Američka filmska industrija puna je filmova o junacima iz sveta sporta, koji su prevalili ogroman put od problematičnih likova do šampiona. Od onih koji su iz najtežih uslova i sa teškim životnim i neobičnim pričama, uspeli da se vinu do zvezda.
PROČITAJTE JOŠ
Takve filmove voli i publika, jer je prosečnom čoveku lakše da se poistoveti sa životom nekog sportiste koji je kao klinac imao više šanse da bude niko i ništa, nego heroj koji na kraju balade podiže pehar.
Takve priče deluju sličnije našim životima, nego one u kojima je i vrapcima na grani jasno, da je neko od trenutka kada je rođen, svojim talentom i fizičkim predispozicijama bio predodređen da uspe.
Ali, takve priče se mogu naći i daleko od Holivuda, i nisu ekskluziva samo u Americi.
Dvojica tenutno najboljih srpskih sportista, Novak Đoković i Nikola Jokić, koji dominiraju terenima i u centru su svetske medijske pažnje, imaju životne priče od kojih bi mogli da se naprave ozbiljni holivudski blokbasteri.
Kada gledamo Nikolu Jokića na terenu, teško je poverovati da je najbolji košarkaš planete u ovom trenutku, bio debeli klinac, koji bi u većini američkih filmova bio onaj školarac koga svi zadirkuju zbog izgleda i kome se svi smeju iza leđa.
Dok je odrastao u rodnom Somboru, iako od malih nogu zaljubljen u košarku, Nikola je voleo da jede i da se hrani nezdravo. Kako su u više navrata svedočili njegovi drugovi i saigrači iz detinjstva, Jokić je voleo kao mali da jede burek i pije litre koka kole. Nije mogao mnogo da trči i nije bio fizički spreman.
Jokićev trener iz detinjstva Isidor Rudić svojevremeno je pričao da je Jokić znao da propušta treninge gde se radila fizička sprema.
Yet ANOTHER Nikola Jokic kid pic ??? GOLD!!! h/t reddit user eg14000 pic.twitter.com/NlOcqkksJd
— An Nguyen (@The_NGUYENNER) February 9, 2016
„Bio je nekad i u kontraritmu, recimo mi smo u napadu, krenuli smo da trčimo, Nikola krene, mi smo već dali koš, on je na pola terena, mi trčimo u napad, on trči u odbranu, tako da je bilo i nekih komičnih situacija“, pričao je Rudić.
Ali, i tada, uprkos masi sala koju nikada nije skrivao i nedostatku brzine, Jokić je pokazivao kakvu košarku ume da igra. Igrao se košarke jer je znao da se neki sportovi igraju rukama i nogama, a da se košarka igra glavom.
Pa čak i tada, sa lakoćom kojom je igrao, nije ga zanimalo da ide iz Sombora jer je bio zaljubljen u konje. Uostalom, i dan danas je jedna od prvih stvari koju uradi kada ima vremena, jeste da požuri u Sombor gde ima svoju ergelu.
Na odlazak i nastavak karijere, naterao ga je stariji brat Strahinja koji je i danas uz njega u Denveru.
Put ga je odveo u Megu gde ga je pod svoje uzeo Dejan Milojević, trener koji je razumeo ono što je mnogima sa strane izgledalo neshvatljivo. Kada bi Nikola bacio neku nemoguću aistenciju u aut ili u prazno, istu onakvu od kakvih padamao u nesvest dok ga gledamo u NBA ligi, Milojević nije ludeo, već bi mu pružao podršku i terao ga da radi.
Ubrzo je usledio draft i odlazak u NBA ligu, a ono što je debeljuškasti momak iz Sombora, koji je više voleo burek i koka kolu nego kondcioni trening, postigao za sve ove godine, teško je iobjasniti rečenicom – to ima samo na filmu.
A taj film je zapravo stavrnost – od ljubitelja bureka, Jokić je postao igrač koji protivnike šalje po burek, žargonski rečeno.
I dok je priča o Jokiću, priča o dečaku koji je hteo samo da se igra, ne razmišljajući o velioj karijeri i uspehu, priča Novaka Đokovića ima potpuno drugačiji ton.
Godina je 1999. i u toku je agresija Nato pakta na Srbiju.
Sirene za vazdušnu opasnost najavljuju novi napad aviona, neki odlaze u svoja skloništa, a neki samo posmatraju i čekaju da prođe.
Trinaestogodišnji Novak Đoković, dečak je koji tenira tenis u praznom bazenu i udara lopticu i vežba udarce, jer u tom trenutku nema gde drugo da vežba.
Rez.
Jul mesec 2011. godine u Londonu, Velika Britanija.
Urlik prolama vazduh i Novak Đokovića pada na travu sa raširenim rukama.
Gotovo je.
Đoković je osvoji svoj prvi Vimbldon u karijeri.
Rez.
Životni put Novaka Đokovića, je put od malenog dečaka, koji svoje detinjstvo provodi na Kopaoniku i koji gledajući kako legendarni Pit Sampras podiže pobednični pehar na Vimbldonu, u sebi otkriva želju i rešenost da isto uradi jednog dana.
Priča o Novaku, je zapravo priča o neverovatnoj želji da se ostvari uspeh, uprkos svim okolnostima koje su bile protiv njega.
„Kada za vreme embarga i ratova 90-ih u Srbiji moraš da čekaš u redu za mleko i hleb, takve stvari te učine jačim i gladnim uspeha. Pitanje je koji ćeš put izabrati, a sama činjenica da sam doživeo teške životne prepreke zajedno sa svojom porodicom i narodom, neprekidno sebe podsećam i motivišem da guram napred još jače. Odatle i mentalna snaga da se suprotstavim svim izazovima“ rekao je jednom prilikom Đoković.
PROČITAJTE JOŠ
Čuveni video klip, koji je postao veliki hit tek nakon što je mnogo godina kasnije Novak postao jedan od najvećih šampiona u istoriji sporta, pokazuje da je sve moguće kada si nečemu posvećen, maltene od dana svog rođenja.
Maleni Novak u kultnoj dečijoj emisiji „Pazi, sveže obojeno“ priča ozbiljnim tonom kako je za njega tenis obaveza i koliko mu je već tada bio posvećen.
Kao i ostala deca, tako je i Novak 1999. godinu, a time i deo detinjstva, umesto na igralištu i teniskom terenu, proveo u skloništu, suočavajući se sa strahotama rata i svim onim lošim što on donosi. Treniranje u praznom bazenu, bezbroj udarenih lopti, porazi na startu profesionalne karijerem naterali su Novaka da još više trenira, radi i da se trudi i da kroz mentalnu i fizičku snagu dođe do najvećih teniskih visina.
Ni kada je postao šampion, Novaku ništa nije bilo olakšano. Osim sredstava i uslova da trenira i osvaja trofeje, sve ostalo je bilo protiv njega.
Mediji i publika koji su se očajnički trudili da ga diskredituju i omalovaže, jer se usudio da ruši mitove i legende o svetskim idolima Federeru i Nadalu, pobeđujući ih i uzimajući im jedan po jedan rekord.
Neki tamo Novak, maleni dečko sa velikim snovima, iz za njih neke tamo Srbije, usudio se da ruši svetski teniski poredak i izgradi jednu od najvećih karijera u istoriji sporta.
Priča o Novaku bi zapravo teško stala u jedan film, a da se u njemu ne izostave brojne nijanse uspeha i prepreka koje je morao da savlada.
Možda će generacijama koje dolaze, biti potrebna i čitava serija da shvate veličinu takvog šampiona.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar