Srpska poslovica glasi "Ko radi, taj i greši", a na to nisu imuni ni sportski klubovi, pa se svakodnevno dešava da prva zvezda neke ekipe ode bez da je opravdala status, a za njom ostane haos.
Poslednji u nizu igrača koji su doživeli fijasko jeste kvoterbek Filadelfija Iglsa Karson Venc, dok je konkretan povod „mamutski“ ugovor koji je Dak Preskot potpisao sa Dalas Kaubojsima.
PROČITAJTE JOŠ...
„Američka ekipa“ iz Teksasa dala je svom kvoterbeku sumu od 160 miliona dolara na četiri godine, pa će Preskot sezonu nakon što je doživeo ekstremno tešku povredu članka na trening kamp (pod uslovom da bude organizovan) doći kao drugi najplaćeniji kvoterbek lige, iza Patrika Mahomsa iz Kanzas Siti Čifsa.
Naravno, s obzirom na to da sezona još uvek nije počela, teško je prognozirati, ali postoje svi preduslovi da i Preskot bude jedan od igrača koji će u narednim godinama biti deo ovakvih lista, prosto zato što dosad, uprkos dostupnim više nego kvalitetnim „oružjima“ u napadu poput Ezikela Eliota, Amarija Kupera i odlične ofanzivne linije, nije uspeo da odvede svoj tim do iole ozbiljnijeg rezultata u plej-ofu (samo jedna pobeda).
Među igračima čija imena su se našla u ovom tekstu nalaze se i neki pravi velikani, poput Majkla Džordana, Andree Pirla, ali i jedan ugovor koji će vas propisno zbuniti, jer, verovali ili ne, traje čak dve decenije pošto je igrač odigrao poslednju utakmicu za tim.
1. Andrea Pirlo (Njujork Siti)
Kada je čuveni Italijan 2015. godine stigao u Njujork Siti, činilo se da će tim iz „velike jabuke“ uspeti da napravi veliki iskorak i postane jedan od najboljih u MLS-u. Pirlo je potpisao na tri godine za 14 miliona dolara, ali je umesto blistavih partija legenda Milana i Juventusa i aktuelni šef struke „stare dame“ iz Torina za ovu ekipu na 60 mečeva postigao tek jedan gol, uz za njega „mršavih“ 11 asistencija.
2. Nik Fols (Džeksonvil Džeguars)
Kada je osvojio Superboul 2018. sa Filadelfijom, Fols je i naredne sezone bio rezerva Karsonu Vencu, da bi potom kao slobodan agent odabrao da ode u Džeksonvil. Tamo su mu „Džegsi“ dali ugovor na četiri godine, 45 garantovanih miliona od ukupno 88, na koliko je potpisao, i za to vreme je odigrao samo četiri meča. Nakon bačena tri tačdauna, dve presečene lopte i jedne teže povrede, Folsa je zamenio Gardner Minšu, a on sam prosleđen Čikago Bersima.
3. Karson Venc (Filadelfija Igls)
Venc je u sezoni 2017. (koja je okončana Superboulom u februaru 2018) pružao fantastične partije, ali nije završio sezonu na terenu pošto je doživeo povredu. Ipak, činjenica da je bio najozbiljniji kandidat za igrača godine naterala je Iglse da mu pre isteka ruki ugovora 2019. godine ponude novi, četvorogodišnji u iznosu od 128 miliona dolara.
Taj ugovor je trebalo da stupi na snagu 2021. godine, ali će on tu sezonu započeti kao igrač Indijanapolis Koltsa, nakon što je 2020. Venca na mestu organizatora igre zamenio Džejlen Hurts. No, nije ni to razlog iz kog je on uključen u ovu listu. Filadelfija će, naime, zbog ovog ugovora u 2021. godini imati čak 33 miliona „mrtvog“ novca u takozvanom „seleri kepu“ – to je novac koji tim mora da isplati igraču koji više ne igra za njih. Sa tih 33 miliona Iglsi su postavili novi rekord lige i sebi vezali ruke, pošto će gotovo šestina prostora u godini kada je prostor za plate smanjen zbog koronavirusa (182 miliona) otići na igrača koji će nositi dres druge ekipe.
4. Kepa Arizabalaga
Nekada jedan od najboljih mladih golmana sveta, Kepa je u Čelsi stigao iz Atletik Bilbaa na leto 2018. godine za 80 miliona evra, i trebalo je da predstavlja temelj za povratak Čelsija u trku za titulu. Umesto toga, Španac je doneo pregršt problema „plavcima“. Prvo je na utakmici Liga kupa u februaru 2019. protiv Mančester sitija odbio da napusti teren, što je izazvalo burnu reakciju Marusija Sarija, tadašnjeg trenera kluba.
Naredne sezone počeo je da ređa kikseve, pa je zamenjen, umesto njega na gol je stao Vili Kabaljero, dok je Kepa tek povremeno dobijao šansu, a od početka sezone 2020/21 zabeležio je samo četiri nastupa u Premijer ligi. Umesto njega šansu dobija Eduard Mendi, Senegalac koji je pred početak sezone stigao iz Rena, dok Kepa strpljivo šansu čeka sa klupe i polako krči status ka tituli najskuplje rezerve u Premijer ligi, pošto po slovu ugovora prima 165.000 evra nedeljno.
5. Spenser Prajor (Kardif Siti)
Iako suma nije milionska (700.000 funti za tri godine), jasno je da je Prajor jedan od najvećih promašaja u istoriji Kardifa, te da je novac koji je dobio propisno uticao na finansijsku stabilnost ovog tima. A sve je počelo kroz dobru zabavu te 2001. godine… Naime, vlasnik Kardifa je u ugovor uključio klauzulu po kojoj je napadač morao da pojede testise ovna po potpisu ugovora (kasnije se ispostavilo da je u pitanju bila piletina).
To je i učinio, dokazao da je posvećen timu, i činilo se da će uslediti sjajan period za obe strane. Umesto toga, dočekan je zvižducima, i to je potrajalo dok je nosio dres ovog kluba. Odigrao je 81 meč, a na svakom koji je igran u Velsu dočekivan je povicima, uvredama…
6. Samjuel Eto (Anži)
Iako je u dresu Anžija iz Mahačkale na 73 utakmice postigao 36 golova uz 11 asistencija, ipak nije uspeo da pomogne Anžiju da postane fudbalska velesila. No, to nije sprečilo Etoa da propisno poveća svoj bankovni saldo, pošto je od Rusa dobio čak 87 miliona dolara.
7. Majkl Džordan (Čikago Vajt Soks/Birmingem Berons/Čikago Buls)
Džordan je košarkašku karijeru 1993. zamenio bejzbolom, dres Bulsa opremom Vajt Soksa u vlasništvu Džerija Rejnsdorfa, koji je Džordanu plaćao isti novac kao dok je bio u Bulsima. Kako nije bio na niovu potrebnom za MLB, Džordan je ubrzo prebačen u nižu ligu i Birmingem, gde je bio ubedljivo najplaćeniji, što je izazvalo ogromnu lavinu nezadovoljstva među ostalim igračima u MLB-u.
Naime, Džordan je igrao za četiri miliona, dok je u tom trenutku prosečna plata u MLB ligi bila – 1.1 milion dolara.
Mada, ovo se može uzeti i kao svojevrsno iskupljenje, s obzirom na to da je Džordan 1988. potpisao osmogodišnji ugovor sa Čikagom u vrednosti od 25 miliona dolara, pa je sezonu 1995/96, kada su slavili na 72 utakmice, završio sa čak pet puta manje novca od plate na računu u poređenju sa Patrikom Juingom. Mada su to nadoknadili sponzorski ugovori po kojima Džordanu nije bilo ravnog.
8. Albert Hejnesvort (Vašington Redskins)
Pred sezonu 2009, Hejnsvort je bio jedan od najboljih defanzivaca lige, pa je dobio ugovor vredan 115 miliona dolara, od čega je 41 milion bio zagarantovan, i to u trajanju od sedam godina.
Od toga, odigrao je samo 20 utakmica, a gotovo momentalno po potpisu počeo je da pravi probleme. Na trening kamp se prijavio vidno van forme i sa viškom kilograma, usledile su ozbiljne svađe što sa saigračima, što sa trenerima, a Kris Kuli, njegov bivši saigrač, je rekao da je jedini razlog iz kog je Hejnsvort bio tu – novac.
„Njegov razlog za dolazak ovde bio je da potpiše ugovor sa velikim bonusom, a potom bude otpušten bez da mora bilo šta da uradi.“
On je bio prvi defanzivac u istoriji lige sa ugovorom vrednim preko 100 miliona dolara, a ovo iskustvo nateralo je ekipe da sačekaju neko vreme pre nego što je drugi igrač dobio istu sumu.
9. Aleksis Sančez (Mančester junajted)
Kada je došao na Old Traford, Sančez je imao oreol velikog pojačanja i dobio najveći ugovor u Premijer ligi u tom trenutku. Rezultat? Tri gola na 32 utakmice u Premijer ligi. Premalo za fudbalera koji je nedeljno dobijao 560.000 funti.
Godinu dana kasnije otišao je na pozajmicu u Inter, da bi 2020. i zvanično postao fudbaler italijanskog giganta.
10. Bobi Bonila (Njujork Mets)
Apsolutni pobednik liste i verovatno najgori ugovor u istoriji sporta.
Nekadašnji igrač bejzbol ekipe iz Njujorka koštaće Metse 1.193.248 dolara i 20 centi godišnje sve do 2035. godine, iako je poslednji meč odigrao 1999. godine. Naime, kada je, posle brojnih problema, ekipa donela odluku da ga otpusti u trenutku kada je na slovu ugovora preostalo da mu plati 5.9 miliona dolara. Kako su to odlagali sve do 2011, suma je narasla na 29.8 miliona. Kako bi obe strane bile zadovoljne, postignut je dogovor po kom će Bonila sve do svoje 72. godine primati više od milion dolara.
Da stvar bude još bizarnija, iako je poslednji meč odigrao pre više od dve decenije, Bonila je 2019. bio među plaćenijm igračima lige!
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar