Nekad Duda i Željko, sad Dušan i Marko: "Ostavili su nam u amanet da gajimo srpsku trenersku školu"

Godinu za nama ispratil smo posetom Istanbulu i za pravi početak 2026. darujemo vam dva ekskluzivna intervjua, sa Dušanom Alimpijevićem i Markom Baraćem, tandemom sjajnih srpskih trenera u turskoj košarci. Sa selektorom Srbije i trenerom Bešiktaša ekskluzivno smo pričali o njegovom životnom putu, a ugostio nas je i sjajni trener Bahčešehira, usred zgusnutog rasporeda i nehumanih uslova koje nameće danas moderna košarka.

Praznični dani su idealni za nešto dublje priče koje se ne tiču samog sporta, za osvrt na početke koje ne treba zaboraviti, za zahvalnost porodici koja stoji iza svakog uspeha, ali i zahvalnost onima bez kojih oni danas ne bi bili to što jesu.

I to su reči i Alimpijevića i Baraća, jer su veoma svesni ko su i odakle su krenuli, a značaj srpske trenerske škole i sve ono što su nasledili od trenerskih veličina i legendarnih imena je nešto o čemu pričaju biranim rečima i što žele da neguju dalje na pravi način.

"Mi smo industrija koja je, da kada tako kažem, sport i zabava, i naš posao je taj da se takmičimo uglavnom u vreme kada su ti najveći praznici i da damo taj jedan dodatni sadržaj ljudima, da kod svojih kuća mogu da pogledaju i te utakmice. Uglavnom je raspored veoma zgusnut oko Nove godine i Božića", ističe Marko Barać na početku intervjua koji vas na Božić čeka na Nova.rs.

Pričali smo o NBA uslovima u Bahčešehiru, detaljima u poslu, fudbalskim principima u košarci, današnjim igračima, pedigreu srpskog košarkaša, ali i trenera. Posebno je zanimljivo što glavnu reč u turskoj košarci vode pomenuta dvojica naših trenera, Bešiktaš je lider na tabeli sa impresivnih 13 pobeda i samo jednim porazom, a Barać i njegovi puleni su takođe u samom vrhu, na trećem mestu sa učinkom 11-2.

"Dušan Alimpijević stvarno radi fantastičan posao u Bešiktašu godinama, jako je cenjen. I mi za sada imamo jako dobre rezultate i stvarno mi je drago zbog svih njih. Uvek pričam da ta neka srpska trenerska škola mora da se čuva i da postoji, to nije samo odgovornost našeg Udruženja trenera koje radi fantastičan posao, nego mislim da i mi srpski treneri treba da što afirmativnije govorimo o toj školi, jedni o drugima i o rezultatima koje kolege prave. Svakog vikenda ih pratim širom Evrope i stvarno mi je drago kada bilo ko od mojih kolega beleži dobre rezultate. Radujem se i da pratim, i da čestitam, jer ipak mislim da svi mi profitiramo od, pre svega, uspeha reprezentacije. Isto tako moramo da čuvamo ovaj naš poziv", naglašava Barać.

U turskoj košarci smo imali Dušana Ivkovića, Željka Obradovića, koji su ostavili neizbrisiv trag, njihovom stazom sada koračaju Alimpijević i Barać koji su otvoreni da dele znanje.

"Naravno, to je nešto najnormalnije i stvarno dragoceno, za tri godine u Megi ne znam koliko je ljudi prošlo kroz onaj čuveni balkon u hali. Naravno, kada postoji neki normalan odnos, najava, poštovanje i tako dalje, mislim da je to bitno, mnogo može da se uči na iskustvu drugih, nekad vidiš šta treba, šta ne treba, i svi smo mi negde nešto videli, čuli ili pročitali. To je tako u životu, ne samo u ovom sportu. Isto tako, mi smo svi učili od naših najvećih. Čak i onda kada nismo gledali treninge i kada nismo bili na tim timskim sastancima, i tu neku nit treba da zadržimo", dodaje Barać.

I Alimpijević ističe koliko mu je važno da se neguje ta kategorija srpskog košarkaškog trenera.

„Lično mislim da je mnogo važno, jer ono što su nam ostavili u amanet svi stariji i ljudi koji su digli tu srpsku trenersku školu, treba to da nastavimo na najbolji mogući način da gajimo, jer ipak i dalje je to najcenjenija škola u Evropi odgovorno tvrdim. Zaista sam bio preponosan na početku ove godine kada je u Turskoj bilo na početku četiri srpska trenera plus još dvojica EX-YU trenera koji pričaju takođe naš jezik. Dakle, to je bilo nekih šest trenera sa naših prostora u najjačoj ili drugoj najjačoj ligi Evrope. To je značajna stvar da održavamo i našu zajednicu i da plasiramo naš proizvod što je bolje moguće“, podvlači Alimpijević.

Posebno sada kao selektor Srbije ima dodatnu odgovornost, ali i posebnu čast i ponos da predvodi nacionalni tim.

„Nemam nikakav problem da neko kaže da sam prerano sagoreo, jer nemam problem da sagorim za zemlju Srbiju. Osećam da sam u nekoj životnoj dobi i fazi da energetski mogu u ovom trenutku najbolje da odgovorim, da budem najviše posvećen i reprezentaciji Srbije, i da klupske obaveze ne trpe zbog toga“.

I jednog i drugog očekuju utakmice na Badnje veče, Bešiktaš dočekuje Ulm od 18 časova u 13. kolu Evrokupa, dok Bahčešehir u okviru iste runde gostuje Cedevita Olimpiji od 19 sati, pa i to dovoljno govori kako provode praznične dane. Mi želimo na prvom mestu zdravlje njima i njihovim porodicama, uz mnogo sreće u nastavku sezone.

BONUS VIDEO Životna priča Dušana Alimpijevića: O Bešiktašu, Srbiji, Novom Sadu, porodici i praznicima