Nadali smo se nikad boljem izdanju "orlova", a oni nisu uspeli čak ni da polete
Direktno izveštavanje iz Katara donosi vam m&m’s.
Fudbalska reprezentacija Srbije pakuje kofere za povratak kući, jer se već u grupnoj fazi oprašta od Mundijala u Kataru.
Srbija je osim u prvom meču sa Brazilom imala momente u kojima se pitala o svojoj sudbini i rešavala istu, ali su je greške skupo koštale i protiv Kameruna (3:3) i protiv Švajcarske (3:2).
PROČITAJTE JOŠ
Najupečatljiviji utisak koji je ostavila naša reprezentacija je onaj kom se nikako nismo nadali – loša fizička sprema. „Orlovi“ su pre dolaska u Katar bili na kratkim pripremama u Bahreinu, bilo je problema i sa povredama, preskakali su se treninzi, ali ništa nije slutilo na to da će Srbija ovako loše izgledati u fizičkom smislu nakon 60 minuta igre na svakoj od utakmica.
Protiv Brazila je to najviše zapalo za oko i Piksiju, koji je to naveo kao najveći razlog zbog kog se dogodio poraz od 2:0. Srbija je nakon toga imala četiri dana odmora, pa se protiv Kameruna očekivala znatno bolja slika.
Ipak, to nije bio slučaj.
Srbija jeste vodila sa 3:1, ali nije kontrolisala igru, odlučila je da napadne, a kao kazna stigla su dva gola Afrikanaca, koji su pretrčali naš tim i bez problema ubacivali loptu u mrežu. Kada je opet trebalo da se napadne, Srbija nije imala niti snage niti ideje, pa je utakmica mogla i potpuno da ode na drugu stranu.
Protiv Švajcarske se takođe osetio pad u snazi u drugom poluvremenu, s tim da je rival tada već imao gol prednosti i potpuno zaključao loptu. Srbija praktično da nije imala nije veliku priliku u drugom poluvremenu meča sa Švajcarskom, a već od 60. minuta naši fudbaleri su izgledali veoma umorno.
Razloga za to verovatno ima više, ali bolje je da na to odgovore ljudi koji su u reprezentaciji zaduženi za kondiciju i fizičku spremu ekipe. Ako se već igra atraktivan, napadački fudbal, onda mora da se gine i trči, a Srbija sada nije mogla sa se nosi sa rivalima u pomenutim segmentima.
Jedan od razloga je verovatno i klima u Kataru, koja nije baš najpovoljnija za igrače. Međutim, o tome se znalo mnogo pre odlaska i trebalo je napraviti plan kako da igrači što spremniji dočekaju Mundijal. Ako nisu u punoj formi u sred sezone, kada će biti?
Druga boljka Srbije je što u Kataru nije bila tim. Ono što je krasilo Piksijeve izabranike do sada, na Mundijalu kao da je negde isparilo, a na terenu smo često delovali neorganizovano i previše raštrkano, što se pokazivalo na obe strane.
Nismo bili niti jedna duša, niti jedno telo, niti tim koji može da zaustavi čak i one manje potentne napadačke ekipe, niti skup koji može da prelomi utakmicu.
Za kraj, katastrofalna odbrana i komunikacija zadnje linije međusobno, ali i sa ostatkom tima, direktno nas je koštala prolaska u osminu finala.
Protiv Brazila smo u prvom poluvremenu još i dobro izgledali, nosili smo se veoma dobro sa njegovom moćnom napadačkom linijom, ali je u drugom delu sve palo u vodu. Protiv Kameruna se izlaskom Strahinje Pavlovića sve poremetilo, a ostali štoperi su bili veoma loši i delovali su neuigrano, pa je Kamerun dva puta izbegao ofsajd pre golova.
Ni protiv Švajcarske poslednja linija nije ostavila dobar utisak. Švajcarska nije poznata kao napadačka ekipa, kao neka koja stalno stvara šanse, ali je protiv Srbije prelako dolazila do pozicija da ugrozi Vanju Milinkovića Savića. Nekoliko puta nas je sjajni golman spasao, nekoliko puta su Švajcarci promašivali, ali su pogodili tri puta u metu, što je bilo dovoljno da se Srbija pošalje kući.
Istina je da za golove nisu krivi samo štoperi, da cela ekipa mora da igra i odbranu i napad, ali Srbija je bila loša i u postavci i u kretnjama i u saradnji u trenucima kada je trebalo da se brani. Jednostavno rečeno, to nije bila ona reprezentacija koja je ostavila Erlinga Holana bez gola u Ligi nacija ili Kristijana Ronalda u suzama u poslednjem kolu kvalifikacija za ovaj Mundijal.
Nažalost, u našoj odbrani nije bilo sistema koji se poštovao, u pojedinim trenucima je izgledalo kao da nije bilo ni treninga posvećenih tom aspektu igre, a sa osam primljenih golova nikako se ne može proći dalje.
I sam Piksi je rekao da reprezentaciji predstoji žestok rad, a primarno će biti da se pokrpe sve rupe u odbrani. Bez toga, pokazalo se, ne može da se prođe ni grupa na Mundijalu, a kamoli da se sanja o nekom većem uspehu ili „tamo nekoj dalekoj boginji“.
BONUS VIDEO Navijači Srbije grme u Dohi: Ko da mi otme…
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare