Posle godinu dana pauze zbog pandemije koronavirusa, održan je Beogradaski maraton na kojem je tračala i Nova.rs. Pobedila je Nevena Jovanović, pobedio je i Silvio Stojka, ali je najveću pobedu odnela sama trka koja je privukla i staro i mlado i ponovo iznedrila mnogo divnih priča.
PROČITAJTE JOŠ
Slomila nas je pandemija korone, oduzela nam slobodu, mnogo toga u životu, naterala nas da odustanemo od stvari koje volimo. Morali smo da odustanemo i od Beogradskog maratona, najlepše trke na svetu i jednog od najvećih simbola Beograda.
Mnogi će podići obrve i zapitati se – kako to misliš najlepša trka na svetu?
Ovo vam pišem kao neko ko je trčao trke u Italiji, Norveškoj, Švedskoj, Mađarskoj, Hrvatskoj, Americi, Sloveniji…
I javno tvrdim da je Beogradski maraton najlepša trka na svetu.
Zato sam je ove godine trčala u ime Nova.rs.
Zamislite koliko je tek bilo lepo ovo izdanje nakon svega što smo proživeli proteklih godinu i po dana. Na svom asfaltu, među svojim ljudima, sa osmehom na licu istrčala sam još jedan polumaraton u Beogradu.
Osetila sam to uzbuđenje još pre samog početka. Ta želja i iščekivanje da posle godinu dana u kojima nam je život u najvećoj meri određivala korona, istrčimo na sfalt i krenemo u trku.
Prelepe slike punog grada nedeljom u 7 ujutru, mladih i starih ljudi obučenih u sportsku garderobu i sa širokim osmesima iz kojih izvire adrenalin, su razlog zbog kog se ide na trke.
Ove godine je to sve imalo dodatnu dimenziju. Trčanje za Nova.rs donelo je mogućnosti da se maraton svima prikaže iz svih mogućih uglova.
Bilo je lepo videti na startu legendu Vladu Stevanović, 87-godišnjeg Beograđanina koji je nastavio ono što je radio i pre korone, jer je trčao 2019. u Splitu, gde je takođe trčao polumaraton.
I nasmejanog dečaka Vuka Radojičića, koji je bio najmlađi učesnik, a uspeo je da istrči polumaraton do kraja.
Bilo je onih koji su tračali za svoju bolesnu decu i širili informaciju da se uplati novac za njihovo lečenje, bilo je onih koji su trčanjem umirili svoje teške bolesti kao što je multiplaskleroza, bilo je puno deka, a bilo je i onih kojima je društvo pravio prijatelj u invalidskim kolicima.
Kada vidite sliku čoveka koji svog prijatelja u invalidskim kolicima trčeći gura uzbrdo na Most na Adi, tek onda shvatite koliko je trčanje trka jedan lep i plemenit sport, i tek kad vidite takve scene budete zahvalni na svemu što imate.
Zato je ove godine bilo dobro trčati u ime Nova.rs i biti svedok svih tih priča.
Naporno je bilo spremati se za trku, raditi u redakciji, spremati ispite, ali nekako se sve pogodilo da sam uspela prvi put da istrčim našu pretešku polumaratonsku trasu za manje od 2 sata.
Ljudi su kao i uvek kolabirali na Brankovom mostu i u Brankovoj ulici, a bilo je i onih koji su tik pred cilj pali na ruke svojih prijatelja, ali i oni su završili svoju trku i sigurna sam jedva čekaju sledeći Beogradski maraton, jer je to najlepša trka na svetu.
Beogradski maraton – jedna trka, hilajde osmeha i priča.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar