Adriana Vilagoš je ime i prezime koje su dobro upamtili svi ljubitelji sporta nakon osvajanja zlatne medalje na Svetskom šampionatu za juniore, a sledećih deceniju i po ćemo upravo od ove dame očekivati vrhunske zlate. Srpsko sportsko čudo koje se dešava samo jednom u generaciji.
PROČITAJTE JOŠ
U velikom finalu je postala juniorska šampionka sveta i to sjajnim hicem već u prvoj seriji. Učinila je to samo sa 17 godina dok se takmičila i sa gotovo tri godine starijim koleginicama.
Njen rezultat od 61,46 metara nije uspela da prebaci nijedna rivalka, a ujedno je postavila državni rekord za starije juniorke i najbolji rezultat na svetu u ovoj konkurenciji.
Prvenstvo u Najrobiju donelo je novu veliku zvezdu srpskom sportu, a Adriana Vilagoš će pred sobom imati veliki zadatak.
Oduševila je i čitavu javnost u Srbiji načinom na koji je pevala himnu „Bože pravde“. Izuzetno emotivni trenutak na podijumu učinio je da mnogi dobro nauče njeno ime.
Stavila je sama medalju, popela se na pobedničko postolje, a onda slušala himnu Srbije. Uradila je to gledajući čas u zastavu, čas u publiku, u jednom trenutku je zažmurila dok su oči već bile pune suza…
Pojavila se u pravom trenutku za srpsku atletiku baš sada kada Ivana Španović ulazi u veteranske godine karijere. Imaće pravi zadatak da polako zauzima mesto naše najbolje atletičarke i to zvanje nosi sledećih 15 godina.
Upravo zbog toga je nazivaju i novom Španović, a samo je nebo granica devojci koja već sada pomera sve rekorde ove discipline.
Pre tri godine je njeno koplje od 400 grama (200 grama lakše nego sadašnje) stiglo do najboljeg rezultata u konkurenciji starijih pionirki (63,80 metara), a ove godine je koplje od 500 grama letelo čak 70,10 metara, što je najbolji rezultat na svetu u konkurenciji mlađih juniorki. Prošle godine joj je sa hicem od 57,41 metara malo nedostajalo da se plasira na Evropsko prvenstvo (norma je bila 58 metara). Bio je ovo čak 15. put da je popravila rekord Srbije u mlađim kategorijama.
Na mitingu u Sremskoj Mitrovici je aprila ove godine prvi put prebacila 60 metara sa kopljem od 600 grama. Sa 60,46 metara je nadmašila rekord Tatjane Jelače iz 2009. godine (60,35) koji je ona postavila sa 19 godina, dakle dve više od Adriane.
Njena majka Đerđe je bila rukometašica, pa je i Adriana počela da trenira ovaj sport. Onda je došao jedan sudbonosni susret sa atletikom kada je na školskom takmičenju bacala vorteks. Od tog trenutka je Adriana pronašla svoju ljubav.
„Moram da priznam da za bacanje koplja nisam ništa znala. Kada je Adriana išla prvi put na takmičenje iz bacanja vorteksa, tek smo na internetu videli kako se baca. Mi smo mislili godinama da će bacati samo vorteks pored rukometa, i da će joj rukomet biti glavni sport“, ispričala je jednom prilikom majka Đerđe za „Atlex„.
Vremenom je došao trenutak kada je morala da se odluči za jednu karijeru, ali i reprezentaciju za koju će nastupati.
„Kako su došli rezultati i kako je ona prešla u stariju kategoriju morala je da odluči da li će da nastavi sa atletikom ili sa rukometom jer nema više bacanja vorteksa. Dogovorili smo se da nastavi sa bacanjem koplja. Tada je bila sedmi razred i primljena je bila u nacionalnu rukometnu akademiju Mađarske.“
Kako nisu mnogo znali o bacanju koplja gledali su tehniku na internetu, analizirali i onda primenjivali na treningu. Uskoro je dobila i stručnu pomoć jer je počela da sarađuje sa Dragišom Đorđićem Bizijem, najboljim srpskim trenerom u bacanju koplja. Čovek koji je radio sa Tatjanom Jelačom kada je stigla do bronze na EP radi i sa Vedranom Samcem i Marijom Vučenović.
Upravo on daje prave smernice kako treba da se razvija Adrianina karijera, a često je obilazi kako bi pratio napredak.
Bonus video: Doček srpskih olimpijaca na balkonu
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare