Bio je emotivan kao svaki navijač u Srbiji. Da se kojim slučajem bira selektor Srbije na javnoj licitaciji i dalje bi Dragan Stojković Piksi bio "moj izabrani selektor" za većinu navijača, ipak, pokazao je i da pokušava da igra psihičke igre sa velikanima.
Insistirao je na transparentnosti, ništa nije skrivao od javnosti. Nije morao da se dokazuje, jer svako u Srbiji dobro zna ko je Dragan Stojković Piksi. Ipak, bila je ovo velika škola i za njega samog, pre svega da bude spreman da bude izložen napadima čim bude spustio gard.
Na sreću srpskog fudbala odlučio je da ne padne posle prvog udarca. U trenutku kada se očekuje opšta borba za prevlast u FSS bilo je izvesno da bi moglo da dođe do čistke. Preko Piksija neće moći?
Stojković nije propustio šansu da prozove neke fudbalske radnike (možda i neke druge selektore).
PROČITAJTE JOŠ
„U našem fudbalu je moderno da se pišu saopštenja, ja nisam taj čovek i smatram sebe vrlo odgovornim i zato sam ovde“, odlučio je Stojković da „pecne“ fudbalske radnike na samom početku.
Onda je iskočio sa potpuno drugačijim stavom, izabrao je da pokaže da ima svoj alter ego. U toj novoj ulozi je bio jedan nesigurni Stojković koji je patio svakog minuta, jer je znao da neće moći da opravda očekivanja. Ipak, ne bi bilo u njegovoj stilu da se preda i pre borbe. Doduše, možda je trebalo da napravi krupnije rezove i dozvoli da tim bude konkuretan svih 90 minuta.
Sa povređenim igračima to jednostavno nije moguće.
„To nisam bio ja u Kataru, ali postoje objektivni razlozi zašto je to tako. Ti razlozi počinju da mene brinu od 14. novembra kada smo se svi našli ovde. Znajući situaciju i zdravstveni bilten naših ključnih igrača, neću praviti razliku da li je neko bitniji od nekog ili ne, ali za nas izuzetno bitne karike. Ako bismo realno gledali teško je bilo očekivati da igraju, ali bi bilo nenormalno da ih ne vodimo u Katar. To su ljudi koji su golovima, asistencijama i ponašanjem doprineli da se ljudi raduju posle utakmice sa Portugalom. Nisam mogao da budem ja jer sam znao da će biti jako teško biti prvi u grupi.“
Pojasnio je i nesklad između nervoze u obraćanju i naizgled sigurnosti u ono što je zacrtano kao cilj.
„To javno nisam mogao da govorim, ali vi ste to primetili. Teško je to sakriti, teško je sakriti emociju, to je jednostavno tako. Znao sam neću imati taj duh tima iz kvalifikacija, spremnost igrača sto posto kako sam ih imao ranije. To ni ja ni medicinski tim nismo mogli da promenimo.“
Otkrio je i zašto je lagao sve da će igrači biti spremni, pojasnio je na koji način se to radi i zbog čega. Pomislili smo da bi trebalo verovati selektoru…
„Prvo te izjave da su spremni, to se govori zato što stranci čitaju. Kada bismo tako izašli i rekli da idemo tamo povređeni i u sastavu u kom ne bi trebalo, za mnoge bi to značilo kao neki alibi, a pa evo on traži izgovor. Želeli smo da sačuvamo pozitivnu energiju i da će fizičko stanje za povrede negde da se prevaziđe i da će do početka šampionata stvari doći na svoje, ali to je bilo nemoguće“, deluje da je sada bio iskren Stojković.
Nije želeo alibi, pa se odlučio da laže. Uostalom, većina ekipa laže da su im igrači povređeni, samo Srbi lažu da su zdravi, što mi ne bismo bili posebni…
Deluje da Stojković nije još uvek prošao školicu takvih igrica u maniru Žozea Murinja, ali ni da nije spreman na dramatične postupke.
Problem je i što Stojković navodi da smo trčali 115 kilometara po meču, ali da ne bismo imali snage da uradimo više. U pitanju je takozvani kvalitet trčanja i da ne bi trebalo gubiti glavu bez razloga.
Isto prilično naivno, pa i pogrešno deluje priča o Aleksandru Mitroviću. Kada je Stojković rekao da će igrati „bez jedne noge, pa čak i bez glave“, delovalo je to kao lepa metafora. Problem? Izgleda je selektor zaista bio uveren u doslovnost tih reči, jer je Mitroviću, koji je prema nekim informacijama iz Engleske čak bio i na štakama (iako nigde nema dokaza te tvrdnje), poverio sve ključeve napada.
Objasio je selektor da je Mitrović prvi put pipnuo loptu 23. novembra.
„Pitam ga je l’ može, on kaže: Mogu. Ja sam klimnuo glavom“, rekao je Stojković.
Zaista je neverovatno da ta odluka nije bila na medicinskom timu, da se odradi rendgenski snimak, testiranje opterećenja, šta se sve radi u ovoj situaciji.
Stojković je pokazao da će znati da slaže kada je to potreba u interesu Srbije i njegovih fudbalera (mada će javno kritikovati), ali nažalost to znači da u budućnosti sve treba uzimati sa rezervom.
Ili nas je lagao da je lagao, jer smatra da je bolje lagati sada nego reći istinu.
Ko će znati, ali i dalje verujemo da i sa tim igricama nema boljeg izbora na mestu selektora od njega. Uostalom, neka pravila bi trebalo prekršiti ako se već vodite mantrom Žozea Murinja. To često zna da promeni DNK, ali je granica tu izuzetno tanka…
Selektore, spremni smo i na makijavelistička rešenja ako ćemo slaviti fudbalski uspeh, ali budite oprezni…
BONUS VIDEO Dragan Stojković Piksi 80 minuta pričao o Srbiji na Mundijalu
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare