Ulazimo polako u samu završnicu sezone, do kraja je ostalo još pet utakmica, a ujedno i pravi trenutak da NFL ligu i američki fudbal generalno upoznate u njegovom najboljem izdanju.
Kako bi vam period adaptacije bio što lakši, na jedno mesto smo skupili sve neophodne stvari koje bi trebalo da znate pre nego što sednete ispred televizora.
Proći ćemo kroz opšte informacije o sportu, pozicije, kao i kroz neka od najvažnijih pravila, kako biste od samog početka imali predstavu šta se zapravo dešava. Iako na prvi pogled izgleda komplikovano, situacija je zapravo mnogo jasnija nego što se, na prvi pogled, čini.
PROČITAJTE JOŠ...
Šta je američki fudbal?
Američki fudbal jedan je od najstarijih sportova koji su potekli na teritoriji Severne Amerike. Tako je u SAD i Kanadi među lokalnim stanovništvom poznat prosto kao „fudbal“, dok u ostatku sveta, gde je (po njihovoj terminologiji) „soker“ znatno popularniji, radi pravljenja razlike ovaj sport ima prefiks „američki“.
No, gde god bili, ako kažete „gridiron fudbal“, svako ko se iole razume u ovaj sport će istog trenutka shvatiti o čemu pričate. Razlog za to ime je to što iscrtan teren za američki fudbal izgleda poput rešetki za roštilj koje na engleskom nose naziv „gridiron“.
Kako se igra američki fudbal?
Na terenu se u svakom trenutku nalazi ukupno 22 igrača, od čega 11 čini napad jedne ekipe, i isto toliko odbranu druge ekipe. Cilj igre je postići što veći broj poena na jedan od pet načina:
– prenošenjem lopte ili hvatanjem u takozvanoj „endzoni“ (zona gola) – 6 poena
– šutem za dodatni poen nakon tačdauna – 1 poen
– poentiranjem nakon dodatne akcije po postignutom tačdaunu – 2 poena
– šutem, ili takozvanim „fild golom“ – 3 poena
– „sejftijem“ (obaranjem igrača iz napada kod kog je lopta u trenutku dok se nalazi u endzoni) – 2 poena
Postoji još nekoliko načina na koje je moguće doći do poena, ali su oni zapravo toliko retki da će se i sami komentatori potruditi da vam objasne šta se upravo dogodilo tokom utakmice (poput, recimo, vraćanja izblokiranog pokušaja za dodatni poen).
Svaki tim ima četiri pokušaja da sa loptom pređe deset jardi, počev od mesta na kom je lopta bila pozicionirana na samom početku akcije (takozvana „linija skrimidža“). Ukoliko u tome uspeju, dobijaju nova četiri pokušaja, sve dok ne dođu do endzone.
Ako pređu više od tih deset jardi, nova četiri pokušaja počinju od mesta gde je akcija prekinuta. Recimo da su prvi napad imali sa linije od 10 jardi, potom osvojili 15 jardi, narednu akciju će početi sa linije od 25 jardi.
Iako imaju na raspolaganju četiri pokušaja, treneri uglavnom akcije dizajniraju tako da tih deset jardi pređu iz tri, dok je četvrti rezervisan u najvećem broju slučajeva za ispucavanje lopte, kako bi protivnička ekipa imala što lošiju početnu poziciju, ili šut za tri poena, ukoliko su dovoljno blizu da šuter može da dobaci. Treća opcija jeste da napad ostane na terenu i pokuša da dođe do prvog „dauna“ (napadi u NFL-u nose oznake prvog, drugog, trećeg ili četvrtog dauna), što je rizično jer, pod uslovom da ne uspeju, rival dobija loptu na mestu gde je akcija završena.
PROČITAJTE JOŠ...
Kako teku akcije?
U NFL-u postoje dve glavne vrste akcija – hvatanjem i trčanjem. Trčanje je jednostavnije za razumevanje – vođa napada (kvoterbek), nakon što je lopta izvedena, nju predaje trkaču (raning beku), a on se trudi da sa njom u rukama pređe što je moguće više prostora. Ni hvatanje nije u teoriji toliko kompleksno – kvoterbek baca loptu koju određeni igrač mora da uhvati, i sa njom potom pređe što više jardi može. Ipak, kvoterbek ne sme bilo kom igraču svog tima da baci loptu – nju smeju da uhvate samo igrači koji se nalaze na krajevima „linije skrimidža“ (početne linije napada), kao i igrači koji se nalaze bar jednu jardu iza nje (takozvani „bekfild“).
Promene poseda
Odbrana do lopte može doći na jedan od četiri načina:
– presečenim pasom (takozvanim „intersepšnom“ – svi igrači odbrane mogu da hvataju loptu koju baci protivnički kvoterbek)
– osvajanjem lopte koja je ispala nekome iz ruke u trenutku kada dlan, lakat, leđa ili koleno nisu dodirnuli travu (takozvani „fambl“)
– završetkom napada (bilo da je u pitanju ispucavanje lopte (pant), šut za tri poena (fild gol) ili tačdaun
– „sejftijem“ (ukoliko uspeju da obore protivničkog igrača sa loptom u njegovoj endzoni).
Pozicije u američkom fudbalu
Kao što smo rekli, ekipe u svakom momentu imaju po 11 igrača, a u zavisnosti od toga šta se dešava na terenu će biti igrači odbrane, igrači napada, ili igrači specijalnog tima.
Napad
Logično, napad za cilj ima da postigne tačdaun ili tri poena, dok je neuspeh ukoliko bude prinuđen na ispucavanje. Njega čine četiri grupe igrača – kvoterbek, trkači (raning bekovi), hvatači (vajd risiveri i tajt endovi) i ofanzivni linijaši (centar, gardovi i teklovi).
Ofanzivna linija
Akcija započinje onog trenutka kada centar izvede loptu. On je u najvećem broju slučajeva dodaje kvoterbeku koji se nalazi odmah iza, ili udaljen nekoliko koraka, u zavisnosti od akcije koju ekipa želi. Od trenutka „snepa“ (izvođenja), odbrana ima priliku da dođe do kvoterbeka, a njih u tom pokušaju zaustavlja ili usporava ofanzivna linija.
Centar – ima zadatak da izvede loptu, a potom i zaustavi protivničkog igrača u pokušaju da dođe do kvoterbeka.
Desni gard – nalazi se sa desne strane od centra, i pokušava da zaustavi protivničkog defanzivca koji sa te strane pokušava da dođe do kvoterbeka.
Desni tekl – jedna od najodgovornijih pozicija poslednjih godina, pogotovo od kako je sva pažnja prebačena na takozvanu „slepu stranu“, ili, kako bi vam lakše bilo da razumete, „mrtav ugao“. Ekipe su počele da svoje najbolje defanzivne igrače prebacuju na levu stranu odbrane (desnu stranu napada), pa je samim tim porasla potreba za kvalitetnijim igračima na ovom mestu. U retkim situacijama u kojima ekipa ima levorukog kvoterbeka, desni tekl postaje takozvana „slepa strana“.
Levi gard – nalazi se sa leve strane od centra, i pokušava da spreči protivničku odbranu da dođe do kvoterbeka.
Levi tekl – kako je levoruki kvoterbek izuzetno redak slučaj (od kako postoji liga ukupno 32 levoruka kvoterbeka su odigrala bar jedan napad na zvaničnoj utakmici), takozvana „slepa strana“ ili bolje rečeno deo terena koji desnoruki kvoterbek ne vidi ni perifernim vidom je upravo onaj koji pokriva pozicija levog tekla. Gotovo svako obaranje kvoterbeka koje dođe sa ove strane ujedno znači i veliku šansu za gubitak lopte, a nije neuobičajeno ni da kvoterbek u toj situaciji doživi povredu. Iz tog razloga, najbolji, najsnažniji i tehnički najbolje obučeni igrači uglavnom igraju na mestu levog tekla.
Kvoterbek, hvatači i trkači
Ostatak napada čine igrači koji imaju dva zadatka – da osvajaju jarde i postižu poene.
Kvoterbek – nakon što dobije loptu, „razigrava“ saigrače. Uglavnom je prva zvezda tima, oko njega se gradi ekipa.
Hvatači (vajd risiveri) – glavne „mete“ u napadu bacanjem, cilj hvatača je da uhvate loptu, a potom sa njom pređu što veći deo terena.
Tajt endovi – veći od hvatača ali manji od linijaša, tajt endovi imaju dvostruku ulogu – da uhvate loptu, ali i da, ukoliko je potrebno, „blokiraju“ pokušaj protivničke odbrane da dođe do kvoterbeka. Oni su praktično mešavina linijaša i hvatača.
Trkači (raning bekovi) – najveće oružje jedne ekipe, igrači koji služe ne samo da jarde osvajaju trčanjem, već i da, u pojedinim situacijama, uhvate loptu daleko u polju. Igrači na ovoj poziciji ujedno imaju i najkraći „rok trajanja“ zbog toga što tokom utakmice dobiju veliki broj udaraca, pa je izuzetna retkost da „raning bek“ karijeru završi bez neke teže povrede.
Odbrana
Odbrana u američkom fudbalu je podeljena na dva dela – defanzivnu liniju, lajnbekere i takozvani „sekonderi“.
Defanzivna linija
Njihov zadatak je da stignu do kvoterbeka i obore ga (takozvani „sek“), ili da zaustave trkača što je pre moguće. Broj „linijaša“ može da varira između tri i četiri, u zavisnosti od toga na koju se opciju odluče treneri (odbrana 4-3 ili 3-4). Defanzivnu liniju u „4-3“ odbrani čine:
– dva defanzivna tekla, koji se nalaze direktno ispred centra
– dva defanzivna enda, koji se nalaze nešto dalje. Ukoliko je protivnički kvoterbek desnoruk, pozicija defanzivnog enda na desnoj strani postaje najvažnija, s obzirom da je to „slepa strana“.
U postavci „3-4“ defanzivnu liniju čine jedan „nous tekl“ i dva „enda“.
Lajnbekeri
Zadatak lajnbekera je da pomognu defanzivnoj liniji, spreče kratka dodavanja ili trkača u napretku. Iz ove linije tima dolazi i igrač koji „poziva“ defanzivne akcije, tačnije govori saigračima koji napad protivnik sprema i raspoređuje ih u skladu sa tom akcijom.
„Sekonderi“
„Poslednja linija odbrane“ koju čine četiri igrača – dva kornerbeka i dva „sejftija“. Kornerbekovi imaju zadatak da isprate najbrže hvatače rivala i spreče velika dodavanja, dok sejftiji predstavljaju „ispomoć“, i reaguju tamo gde je u tom momentu neophodno.
Specijalni tim
Za ovaj deo tima postoje tri pozicije koje su od krucijalnog značaja:
– šuter, koji šutira loptu nakon svakog pogotka, ali i pri pokušajima za tri poena;
– panter, koji ispucava loptu ako ekipa nije iskoristila tri pokušaja;
– „long sneper“, koji loptu izvodi u situacijama kada se saigrač (panter ili držač lopte pri šutu) nalazi udaljen nekoliko jardi od njega
Prekršaji
Kad vidite da je na teren ubačena žuta zastavica, znači da je jedna od ekipa napravila prekršaj, nakon čega sledi sudijsko objašnjenje situacije i objava kazne.
Kazne mogu biti pet jardi, deset jardi, 15 jardi, na mestu prekršaja, ili pola razdaljine od gola, ukoliko je kazna veća od polovine distance koja bi ostala do gola. Recimo, ako odbrana napravi prekršaj od 10 jardi na liniji od 16 jardi, kazna neće biti spomenutih 10 već osam jardi, pola razdaljine od endzone. Izuzetak je „ometanje hvatača“, tokom kog se lopta stavlja na mesto gde je prekršaj napravljen, a ukoliko se dogodio u endzoni, naredni napad počinje sa linije od jednog jarda.
Ovaj vodič će vam poslužiti dovoljno da razumete osnove igre. Kad malo „uđete“ u materiju, neke stvari će vam postati mnogo jasnije, a sam sport neuporedivo zanimljiviji nego što je sada.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare