Šavovi na kolenu postali smajli: Kako je Kukolj povredu pretvorio u „tetovažu“

Ostalo 13. okt. 202121:23
Podeli:

Naš proslavljeni džudista i olimpijac, Aleksandar Kukolj, ne propušta priliku da i smehom leči povredu, koje je rešio da se oslobodi posle Olimpijskih igara.

PROČITAJTE JOŠ

Kukolj je sve podredio Olimpijskim igrama u Tokiju i operaciju kolena je odložio za period posle nastupa u Japanu.

Nije imao sreću da donese Srbiji medalju, ali je jedan problem rešio. Došlo je do zahvata na meniskusu i hrskavici desnog kolena, posle čega veruje da će se vratiti jači i bolji za nove izazove.

Kukolj se prebacio iz kategorije do 90 u kategoriju do 100 kilograma i povreda je delimično i ceh toga, ali je već došao do rezultata.

Ove godine je osvojio svetsko srebro sa 98 kilograma i to je bila lepa uvertira za Olimpijske igre, ali nije došlo do željenog rezultata. Kao gost Nova.rs, Kukolj je govorio o oporavku i operaciji.

Aleksandar Kukolj Foto:Zoran Lončarević/Nova.rs

„Oporavak ide dobro, nažalost, i u tome sam iskusan, nije mi prva operacija, čak ni druga. Znao sam šta me čeka, kako funkcioniše i u kom pravcu ide. Što se kaže, ‘ne pitaj učenog nego mučenog’. Već sam znao sve i kada se desi nešto što ne treba, gde da idem, ko šta radi, kako rešavam dalje. Ovo je zahtevalo intervenciju i imao sam bar luksuz da kada sam se povredio, nisam morao odmah da reagujem na taj način. Mogao sam da improvizujem, a sa ovim sam se borio od oktobra prošle godine. Malo se u međuvremenu pogoršalo i morao sam da sačekam da se završe Olimpijske igre, da mogu da izaberem termin i da to rešimo, pa da nastavim ‘punim gasom’ da se borim“, kaže Kukolj.

Poznat je po specifičnom smislu za humor, pa je od svoje povrede na kolenu napravio i svojevrsnu „tetovažu“ smajlija.

„Šta smo ako se nećemo šaliti, dokle ćemo stići? Nije mi ni prvi smajli u krajnjem slučaju, imaš artroskopiju posle čega imaš dva ‘iksića’ kao oči onog smajlija za kog ne znaš šta mu je. Pa dodam samo olovčicom usta i tada sam se šalio za sebe, a sada to bude zabavno i dečici. Može da bude smajli, može da bude i ‘tužić’, ali moramo da se šalimo.“

Foto: privatna arhiva

Dirljiva je letos bila poruka Kukolja posle Igara, kada je napisao da je „uvenuo“ zbog propuštene prilike, uz navođenje kroz šta je sve prošao.

„Ja stvarno osećam podršku ljudi, pre svega od ljudi koji su bliski džudou i bliski meni. Osećam pozitivnu energiju i podršku svakog čoveka u javnosti i šire. I onda kada ne uspem da dorastem zadatku… Ja sam generalno oštar prema sebi i nije mi potreban poseban kritičar, ja u svojoj glavi iskritikujem sebe kako treba, ali mi bude dodatno teško kada znam da ima ljudi… Ne da će biti razočarani, nego nisam uspeo da ih usrećim. Onda mi padnu najteže Olimpijske igre na kojima nisam ništa uradio jer je tada najveće praćenje mog sporta. Što se tiče samih Igara, mnogima su prve i nemaju iskustvo sa kojim mogu to da uporede. Ja sam bio i u Riju, stvarno je bilo drugačije, ali već smo toliko dugo u koroni da je to postala neka nova realnost“.

Naš olimpijac je otkrio do detalja kako je sve izgledalo u Tokiju i kako na Igre gleda iz ove prespektive.

„Igre su same za sebe drugačije u odnosu na džudistička takmičenja, tu smo sa drugim sportistima, sa kremom srpskog i svetskog sporta. Putuješ na treninge, akreditacije, mere su na višem nivou. Negde smo ostali ‘uštinuti’ i uskraćeni za pun osećaj i ugođaj Igara. Za početak, olimpijsko selo je pravljeno za 10.000 sportista i ja nisam imao osećaj da ih ima više od 3.000 ili 4.000 u svakom momentu. Moraš da dođeš pet dana pre, izlaziš dva dana posle poslednjeg nastupa iz sela. Nisu se preklapali ljudi toliko, publike nije bilo, vozili smo se pola sata do mesta gde je trening i čak su sveli promociju na minimum. Tokio je ogroman grad, ‘progutaju te’ Igre, a tu ima mnogo ljudi koji imaju svoja posla. Bilo je malo bilborda i minimalizovali su promociju Igara u samom Japanu, bilo je protesta protiv održavanja i nisu smeli da guraju prst u oko ljudima. Uspeli su na kraju da ih održe i učine sportistima, ljudi nisu svesni koliko sportisti grade život oko toga, a Igre su kruna. Eto, i ja sam planirao intervenciju na nozi posle Olimpijskih igara, ljudi planiraju potomstvo, decu, brakove ili prestanak karijere u skladu sa tim ciklusom“, zaključio je Kukolj.

Aleksandar Kukolj Foto:Zoran Lončarević/Nova.rs

U narednim danima, u štampanom izdanju „Nove“ i na portalu Nova.rs, moći ćete da pročitate kako je tekao životni i karijerni put našeg trofejnog džudiste, koji je paralelno sa blistavom sportskom karijerom došao i do zvanja magistra ekonomskih nauka.

Sa porodicom je prošao put od ratnog vihora 1990-ih do svetskog trona i mnoge lekcije naučene od roditelja i sada dobro pamti, otkrivajući usput i novi svet od svojih mališana, Tadije i Jane.

BONUS VIDEO Aleksandar Kukolj o Olimpijskim igrama i pehu u Tokiju

Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

Twitter

Instagram

Komentari

Vaš komentar