Malo šta je funkcionisalo dobro u igri Srbije na Mundijalu u Kataru, a rezultat je jedan osvojen bod iz tri meča i poslednjem mesto u grupi
I pre Svetskog prvenstva u Kataru znalo se da će se Srbija više osloniti na ubitačan napad nego na čvrstu odbranu, ali to nam se na kraju obilo o glavu.
„Orlovi“ su takmičenje završili sa gol razlikom 5:8 i samo je Kostarika primila više golova od nas u celoj grupnoj fazi (pitanje je da li bi i Kostarika primila više da joj Španija nije napunila mrežu sa sedam golova).
Jednostavno rečeno, Srbija nije mogla da postigne više golova nego što je mogla da primi, a igra u defanzivi u nekoliko puta se mogla osloviti i kao amaterska.
PROČITAJTE JOŠ:
Bilo je tu naivnih ispadanja, nekomunikacije, nedovoljno „osigurača“ u veznom redu, nedovoljno trčanja, previše prostora po krilima…
Kao rezultat i Brazil i Kamerun i Švajcarska su nam napunili mrežu, a naše reprezentativci su u više navrata izgledali kao nemi posmatrači.
Uprkos tome, dve svetle tačke našeg tima su golman Vanja Milinković-Savić i štoper Strahinja Pavlović. Kada su vam pored svih rupa u odbrani i problema, najbolji igrači golman i štoper onda stvarno morate da se zapitate gde sve nije štimalo kako treba.
Do poslednjih priprema pred Brazil nije se znalo ko će Srbiji biti prvi golman, a Piksi je poverenje ukazao Vanji i nije se prevario.
Golman Torina je na najbolji mogući način iskoristio priliku da se pokaže svetu, pokazao je sigurnost, samopouzdanje, ali i onu „ludu glavu“ kada je ušao u klinč sa Granitom Džakom pred sam kraj utakmice sa Švajcarskom, te je stao u odbranu svojih saigrača i s pravom napao provokatora.
PROČITAJTE JOŠ:
Vanja je tokom tri utakmice upisao neverovatnih 17 odbrana (osam protiv Brazila, pet protiv Kameruna i četiri protiv Švajcarske), ali opet nije mogao da spase Srbiju od kardinalnih grešaka ostalih. Srbija je četiri puta primala gol na praznu mrežu, a ni kod ostalih pogodaka Vanja nije imao nikakve šanse.
Saigrači su ga ostavljali na vetrometini, imao je pretnje sa svih strana u sva tri meča, a uspeo je da odbrani i nekoliko stopostotnih prilika i situacija jedan na jedan. Ako ništa durgo, Srbija je dobila sigurnog čuvara mreža za dugi niz godina.
Pored Vanje tu je i Pavlović, koji je postigao gol protiv Kameruna, a na tom meču bio je jedina svetla tačka u poslednjoj liniji našeg tima. Njegovim izlaskom početkom drugog poluvremena se sve poremetilo, a Kamerun je dobio prostor za kontre, koji je Vinsent Abubakar odlično iskoristio.
Pavlović je definitivno ostavio srce na terenu, borio se za svaku loptu, imao nekoliko sjajnih startova i izblokiranih šuteva, a često je išao glavom, tamo gde drugi ne bi nogom. Zbog toga ga mnogi već sada porede sa Nemanjom Vidićem, pa se i mi nadamo da će Srbija u Pavloviću imati štopera top klase i to veoma uskoro.
Naravno, nije ni Pavlović bio perfektan. Najslabija utakmica mu je verovatno bila protiv Švajcarske, ali ne treba zaboraviti da ima tek 21 godinu i da je pred njim svetla budućnost ako nastavi ovim putem.
Treća svetla tačka u timu Srbije jeste ta da su Aleksandar Mitrović i Dušan Vlahović ponovo bili strelci na istoj utakmici. Njih dvojica uspela su da preokrenu meč protiv Švajcarske, ali je to u drugom poluvremenu bilo nedovoljno za konačno slavlje.
Na ovom Mundijalu svi smo se nadali da će Piksi na raspolaganju imati obojicu napadača, da će oni biti zdravi i maksimalno spremni, ali nije sve bilo tako sjajno. Zapravo, može se reći da je bilo suprotno. Vlahović i Mitrović su u tri utakmice na terenu zajedno proveli samo 72 minuta, a samo su protiv Švajcarske obojica bili starteri.
Bez sumnje je Srbija sa njima dvojicom daleko opasnija i moćnija u napadu, ali na ovom Mundijalu se neke stvari nisu poklopile i ostaje žal što ih nismo gledali duže i više zajedno.
BONUS VIDEO Navijači u transu pevaju „Mitro’s on fire“
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare