Podeli:
Olimpijske igre
Foto: EPA-EFE/MAXIM SHIPENKOV

Odluka o odlaganju Olimpijskih igara za 2021. godinu "nagradiće" oko 40 sportista suspendovanih zbog dopinga prilikom da se plasiraju na takmičenje u Tokiju, a ovakav splet okolnosti izazvao je razočaranje kod sportista koji su već overili olimpijsku vizu.

Sportisti koji su zbog korišćenja nedozvoljenih supstanci suspendovani najranije do septembra 2020. godine, a kojima kazna ističe pre Olimpijskih igrara 2021. godine, imaće priliku da se bore za olimpijsku normu i tako se plasiraju na najveće sportsko takmičenje u svetu.

Procena je da će na ovaj način oko 40 od 200 “sportskih prestupnika” imati priliku da obezbedi mesto u Tokiju, a jedinstven splet okolnosti budi osećaj nepravde i razočaranja kod takmičara koji su već izborili vizu za Japan .

PROČITAJTE JOŠ

Miloš Vasić, srpski olimpijac u veslanju, normu je ostvario u dvojcu bez kormilara sa Martinom Mačkovićem, a posle informacije da će dopingovani sportisti po isteku suspenzije dobiti šansu naglasio je da odluka nije pravedna prema ostalim učesnicima.

“Prošli smo i prolazimo veliki put što se tiče odricanja i davanja sebe u te četiri godine kako bismo se plasirali na Olimpijske igre i borili se za medalju, pomeranje takmičenja ide na ruku sportistima koji su suspendovani zbog dopinga i smatram da to nije pravedno prema ostalim sportistima. Odluka nije realna i objektivna, ukoliko su imali zabranu za ovogodišnje Igre ne treba im dozvoliti učešće ni 2021. godine. Svako treba da odgovara za svoje postupke i ko god je svesno uzimao nedozvoljene supstance bi trebalo da bude uskraćen za učešće na Igrama jer su one samo silom prilika pomerene za godinu dana”, rekao je Vasić za Nova.rs.

Miloš Vasić
Foto: STARSPORT/ Peđa Milosavljević

Srpski veslač dodao je da je odlaganjem znatno otežan posao sportistima koji su tokom čitave Olimpijade radili i spremali se za predstojeće leto.

“Odlaganje je prilično teško uticalo na mene, ali i na Martina. Četiri godine se pripremamo za određeni datum naročito ove godine. Veslanje je specifičan sport i celu zimu, šest meseci, naporno smo trenirali, bili na pripremama, davali smo sve od sebe i taman kad je trebalo da krene veslačka sezona počela je da se razvija epidemija. Kad smo videli u kom pravcu se kreće situacija bili smo svesni da je velika verovatnoća da Igre budu odložene, ipak, vest da se zvanično pomera takmičenje prilično nas je pogodila”.

Velimir Stjepanović, srpski plivač, naglasio je da nije u potpunosti upućen u rasplet aktuelne situacije, ali da nagoveštaj epiloga ne obećava pravdu.

“Iskreno, nisam u potpunosti informisan, ali kakav god epilog bio situacija nije idealna. Doping sam po sebi je loša stvar i ukoliko je kazna bila predviđena da traje do kraja Olimpijskih igara, logično je da ona ostane na snazi uprkos odlaganju, međutim teško je očekivati da bude tako. Ipak, Igre trenutno nisu u prvom planu i najvažnije je da ova pandemija prođe, a da tek potom treba da se ozbiljno pokrenu ove teme”, istakao je Stjepanović za Nova.rs, i dodao:

“Nisam imao vremena da mislim o svemu tome, a situacija je kompleksna i mora da se sagleda sa više aspekata. U neku ruku razumem, ali sa druge strane smatram i da nije pravedno. Sportisti koji su svesno koristili doping trebalo bi da budu sankcionisani, jer sam postupak nije ispravan”.

Velimir Stjepanović
Foto: Srđan Stevanović/Starsport

CILJ SUSPENZIJE NIJE BIO SPREČAVANJE SPORTISTA DA UČESTVUJU NA IGRAMA

Aktuelnu situaciju, ali generalno način kažnjavanja dopingovanih sportista, za Nova.rs obrazložila je Dr Milica Vukašinović-Vesić, direktorka Antidoping agencije Republike Srbije.

“Period zabrane učešća zbog (prve) povrede antidoping pravila izriče se u vremenskom trajanju od opomene do četiri godine, u zavisnosti od više kriterijuma (vrsta zabranjene supstance, vrsta povrede antidoping pravila, stepen greške itd..). Kazna se izriče od datuma kada je povreda nastala (npr. kada je sportista dobio obaveštenje da se u njegovom uzorku nalazi zabranjena supstanca) pa naredni vremenski period, u zavisnosti od trajanja suspenzije. Ukoliko je rezultat pozitivan nakon testiranja na takmičenju, sportisti se automatski diskvalifikuju pojedinačni rezultati postignuti na tom takmičenju (i ukoliko je usledilo još neko takmičenje do momenta obaveštenja o pozitivnom uzorku), ali se kazna ciljano ne izriče da obuhvati neke naredne sportske događaje kao što su na primer Olimpijske igre. Znači, kazna ima svoj vremenski tok na koji ne utiče na to da li se u okviru nje dešavaju neki veliki sportski događaji. Druga je tema da li nadležna institucija za kažnjavanje s razlogom izriče kaznu tako da sportista ne može da učestvuje na određenom takmičenju”, navela je Dr Vukašinović-Vesić i osvrnula se na trenutne okolnosti po pitanju Igara u Tokiju:

“Nekim sportistima je period suspenzije obuhvatio Olimpijske igre u Tokiju koje su odložene, i oni su unapred znali da ne mogu da se takmiče, niti su se za to spremali. Cilj njihove suspenzije nije sprečavanje da učestvuju na Olimpijskim igrama već je to vremenska koincidencija, pošto je kažnjavanje harmonizovano za ceo svet sporta prema Svetskom antidoping kodeksu”.

Sa pravnog gledišta, potpuno je ispravno da sportistima kojima istekne suspenzija bude ukazana šansa da ostvare olimpijsku normu.

Milica Vukašinović Vesić
Fhoto: STARSPORT/ Peđa Milosavljević

“Pravno gledano, nakon isteka suspenzije ti sportsti smeju da se vrate svim sportskim aktivnostima. Pošto cilj kažnjavanja nije konkretno onemogućavanje takmičenja na Olimpijskim igrama, oni se u ovom slučaju izjednačavaju sa ostalim sportistima koji nisu bili kažnjeni. Takođe, treba imati u vidu da nije lako sportisti koji je bio 4 godine kažnjen i isključen iz svih sportskih dešavanja i treninga, da se za godinu dana pripremi, kvalifikuje i eventualno osvoji normu za Tokio sledeće godine”.

Dr Vukašinović-Vesić je istakla da se doping, po pitanju statusa onih koji su prekršili pravila, ne razlikuje mnogo od drugih sfera života gde postoji kažnjavanje.

“Sportista nakon isteka suspenzije ima pravo da se “rehabilituje” i ponovo vrati sportu. U ovom slučaju, to će biti jedna vrsta srećnih okolnosti, pa će potencijalno moći i da učestvuje na Olimpijskim igrama. Ali opet insistiram, kvalifikacija za olimpijadu je jedan dug, komplikovan i zahtevan proces koji se ne dešava automatski već traje sve one godine koje taj kažnjeni sportista nije imao mogućnost da iskoristi jer je bio suspendovan”.

Direktorka Antidoping agencije Republike Srbije dodala je da je trenutna situacija jedinstveno iskustvo i da su Olimpijske igre u Tokiju prvi veliki događaj na kojem se dogodio ovakav splet okolnosti.

“Možda će biti zanimljivo da vidimo iz Vaše analize koliko će njih od tih 40 sportista kako Vi navodite, u stvari da učestvuje na Olimpijskim igrama u Tokiju. Onda možemo da pričamo o tome da li je to etički ili ne, jer ćemo imati cifre da ih poredimo, kao i rezultate tih sportista”, rekla je Dr Vukašinović-Vesić.

Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

Twitter

Instagram