Znate onaj "mim" sa Piksijem koji širi ruke i slavi i odmah ispod je slika sa utakmice protiv Švajcaraca gde deluje izduvano kao balon? To je ukratko ono gde smo danas.
Direktno izveštavanje iz Katara donosi vam m&m’s.
Mislili smo da će još dugo da se priča o čuvenoj „lisabonskoj noći“, kada je Srbija pobedila Portugal sa 2:1 za direktan plasman na Mundijal.
PROČITAJTE JOŠ:
Odete na noge jakoj reprezentaciji, samo vam pobeda igra i od drugog minuta počnete da gubite sa 0:1.
Ali, onda kao feniks počnete da se dižete i uz malo sreće, na najdramatičniji mogući način, uspete da preokrenete, golom Aleksandra Mitrovića u 90. minutu.
Svet je tada bio naš. Ma šta tada, bio je naš do pre neki dan kada smo nesrećno ispali od Švajcarske, kada smo odigrali nerešeno sa Kamerunom i izgubili od Brazila.
Svet je bio naš jer smo imali tim koji je konačno pobedio neku veliku evropsku ekipu i ponovio nešto sličnom onom što je svojevremeno uradila ekipa Radomira Antića na Mundijalu u Južnoj Africi kada je pala Nemačka sa 1:0.
Nažalost, posle tako nekih velikih partija i izdanja, moramo da priznamo retkih, nama kao da sreća totalno okrene leđa.
Meseci koji su vodili ka lisabonskoj noći išli su nam u prilog. Sećamo se da smo imali i sreće zbog toga što sudija nije priznao Kristijanu Ronaldu gol u Beogradu, u nadoknadi.
Tada smo mogli da se smešimo zadovoljno. Još zadovoljnije posle remija Portugala sa Irskom 0:0, pred pobedu nad domaćinom u Lisabonu, kada je verovatno većina nas skakala u ekstazi.
Tada se pisalo i da postoji mogućnost da Fernando Santoš ode, tražio se krivac što su Ronaldo i družina završili u baražu, a imali su pol poziciju za Katar u rukama.
„Onog dana kada ne budemo ispunili cilj, sam ću otići. Još nisam propustio da ispunim cilj, sve smo ih ostvarili. Nismo se direktno kvalifikovali, ali koliko puta smo bili u baražu? Nema razgovora ovde“, rekao je tada Santoš i ponovio da će otići sam ako se ciljevi ne ispune.
Sve nakon toga, počelo je da ide u korist Portugalaca, a fortuna je nama počela da se smeje u lice. Počeli smo da se sa Portugalcima mimoilazimo na toj lestvici uspeha i očekivanja, jer, evo njih među osam najboljih ekipa na svetu, a mi smo već uveliko po kućama.
Zamislite kako je posle utorka uveče prosečan Portugalac ljubio njegovu sliku kao ikonu posle rasturanja Švajcarske 6:1 u osmini finala Svetskog prvenstva.
Čovek je pored zdravog Ronalda ubacio Gonsala Ramoša, a ovaj je uzvratio sa tri gola u večeri karijere. Treba za to imati i hrabrosti i proračunatosti.
Hrabrosti jer znamo da Ronaldov ego probija krovove stadiona, ali i zbog činjenice da bi sve bilo drugačije da Ramoš nije zakucao loptu u bliži ugao gola Jana Zomera za 1:0.
Zamislite koliko bi javnost „razapela“ Santoša da je, umesto toga, neki Šaćiri dao gol, a da je Švajcarska povela.
Odmah bi bilo ono: pa kad nije pustio Ronalda od starta. Ovako je čovek svima podelio lekciju.
Usrećio je, ili je možda bolje reći, utešio je bar malo i mnoge navijače u Srbiji, čiji je nacionalni tim ta ista Švajcarska nadigrala pre pet dana.
Ako kažemo da je Portugal pobedio Švajcarsku, a da smo mi pobedili Portugal, možemo li da se tešimo da smo mi mogli da pobedimo Švajcarsku?
Naravno da ne, ali treba imati u vidu da je i Santošova četa imala sreće, jer nije išla na Italiju u baražu za Mundijal.
Portugal je pobedio Tursku 3:1, pa onda Severnu Makedoniju sa 2:0, koja je spektakularno šokirala prvaka Evrope i tako istrošila svu svoju sreću.
Santoš i ekipa su tek počeli da je akumuliraju. Jesu oni izgubili od Belgije u Ligi nacija sa 0:1 juna prošle godine u osmini finala, jesu i od Švajcarske i Španije gubili ove godine sa po 0:1, ali su zablistali kada im je bilo najbitnije.
Tukli su Ganu i Urugvaj, izgubili od Južne Koreje i svejedno kao prvoplasirani otišli dalje.
Mogli su na Brazil, nisu to hteli i evo ih u četvrtfinalu gde idu na Maroko sa ozbiljnim šansama da se nađu među četiri najbolje ekipe.
Za to vreme mi još uvek pokušavamo da se saberemo i vidimo gde je pošlo po zlu, kad smo pre jedva mesec, dva bili u transu i zbog pobeda nad Norveškom i Švedskom i plasmana u A diviziju Lige nacija.
Nešto se u međuvremeno očito pokvarilo, povrede su uzele svoj danak, nespremnost svoj, pa više ne možemo da žalimo za prosutim mlekom.
Neka mi za početak postanemo kraljevi kvalifikacija, pa kad naviknemo da se plasiramo na velika takmičenja, onda ćemo polako početi da stičemo uslov da i na takmičenjima napravimo nešto veliko.
Što ne bismo probali već od kvalifikacija za Evropsko prvenstvo? Em nismo bili dugo, em nam je kao nasušni hleb potrebno nešto za šta bismo se uhvatili i digli sa patosa na kom smo se nenadano našli.
BONUS VIDEO: Srpski navijači na putu ka stadionu na meč sa Kamerunom
