Najveći prevaranti: Lažirali invaliditet, nameštena sačekuša

Podeli:
Foto: Bildbyran / Zuma Press / Profimedia, EPA/OLIVIER HOSLET

Mnogo je onih koji su pokušali da do uspeha u sportu dođu prevarom, a neki su to činili i na krajnje podle načine.

Kada se govori o prevarantima gotovo bez izuzetka svima najpre na pamet pada ime Lensa Armstronga.

PROČITAJTE JOŠ

Legendarni biciklista uspeo je da pobedi rak testisa, a onda i da sedam puta osvoji najtežu trku na svetu „Tour de France“. Ipak, iako je ova priča bila prava bajka, ispostavilo se da je bio dopingovan.

On je sistematski uzimao supstance za poboljšanje fizičkih mogućnosti, teže se umarao, a imao je i način da prevari anti-doping agenciju.

Na kraju se pokajao, njegovo ime je zauvek izbrisano sa liste pobednika na najpoznatijoj biciklističkoj trci, a on bio žigosan kao lažljivac. Nedavno je procurela i informacija da je na biciklu imao mali motor od 800 grama, koji mu je davao još veću prednost u odnosu na ostale. On je u početku poricao krivicu i tvrdio da je čist, ali je na kraju u emisiji kod Opre Vinfri priznao da je sve vreme lagao. Istraga FBI je najpre završena bez optužbe, ali je Svetska antidoping federacija došla do dokaza zbog kojih je doživotno prognan iz ovog sporta.

Jedan od najpoznatijih skandala razotkriven je kada je košarkaška reprezentacija Španije na Paraolimpijskim igrama u Sidneju osvojila zlato.

Nakon dodatnih provera utvrđeno je da čak 10 od 12 igrača nije imalo nijedan invaliditet. Na kraju su Španci morali da vrate medalje… Ispostavilo se da nisu podvrgnuti ni IQ testu na kome, po pravilima MOK, nisu smeli da imaju više od 70 bodova (odluka je nakon ovog ukinuta od 2004. godine). Španiji su ostavljene medalje u atletici, stonom tenisu i plivanju, iako ni ovde nije testiran nijedan sportista iz ove zemlje.

Tu je i primer Borisa Oniščenka koji je mačevao za SSSR na Olimpijskim igrama 1968. i 1972. godine, te osvojio zlatne medalje. Naime, on je posedovao mali uređaj koji je svaki njegov pokušaj blizu protivnika javljao kao pogodak.

Diskvalifikovan je nakon što je dobio poene bez da je pogodio rivala.

Tonja Harding bila je jedna od najboljih klizačica na ledu, ali bi retko ko znao njeno ime, da se uz njega ne vezuje i jedan od najvećih skandala u istoriji sporta.

Naime, ona je smatrajući sebe „jedinom klizačicom koja može da predstavlja SAD na Olimpijskim igrama u Lilhameru 1994. godine“ odlučila da sa suprugom unajmi kriminalca koji je posle jednog treninga sačekao njenu najljuću rivalku Nensi Kerigan. Ovaj kriminalac joj je zadao nekoliko jakih udaraca u koleno, sa kojim je i ranije imala problema zbog povreda.

Hardingova je izborila mesto preko kvalifikacija, a Kerigan je naknadno priključena.

Tonja je u početku policijske istrage negirala krivicu i za sve optužila supruga, ali je kažnjena sa 500 sati društveno-korisnog rada, 160.000 dolara i doživotnom diskvalifikacijom.

Kerigan je u Lilhameru osvojila srebro, dok se Hardingova kasnije okrenula boksu, o njenoj životnoj priči je nedavno snimljen i jedan „mokumentarni film“.

Rozi Ruiz je umalo uspela da se izvuče sa prevarom na čuvenom Bostonskom maratonu 1980. godine sa neverovatnim vremenom, najbolji u istoriji ženske konkurencije. Upravo to je pokazalo da nešto „ne štima“, jer Ruizova osim što nije bila oznojena ni zadihana nije imala atletsku građu. Imala je nešto šira bedra nego što je to uobičajeno za atletičarke, pa je sprovedena istraga.

Studenti sa Vesli koledža koji tradicionalno navijaju na ciljnoj ravnini u iskazima su naveli da nisu videli trkačicu da prelazi cilj, baš kao i volonteri na punktovima. Ruizova je objasnila da nije mogla da se seti nijedne etape trke, a na kraju je diskavlifikovana.

Nije osuđena, ali je deset godina kasnije završila u zatvoru zbog pronovere, a kasnije i zbog dilovanja kokaina.

U fudbalu je najpoznatiji prevarant Karlos Enrike Kajzer, jedan od Brazilaca koji nikako nije mogao da se pomiri sa tim da nema talenta za igranje fudbala. Uspeo je da ubedi sve da talenat ima i imao dugu i krajnje neobičnu karijeru!

Žrtve ove netipične prevare bili su Vasko da Gama, Flamengo, Fluminense, Botafogo, francuski Ažaksio, meksička Puebla. Kajzer je bio prijatelj Romarija, Edmunda, Renata Gauča i drugih popularnih fudbalera, a oni bi uveravali trenera da ima jedan mali „talentovani“ Kajzer, koji može da se dovede za izuzetno malo novca i da bi on bio spreman da potpiše i ugovor na tri meseca.

Kajzer bi dolazio uvek nakon manje povrede, pa bi mu trebalo vremena da se oporavi. Ipak, nakon toga bi usledila još jedna „bravura“.

„Tražio bih već u prvom minutu da mi neko doda loptu. Onda bih je šutnuo prvom igraču do sebe i uhvatio se rukama za zadnju ložu. Uzviknuo bih od bola i srušio se na travu. Oporavak bi trajao još najmanje mesec, mesec i po. Znate, u to doba nije bilo magnetnih rezonanci i medicinska tehnologija nije bila toliko razvijena. U nekim stvarima verovalo se na reč fudbalera. A tu sam uvek bio u prednosti“, ispričao je Kajzer.

To što je profesionalni fudbaler koristio je da odvodi žene u krevet, a uglavnom bi na treningu radio individualno jer se i dalje „oporavlja“ od neke od povreda.

Pokazao se i kao čovek koji zna da se snađe u svakoj situaciji, pa je na predstavljanje u francuskom Ažaksiou došlo 1.000 ljudi da vidi prvog Brazilca koji će obući dres ovog kluba. Očekivalo se od njega da pimpluje loptu i pokaže sav talenat, dali su mu loptu, a Kajzer je morao brzo da misli.

Pogledao je navijače i znao kako da ih usreći, šutnuo je loptu u tribine, baš kao i svaku sledeću koju su mu dodali. Publika je bila presrećna zbog lopti, a on ostao neotkriven nakon ove male podvale.

Tu je i čuvena epizoda iz Bangua, trebalo je da uđe u igru, a onda se snašao u trentuku.

„Shvatio sam da navijači celu utakmicu vređaju trenera i predsednika kluba. Dok sam se pripremao da uđem u igru, zaleteo sam se na ogradu i počeo da vređam navijače! Sudija je odmah došao i dao mi crveni karton“, ispričao je Kajzer.

Otišao je na razgovor kod predsednika, a onda ga „kupio“ pričom.

„Predsedniče, pre nego što išta kažete, saslušajte me. Bog mi je dao oca, koji je, nažalost, preminuo. Srećom, dao mi je još jednog oca. Vas. Nikad neću dozvoliti da neko mog oca zove lopovom i prevarantom. A upravo su to navijači vikali. Morao sam nešto učiniti“, rekao je Kaiser. Andrade, ganut kao malo dete, izvadio je iz fioke papir, olovku i ponudio mu novi ugovor na šest meseci!

Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

Twitter

Instagram

Komentari

Vaš komentar