Anđušići za Nova.rs: Nema drvenog jajeta za Fiću, sina učimo poštenju

Ostalo 19. apr. 202013:18 > 13:30
Podeli:
Danilo, Ivana i Filip; Foto: Privatna arhiva

Mladi, uspešni, ostvareni, i privatno kao roditelji, i u onome čime se bave. Šampioni na terenu i van njega. Ivana Maksimović Anđušić i Danilo Anđušić sa jednoipogodišnjim sinom Filipom, Vaskrs provode u Francuskoj, nestrpljivo čekajući utorak da se vrate kući.

Naša osvajačica olimpijskog srebra u streljaštvu i košarkaš Burža zatekli su se u zemlji iz koje svakodnevno stižu uznemirujuće vesti po pitanju pandemije koronavirusa. Ipak, kod njih mesta za paniku i strah nema. Najradosniji hrišćanski praznik provešće zajedno, što im je najbitnije, jer je mali Filip centar njihove pažnje od prvog trenutka.

„Ivana i sin su došli kod mene u Francusku dan pre zatvaranja granica. Najvažnije je da smo zdravi i da smo zajedno, onda je sve lakše. Nama su proglasili kraj sezone i jedva čekamo utorak da se vratimo kući u Srbiju. Prijavili smo se našoj ambasadi ovde, stavljeni smo na spisak i vraćamo se onim ‘hitnim letom’ koji dovozi državljane Srbije, cela procedura je jako brzo prošla“, počinje Danilo Anđušić prazničnu priču za Nova.rs.

PROČITAJTE JOŠ

Ni u Ivaninom glasu nismo mogli da osetimo bojazan, samo smirenost, kao kada „upuca“ medalju.

„Možemo da odemo do prodavnice, do apoteke, dozvoljeno je bilo i da se trči i trenira napolju. Nije toliko strašno kao u Srbiiji. Ipak, Burž je manji grad i ljudi poštuju sve propisane mere i savete, drži se obavezna distanca, jako su disciplivani svi. Vreme provodimo kod kuće, u izolaciji smo već mesec dana, imamo i dvorište gde Filip može da uživa. Nije nam mnogo teško palo sve, sin je dosta aktivan, zanimamo se sa njim, igramo se, crtamo, uvek radimo nešto novo i uživamo u svakom zajedničkom trenutku. Kada zaspi, imamo malo vremena za sebe, za neke društvene igre, pogledamo film ili seriju…“, kaže Ivana Maksimović Anđušić, a izabranik njenog srca se nadovezuje:

„Sada imamo vremena za sve one stvari za koje nismo imali. Više smo zajedno, tako da nam je na neki način i dobro došlo“.

Kakva je generalno situacija u Francuskoj?

Ivana: „Ljudi i kada se sretnu, budu na distanci od dva metra, može bukvalno da se izmeri. U pekaru se ulazi jedan po jedan, svi poštuju sve mere, a i Burž je manji grad pa je to sve lakše. I kada jednom u pet-šest dana čuješ sirene, ambulanta kola, nema panike i straha. Policija često kolima kruži ulicama, ali kada si savestan i pridržavaš se svega što stručnjaci kažu, nema razloga za strah“.

Danilo: „Stvarno tako razmišljamo, ako pratiš sve što se traži od tebe, nema potrebe da strepiš od bilo čega“.

Foto: Privatna arhiva

Da li vam je ovo oboma prvi praznik da ste zajedno bez sportskih obaveza?

Ivana: „Dobro pitanje… Bilo je nekoliko praznika da smo bili zajedno, ali sam ja tada najčešće uzimala pauzu, dok je Danilo uglavnom imao obaveze u klubu“.

Danilo: „Kad tako kažeš da smo ceo dan zajedno svo troje kod kuće, zvuči neobično. Mada, sada neće biti velike razlike u odnosu na dane proteklih mesec dana. Plan je bio i da ugostimo neke od saigrača, da im približimo neke naše običaje, i pokažemo zašto nam je Vaskrs kao praznik važan, ali to nije moguće pa ćemo ostaviti za neku drugu priliku“.

Koliko su vam se praznici promenili otkako imate sina Filipa?

Ivana: „Sve što smo da sada snimali ili pričali sa medijima, sve je kada on spava. Kad je budan, sva pažnja je na njemu i svi smo njemu podređeni. Praznike volimo da provedemo u krugu šire porodice, da tu budu i moji i Danilovi najbliži ljudi, i često je bilo tako. Sada zbog Filipa najviše insistiramo na tome, da se od malena upoznaje sa pravim, porodičnim vrednostima“.

Danilo: „Bilo da se radi o farbanju jaja, Božiću, poklonima, sve je podređeno njemu. Da sve bude lepše, bolje, maštovitije. I da stekne osećaj za praznike, iako ga trenutno najviše pokloni zanimaju (smeh)“.

Da li je Filip pomagao mami u spremanju praznika i farbanju jaja?

Danilo: „Ivana je farbala jaja u petak, bilo mu je zanimljivo što je to sve šareno, ali samo kratko. Više mu je bila zanimljiva lopta i da ide sa tatom u dvorište da šutiramo na koš“.

Ivana: „Nije odabrao neko omiljeno jaje, možda će izabrati, ali ga boje toliko još ne zanimaju. Mada mu se najviše svidelo ono čokoladno jaje. Verujem da će već za sledeći Uskrs više pomoći“.

Foto: Privatna arhiva

Je l’ mu „nameštate“ da vas pobedi u kucanju ili nema toga?

Danilo: „Ne, nema drvenog jajeta, ne učimo ga da može lako bilo šta da se dobije. Učimo ga pravim stvarima, da sve radi pošteno i da nema ništa lažno, nema popuštanja. Čak i kada se igramo u dvorištu i šutiramo na koš, ne popuštam mu, a on je uporan i ne odustaje dok ne pogodi.

Ivana: „Od malih nogu se vidi koliko je ambiciozan i uporan, u karakteru mu se vidi da će biti pobednik u nečemu. Stvarno se trudi kada se takmiči, da dobije aplauz, bilo da šutira na koš ili hoće što dalje da baci nešto…“

Jedan na terenu, drugi u teretani

Danilo nam je objasnio i kako su u njegovom Buržu mogli da treniraju i pored pandemije.

„Imali smo dozvolu grada, a mi igrači smo podeljeni u grupe po dvoje. Svako je imao svoj termin od po sat vremena i jedan bude u teretani, a drugi na terenu. Maksimalno smo poštovali sve što je savetovano i sve se dezinfikovalo pre i posle svakog treninga. Mnogo nam je značilo što smo mogli da treniramo i da koliko-toliko ostanemo u formi“.

Kako provodite praznični vikend i sam Vaskršnji dan?

Ivana: „Naravno, bićemo u kući, možda ćemo izaći malo ispred zgrade, jer Filip ima sat vremena da se istrči i izmori. Spremiću ručak i pripremiti sve kako sam zamislila“.

Danilo: „Možda nam dođe Ognjen Čarapić, bivši košarkaš Mege, sada smo saigrači u Buržu. Baš smo postali bliski i nas dvojica smo u jednoj od grupa po dvoje što smo mogli da treniramo. Verovatno će doći do nas, da ne bude sam i da zajedno imamo tradicionalni, praznični ručak“.

Ivana: „A i Filip ga baš voli, pa će se i on obradovati da ga vidi. Dakle, dan ćemo provesti u prazničnoj atmosferi i u pakovanju, jer nas već u utorak čeka put za Beograd“.

Kako je reč o šampiona, red je bio da razgovor završimo u sportskom duhu uz neizbežnu porodičnu notu. Kako gledate na odlaganje Olimpijskih igara?

Ivana: „Dobro je što su odložene za godinu dana, jer imamo više vremena da se spremimo i tempiramo formu, dobro je što nisu pomerene za dva ili tri meseca. Naravno, to je bila i jedina moguća odluka, jer je zdravlje svih na prvom mestu. Loše je to što su mnogi sportisti sve podredili da se takmiče u Tokiju ovog leta, mnogima su hteli i da se možda oproste od sporta na Igrama, ili da imaju još dece kao mi na primer, a sada je to sve prolongirano.
Ipak, mi sportisti smo navikli da se prilagodimo i izborimo sa svime, tako će i sada biti samo da svi izađemo zdravi iz ove situacije, jer ništa nije preče od zdravlja“.

Dakle, proširenje porodice Anđušić je u planu u bliskoj budućnosti?

„Plan nam je bio da Filip posle Tokija dobije brata ili sestru. Ali videćemo, sada smo i to odložili dok ne saznamo tačno šta će i kako biti oko termina održavanja Olimpijskih igara“, završavaju Ivana i Danilo prazničnu priču za Nova.rs.

Foto: Privatna arhiva

Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

Twitter

Instagram