Kako se pandemija koronavirusa širila, tako je rastao strah sportista i nacionalnih olimpijskih komiteta da će OI u Tokiju biti odložene.
Na kraju, predsednik najmoćnije sportske organizacije, Tomas Bah, pod pritiskom javnosti, ali i realnih zdravstvenih procena u svetu, kako kažu ugledni španski radio “Kadena ser” i sportski dnevnici “As” i “Marka”, bio je primoran da aktivira plan za vanredne situacije. Odlučio je da u naredne četiri nedelje, sa japanskom vladom i vlastima Tokija, osmisli novi scenario.
Zašto se baš sada Bah prvi put odlučio za razmatranje novog scenarija, a ne danima unazad kada je bio prilično čvrst u stavu da ima dovoljno vremena, iako je i tada pandemija kosila živote?
Odgovore možda treba pronaći u apelima pojedinih nacionalnih sportskih organizacija i njihovoj ogromnoj moći, pre svega iz Atletske federacije Velike Britanije, te Plivačkog saveza SAD i Atletske federacije SAD.
PROČITAJTE JOŠ
One možda nisu važne tokom sezone za ostatak sveta. Ali njihovi članovi, odnosno atletičari i plivači su Amerikancima doneli nepunih 60 odsto zlatnih medalja (618 od 1.022) i skoro 54 odsto (1.355 od 2.520) odličja sa svih letnjih igara.
Britanski atletičari su nešto skromniji. Osvojili su “tek” 55 zlata (od 262) i 205 medalja (od 844), ali su ubedljivo najtrofejniji olimpijski sport “Ujedinjenog Krajevstva Velike Britanije i Severne Irske”.
Ukratko, nije teško da se zaključi da su u ovim zemljama koje mnogo pridaju značaja bazičnim sportovima kao što su atletika i plivanje, ove organizacije izuzetno cenjene, samim tim i uticajne.
Kada se pri tome doda da SAD i Britanija, odnosno njihove TV kompanije (NBC i BBC) izdvajaju “gomile” novca za TV prava na Igre (NBC je platio 1,45 milijardi dolara za Tokio) na kojima su im centralni prenosi upravo sa ova dva sporta, te da od 14 globalnih sponzora OI Tokio 2020, čak šest ima sedište u SAD (Airbnb, Coca-Cola, Dow, General electric, Intel, Procter & Gamble, Visa), kao i sijaset zlatnih sponzora, partnera i snabdevača, onda je jasno da je glas britanskih i američkih sportista dovoljno glasan da Bah čuje i odloži skup u Tokiju za neka bolja vremena.
Ukoliko ih ne bude čuo, odnosno ne odloži, Igre u Tokiju teško da će biti najveći praznik sporta, već bi mogle da se pretvore u ogroman poraz, daleko veći od ona dva u Moskvi 1980. i Los Anđelesu 1984. Tada je tvrdoglavost vođa dve najmoćnije sile, SAD i SSSR, uticao da ih druge države slede i svojim sportistima zabrane učešće. Sada bi tvrdoglavost Baha i njegovog okruženja mogla da bude krivac.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
