka, čoveka koji me je usvojio. Sedeo sam u popravnom domu i pričao sa jednim čovekom koji je bio drugačiji, sav je bio u zlatnom nakitu i pričao kao ludak. Samo je odjednom rekao „Ne“. On je bio ta očinska figura koju sam upoznao po prvi put u životu. Nikada ranije to nisam imao. Nikada mi niko nije rekao da se ne ponašam kao normalna osoba i ispričao mi kako normalna osoba to radi. Bio sam njegov sin. Imao je ogromnu porodicu i on je bio ta jedna jedina osoba kojoj je bilo stalo do mene i mog uspeha. Osoba koja se tek tako pojavila u mom životu, a bila mi je preko potrebna.“
U novoj porodici je pronašao svoj životni put, ali i profesionalni poziv.
„Rekao mi je da mogu da budem borac. Ima jedan novi sport koji se pojavljuje i da se moja braća bave time. Oduvek sam želeo da budem bokser, da budem šampion i eto, stvorila se prilika i on me upoznao sa njom. Krenuo sam u salu sa braćom, a otac mi je rekao dve stvari: Nikad ne odustaj. Nikada im ne pokazuj da se plašiš. Prošao sam inicijaciju i pretukao sve. Znao sam koliko je mom ocu stalo do mene i nisam smeo da ga izneverim, morao sam da zaslužim poštovanje i uspeo sam. Ken me je udario u glavu i pao sam dole. Nikada me niko nije nokautirao. A on kreće da mi radi poluge na nozi, pa na ruci. Mislio sam da ću umreti. Nosili su me do moje sobe koja je na drugom spratu i dve nedelje nisam izlazio jer su mi noge bile maltene uništene. Otac mi je rekao da moram da se opametim, da imam telo i um za borbe, ali da moram da se usavršim, pa sam otišao u Japan“, ispričao je Frenk Šemrok i tako je počela njegova MMA karijera“, završio je Šemrok.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar