Pijanista za Nova.rs: Novak je najbolji srpski diplomata

Ostalo 22. mar. 202120:42 > 22:01
Podeli:
Foto: Nova.rs, TANJUG/ DRAGAN KUJUNDZIC

Andrej Josifovski, poznatiji kao Pijanista, svoj prvi rad je posvetio Novaku Đokoviću, a najboljeg tenisera na svetu i jednog od najvećih u istoriji posmatra najmanje kao - tenisera.

Tamo gde većina ljudi vidi momka koji 313 nedelja udara reketom najbolje na svetu, Josifovski vidi skupinu od oko dve hiljade loptica ili hrpu šljake.

PROČITAJTE JOŠ:

Tako je i oslikao Đokovića, u šljaci i farbajući loptice. Zato što mu umetnička sloboda tako dozvoljava. Da je drugačije, ne bi ni valjalo i svestan je toga momak koji je u javnosti poznat kao „Pijanista“.

Mnogo pre nego što je postao poznat pod tim umetničkim imenom, gledao je kako Srđan Đoković priča kako je Novaku potrebna pomoć i vetar u leđa da bi uspeo, ni ne sluteći da će se jednog dana njegov put ukrstiti baš sa Srđanovim sinom u trenutku Novakovog sportskog zenita.

Đoković je nedavno oborio rekord po broju nedelja na vrhu svetske ATP liste i tim povodom nam je u jednoj novinarskoj grupi stiglo obaveštenje od Đokovićevog tima koje je otprilike glasilo: „Drugari, sprema se nešto lepo“.

Malo ko je od kolega mogao da sluti da će to nešto biti portret Đokovića sačinjen od 2177 teniskih loptica, visok 3,8 metara i širok 2,7 metara.

Ovo je bio već peti Andrejev rad na temu lika i dela prvog reketa sveta. Od momka koji tvrdi da ne voli da radi klasične portrete, to je jasna poruka koliko Josifovski ceni Novaka.

„Ideja ne manjka, one su uvek tu, a ova je bila specijalna povodom Novakovog velikog uspeha. Podelio sam tu ideju sa Jelenom, a onda sam uz pomoć nje i fondacije i realizovao projekat. Dobio sam podršku i pomoć u tome. Njoj sam se obratio i onda smo krenuli u realizaciju“, počeo je Josifovski priču za portal Nova.rs.

„Sama realizacija je trajala od četvrtka do nedelje praktično danonoćno, sa možda oko pet sati prekida tokom noći i u nedelju oko četiri ujutru je finalno bilo sve, završeno, s tim što se u nedelju popodne još ponešto dodatno pričvršćivalo na ram. A sa Novakom smo snimali u subotu i dodatno malo u nedelju, jer smo neke stvari zaboravili da dosnimimo, pa je on onda došao još jedanput. Njemu se to dopalo na našu sreću“.

Portret od loptica je postavljen u teniskom centru „Novak“ na Dorćolu. Nekoliko meseci ranije, jedan još veći portret Đokovića našao se i na teniskom terenu na Bežanijskoj kosi.

Grafika: Branko Gavrić/EPA-EFE/DEAN LEWINS

Tada je Novakov lik ucrtan u crvenoj šljaci terena i obišao je ceo svet.

„On mi je rekao jednom kad smo pričali, zapravo prvi put kad smo se sreli posle onog ‘šljakanja’ terena, da ne voli radove sa svojim likom, ali citiram ‘da je ovo na šljaci nešto najbolje na svetu’. I da nije tu njegov lik, mnogo mu se svidelo. U tom smislu je i meni drago. Prestao sam lagano da radim te portrete, jer su svi počeli da ih rade, a od vrtića nisam voleo da radim isto što i drugi. Tako da sad inspiraciju tražim uglavnom u drugim stvarima i portrete koje stvaram, pravim na neki drugi način“, kaže Josifovski.

Foto: Soultime media/Nikola Žakula

Zanimljivo je što Pijanista nikad ranije nije probao da uradi nešto na sličan način poput toga na šljaci.

„Odgovor na to pitanje ne znam ni ja da ti dam. Novak i ja se nismo lično poznavali, osim preko društvenih mreža, da tako kažem, ali Srđan Timarov kad je sreo Novaka, on je prepričao Novaku tu anegdotu. Zvao sam uveče da dođu da mi prave društvo dok to radim. Pita me Srđan ‘pa dobro, jesi li probao to nekad?’, a ja kažem da nisam. ‘Pa dobro, kako ćeš ako nešto pokvariš?’. Pa ništa, ako pokvarim, pokvario sam. To je bio jedan eksperiment i nisam znao šta ću dobiti, ali sam dobio ono što sam hteo na kraju. Svi moji radovi su eksperiment i uživam u tom nečemu što ne znam šta me čeka. Kad se uđe u neki ritam ili ono što zovu stil, to je neka monotonija, u zoni si komfora i tu nema umetnosti“.

Foto:Goran Srdanov/Nova.rs

Šali se i da je njegove megalomanske ideje ponekad teško ostvariti, ali i da je kod portreta sa lopticama imao pomoć svih od svoje ekipe do Novakovog obezbeđenja.

„Bili su danonoćno uz mene, ne samo da su snimali, nego su i fizikalisali. Onda poslednjih dana i Novakovo obezebeđenje i iz teniskog centra. Svi su videli da se nešto stvara i da je neka dobra energija prisutna. Čista emocija, bez skrivenih želja i motiva, što sam i njemu naglasio. Ne radim to iz bilo kakvih drugih pobuda“, priča Pijanista.

U dahu nastavlja rečju kako se trudi da uvek bude iskren prema sebi i malo likuje govoreći kako se do sada nije varao u proceni ljudi. Zato za Novaka kaže da je veliki čovek.

Foto: Filip Krainčanić/Nova.rs

„U oktobru kad sam radio nešto za fondaciju, prihvatio sam uz uslov da mi ništa ne plate, jer su toliko toga uradili za sve nas, za zemlju, decu i vrtiće, da najmanje što mogu da učinim, jeste da dam doprinos tome i budem deo jedne dobre stvari“, kaže Josifovski.

Dela i instalacije koje je stvarao u poslednje vreme privukle su pažnju šire javnosti i o njegovoj umetnosti se promišlja, što kaže da mu je cilj.

„Pre svega smo tu zbog sebe i ostavljamo neki trag za sobom, a sada da li ćemo uspeti nešto da promenimo ili ne, ne razmišljamo o tome. Dajem svoj maksimum u tom doprinosu društvenim pojavama, a u nekom trenutku će to biti istorija“.

Foto: promo/SOULTIME MEDIA

Negde u toj svojoj životnoj istoriji video je Đokovića prvi put, još dok je bio Nole nedovoljno afirmisani klinac koji je želeo pobede, dok je njegovim roditeljima bio potreban novac.

„Zanimljivo je to što se sećam još odavno toga kad su mi roditelji pokazivali taj Srđanov apel da se pomogne Novaku, njegov intervju na SOS kanalu. To je bilo jako davno. I onda naravno da sam, kao i svi… to ‘kao i svi’ uvek kažem jer nekako doživljavam kao da svi to prate, što možda nije tačno. To je moj neki utisak. Od prvih velikih nastupa, pa do dana današnjeg bez prestanka“.

Sudbinski ili ne, čak je i prvi umetnički izlet u javnosti Andreju je bio baš rad na uglu ulica Stojana Aralice i Dragiše Brašovana.

Foto: Printscreen Youtube

Pre sedam godina, 2014. je oslikao Đokovića kako se plezi BBC-ju, britanskom javnom servisu, jer je Josifovskom smetao način na koji percipiraju Đokovića u zapadnom svetu.

Kaže, „kako vide njega, tako gledaju i nas“. Zato se na tom radu, koji i danas stoji na zidu garaža Novak ruga. O ovome je Josifovski pričao i sa teniserom i izvinio mu se.

„Sad sam mu ispričao, pošto me je u nekom trenutku pitao: ‘Koliko se dugo time baviš?’ Ja kažem: ‘Sedam godina, ali da ti kažem da je zanimljivo što je prvi portret koji sam naslikao onaj gde se ti pleziš’. On me pita: ‘A, to si ti nacrtao?!’ Kažem: ‘Da, ali tad nisam znao ništa, to je prvi portret koji sam nacrtao na zidu, zato malo izgledaš kao karikatura'“, kaže nam Andrej.

Foto: PROMO/Nebojša Babić

Inspiraciju je dobio zato što je Đoković 2014. donirao novac za ugrožene u majskim poplavama, što je oduševilo Josifovskog.

„A što se tiče inspiracije, moj prvi rad se vezuje za njegov jedan čin, koji je van terena i odnosi se na ono što sam mu rekao i gde su se svi nasmejali, a to je da jedva čekam da završi karijeru, pa da možemo lepo da se družimo. Ali, u svakom slučaju, prvi rad i gest zbog kog ga najviše cenim… Najmanje mi je igrač na terenu, a najviše sve ostalo, to što nosi sa sobom i što radi. Tako mi je i taj turnir u Rimu 2014, kad je osvojio, ceo novac je donirao od nagrade, za ugrožene u poplavama. Ja sam ga naslikao na jednom zidu gde se plezi BBC-ju. Tad je otklonio taj animozitet koji su strani mediji imali prema izveštavanju o Srbiji i ovom delu Evrope, odnosno regionu. To je za mene bio pravi herojski čin. Bez obzira što nisam znao tada da crta, ništa o portretima tad i korišćenju spreja, ali energija je bila tolika da je to moralo da se desi i uradio sam to“.

Foto: EPA/FACUNDO ARRIZABALAGA

Zbog svega navedenog tvrdi da je Đoković najveći ambasador kog Srbija ima, a svojim umetničkim instalacijama želi da pokaže da Srbija ne pripada onome što mnogi smatraju „trećim redom“ država i društava.

„On je verovatno najveći ambasador i diplomata koga imamo i kog ćemo imati. Zato je teško čitati sve te napade na njega i način na koji se ophode. Ja to manifestujem kako se oni ophode prema nama, nego je to opšti stav. Bio sam na Vimbldonu jedne godine kad je na turi po terenima, vodio ju je jedan Škotlanđanin, gde se otvoreno vidi, ne mogu da kažem da nas mrzi – ali da nas ne voli svakako. Te godine je Novak osvojio Vimbldon, to je 2014. Ništa nije ni rekao o njemu, nego kaže ‘da ste došli prošle godine, imao bih šta da vam kažem’. A godinu pre toga je Endi Mari osvojio“.

Foto: Irfan Ličina/Nova.rs

„To su neke stvari gde se jasno vidi šta misle o nama i šta nam žele i da se ne prašta što je najbolji. Što je neko došao iz neke Srbije i ne mogu mu ništa. Možda je to teorija zavere, ali meni deluje da nije i da možemo da primetimo. Šljakanje i loptice su pokušaj da pokažemo da imamo i umetnost i da možemo da odgovorimo na njihove karikature, kao i da smo u svakom smislu u rangu sa svetom, mada nas oni svrstavaju u treći red“, zaključio je Pijanista.

Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

Twitter

Instagram

Komentari

Vaš komentar