Srpkinja je najveća tajna španskog čuda, otkriva fudbal iz novog ugla

Fudbal 02. maj 202218:35 > 03. maj 2022 07:43
Podeli:
Saša Sredanović
Saša Sredanović; Foto: Privatna arhiva

Saša živi svoj fudbalski san, a okolnosti u kojima radi nisu svakidašnje. Kako izgleda kada ste glavna osoba iza kulisa, kojoj se fudbaleri zahvaljuju na svemu, a koju nedovoljno poznaju u njenoj zemlji.

Saša Sredanović, sportski psiholog u Betisu, još jednom je uspela. Treću sezonu zaredom je za trećim različitim klubom stigla do trofeja. Nakon Maribora, Atletik Bilbaa, sada je svoju magiju izvela i u Betisu.

PROČITAJTE JOŠ

Spekuliše se da bi mogla da postane deo neke fudbalske selekcije naše zemlje, na žele da se ugledaju mnoge dame, jedina je u svojoj branši iz Srbije, učinila je da je španska legenda doživi kao prijatelja. Zaista priča koja će jednog dana biti samo začetak sportske psihologije u Srbiji, a za sada zvuči gotovo nestvarno.

Za Nova.rs otkrila je šta se sve dešavalo neposredno pre i u toku meča Betisa i Valensija u finalu Kupa kralja, kada su zeleno-beli posle penala stigli do trećeg kupa u istoriji kluba. Ujedno je to bio najdirljiviji mogući oproštaj Hoakina, čoveka koji je sinonim za Betis.

"Od kada smo završili to finale bilo je toliko smeha i suza, pa opet u krug, to je prosto nerealno. Trener i ja smo dali svoj maksimum i sve posvetili tome daekipa dođe u finale Kupa kralja, čak sam i nekim prijateljima rekla pre nego što smo izbacili Sevilju iz Kupa da ko bude pobedio u toj utakmici on će i osvojiti trofej. Kada je bilo 1:1 ušla sam u svlačionicu na kraju utakmice i svi su bili rastrešeni i potrešeni jer je sve moguće, jer idemo na produžetke", počela je Sredanović za Nova.rs.

Onda je otkrila šta se dešavalo u svlačionici.

"Ušli smo u svlačionicu trener i ja, igrači su bili pod tenzijom i osnovanom nervozom jer jurimo taj rezultat, sad ili nikad, nemaš drugu šansu. Trener je hteo nešto da im obrazlaže i onda ja vidim da su svi uzburkane glave, u meni sve vri, ali... Prvi put sam u životu išla preko Pelegrinijeve reči. Rekla sam: Samo sekund, šefe. Stanite, udah, pa izdah. Mi smo Betis, mi na ovom radimo, i radili smo, i mi ćemo ovo da uzmemo i ako idemo na penale od pet ćemo dati svih pet i to neka vam bude u glavi. Neka prođe dva puta po 15 minuta, mi dajemo svaki penal, da li vam je to jasno?"

Foto: Privatna arhiva

Zatim je usledila reakcija fudbalera.

"Onda je ustao Hoakin, kao tim lider, i podržao sve što sam pričala. Ja sam se naravno izvinila treneru, ali je on rekao: Ne, ne, uradila si pravu stvar u pravom momentu. Bio je izuzetan fudbal za gledanje, ali kada igra tvoja ekipa to je nervoza, emocija je hiljadu, a moraš da odaješ smirenost i hladnoću zbog ekipe i medija. Kada smo došli do penala znala sam da ćemo dobiti, mislila sam da će kiksnuti njih dvojica, ali je to učinio samo jedan. Kup je bio prioritet kluba, Liga Evrope nam nije bila prioritet, čak nam je oduzela mnogo snage u Kupu. Žargonski rečeno smo molili Boga da ispadnemo što pre, ali naši igrači nekako šutnu loptu i ona uđe u gol. Ne možeš namerno da promašiš, pitali smo se ima li tome kraja jer imamo veoma tešku ligu, borimo se u osmini finala Kupa kralja, želimo kroz ligu da obezbedimo Ligu šampiona. Posle Kupa želimo da zakuvamo prvenstvo, jedna pobeda je dovoljna da smaknemo onog ispred nas i da uđemo u Ligu šampiona. Po svim analizama Španaca Betis nikada nije igrao bolji i lepši fudbal. Taj spoj energija Pelegrinija, mene i same ekipe i način na koji radim s ekipom. Kada dođe utakmica, tačno vidim šta je njegov deo, a šta je moj pečat."

#related-news_1

Pojasnila je i koliko je značajno bilo za čitav tim što su uspeli da osvoje Kup Kralja u poslednjoj igračkoj sezoni Hoakina.

"Uf, sada ću se rasplakati. Bilo je preemotivno iz više razloga. Hoakin je naš kapiten, džoker kada su krizne situacije, reši kada je to potrebno, on je sinonim za Betis. Jako sam dobar prijatelj s njim, mimo toga što sam njegov psiholog, u nekim intervjuima sam govorila da je on meni psiholog. Protiv Sevilje se spremamo najozbiljnije jer je gradski rival, to je neuporedivo čak i sa derbijem Crvena zvezda - Partizan, koji obožavam da gledam, što je i logično jer sam iz Beograda. Ipak, ne može da se poredi jer Andaluzija ima 17 miliona ljudi koji su podeljeni između dva kluba, sve oči su uprte u to. To je ozbiljan presing, skidam to prva s njih, pa onda i s sebe."

Saša je objasnila kako izgledaju neki od njenih razgovora sa igračima, pogotovo nakon poraza.

"Gledalac može da primeti razliku. Igračima Betisa, od kada sam došla u klub, 'iscentrirala' sam da na svakoj drugoj utakmici daju po četiri gola. Čak i ako gubimo, preokrenemo. To je psihološki momenat kada ne staješ i ideš na što više golova. To se videlo u finalu jer su igračima bile glave hladne i fokusirane. Valensija je fanstastično iznela utakmicu. Rad sa fudbalerima je takav da ispratimo svaki trening, trener vidi da li je neki igrač odstutan, da li daje manje nego što može. To nije kao srpski fudbal, jer se ovde radi mnogo analiza... Procenat dodavanja, visine šuta, procenat visine skoka, na osnovu toga imaš sve tabele i tako selektiram ko je bio na treningu lošiji. Možda mu je bio samo takav dan, a.na ljude može da utiče vreme, da li ima neki problem i koji je. Moram da uđem u srž problema, da bi ga igrač sam posle rešio. Nije poenta da ga ja rešim, to uvek mogu, nego moram da dovedem njega do toga da shvati o čemu se radi i onda krenemo zajedno da rešavamo. Ako se iz korena reši, onda se neće ponoviti. Ima i motivacije, nisu to dva motivaciona citata, već se mnogo više radi na podsvesti igrača, da njima usadiš u glavu da je sve do njihovog uma. Snaga uma je bitnija i od fizičke pripreme, ako si odlučan to ćeš i da dobiješ."

Betis je brzo morao da nastavi da radi, pravog slavlja zapravo nije ni bilo.

"Mi smo se veselili u subotu, a već u nedelju smo već odradili trening oporavka. Imaš obavezu da dođeš na stadion, nema patnje za izgubljenim, nijedna sekunda ne može da se vrati, iz toga izvlačimo gde smo pogrešili i pretvaramo u našu snagu, da nam bude kec u rukavu."

Hoakin
Hoakin; Foto: EPA-EFE/Jose Manuel Vidal

Saša je podelila životnu priču koja bi trebalo da predstavlja inspiraciju svima koji žele da ispune snove.

"S Olimpijom iz Ljubljane sam uzela titulu i Kup Slovenije. Direktor Olimpije se sreo s čelnicima Primere i njega su pitali: 'Otvorio vam se napad, jeste li doveli neko pojačanje u vidu trenerskog kadra?' On im je rekao: 'Ne, u pitanju je sportski psiholog'. Oni su rekli da super radi posao i pitali još koliko je kod njega. Kad kažeš Saša svi misle da je psiholog muško, pa pitaju: 'Koliko je još taj momak koji tebe?'. On im objasni da sam ja žena. Teško im je bilo da shvate da žena diktira mnoge stvari, da je doprinela rezultatima, malo im je nerealna priča, ali je na kraju prihvate. Sve može da se ospori sem rezultata i uspeha. Kontaktirali su me iz Atletik Bilbaoa, dobila sam mejl, ali nisam znala njihovu zvaničnu adresu, mislila sam da se neko šali. Posle par dana me pozvao direktor i kaže: 'Zašto ne odgovaraš na mejl? BIla sam toliko fokusirana na rad s Olimpijom, da ničemu drugom nisam pridavala značaj. Odgovorila sam im na mejl, poslali su mi broj telefona i dogovorili smo razgovor. Direktor mi je rekao da on ide odavde, rekao mi je da sam prešla ovaj nivo i da je vreme za nešto više. Nije svaki igrač dobar za svaku ligu, tako nisu ni psiholog, ni trener."

Hakan Čalhanoglu
Foto: EPA-EFE/ROBERO BREGANI

Odlučila je da ne pojača jednog velikana

"Imala sam ponudu Intera, čini mi se oktobra, ali sam to odbila. Nisam žena koja bi mogla da da rezultate koje dajem Betisu. Oni imaju potpuno drugi temperament, drugi način igre, drugi odnos prema klubu, međuljudski odnos. Meni je Primera baš po meri, ušuškala sam se tu, idealno se snalazim, iako sam mislila da neću, jer sam u ligu petice došla iz Olimpije".

Sredanovićeva dalje objašnjava kako su tekli pregovori s čelnicima Bilbaoa.

"Uključujem se na poziv s Bilbaom, kad ono 11 ljudi! Nisam se uplašila, znam koliko znam i vredim, ali opet tinja bojazan da nisi dorastao ligi, tu igraju samo najbolji. Zatražila sam sekund, sklonila kamere, udahnula sam i izdahnula se smirim. Rekla sam da možemo da pričamo na španskom i oni su bili fascinirani jer su mislili da govorim samo engleski jer dolazim iz Srbije. Pitali su me koliko jezika govorim i začudili su se kad sam im rekla da govorim sedam. Dali su mi rok od sedam dana da im dam prikaz kako bih radila s napadačima Bilbaoa u odnosu na šest ostalih klubova Primere. Gledala sam u taj papir i nisam znala šta da uradim, onda sam se snašla i pozvala prijatelje koji igraju u Primeri. Mogu dosta informacija da izvučem po gestikulaciji i pokretima, pa i gledanju utakmice, ali kamera ne može da zabeleži sve što oko vidi. Dali su mi korisne informacije, kada sam im poslala izveštaj posle je usledio razgovor s još troje ljudi. Poručili su mi da su oduševljeni i pitali kada mogu da počnem".

Vrlo brzo je usledila selidba na Iberijsko poluostrvo.

"Priključila sam im se za 20 dana dok je završena papirologija i dok sam prošla sve testove, ali sam napravila dogovor da odradim Superkup s Olimpijom. U Baskiji sam radila osam meseci, kada sam došla bili su 14, a završili su kao deveti. Te godine smo igrali dva finala i uzeli smo Superkup te godine. U dva dana smo eliminisali Real i Barselonu, nadigrali smo ih i umom i taktikom i osvojili trofej. Nudili su mi da ostanem, ali je stigla je ponuda Betisa jer sam više puta dobila Sevilju. Znali su da je došao psiholog koji se mimo svih više bavi sredinom terena i napadom i da je igra postala otvorenija. Poslali su ponudu koja se ne odbija, ovde sam se pronašla i zaista mi je super, prihvaćena sam od strane igrača, navijača, pa i trenera. Šta reći o gospodinu Pelegriniju? To je čovek koji mimo svog znanja koji poseduje dođe do pomoćnog trenera i mene kada ćutimo i pita šta mislimo. Uvek on donese odluku na kraju, ali traži mišljenje što je odlika njegove veličine. Našli smo zajednički jezik što daje rezultate."

Foto: AP Photo/Hassan Ammar
Foto: AP Photo/Hassan Ammar

Pojasnila je da joj je jedan od snova da postane deo Barselone ili Real Madrida.

"Ne mogu da kažem da nemam takve ambicije. Kada nešto radiš to činiš da bi bio najbolji u svom poslu, sredina nikada nije dobra, osrednji uvek možeš da budeš. Da budeš najbolji moraš da se pomučiš i odrekneš mnogih stvari u životu. U Realu ili Barseloni bi došlo potpuno do izražaja to što radim. Radim i edukacije za mlade koje ne naplaćujem, radim seminare o svom trošku za edukaciju psihiloga, da bih digla svest u Srbiji i psiholozima i klubovima. Fudbal nije isti kao pre samo 10 godina, brži je, dinamičniji, radi se na biohemiji, na biodinamici, psihi, mnogo toga je podređeno fudbalerima. Ranije kada pukne mišić on je osam meseci van terena, sada ubrizga sopstvenu plazmu i on za bukvalno 10 dana polako trči krugove. Psiholozi su postali neophodna stvar u klubu, to pokušavam da dignem na višem nivou u Srbiji.

KK Crvena zvezda, KK Partizan
KK Crvena zvezda, KK Partizan; Foto: Pedja Milosavljevic/STARSPORT

"Kada dovodiš igrača u klub ne možeš da uzmeš Mesija i Ronalda ukoliko nisu kompatabilni da sarađuju. Tu ti treba psiholog koji će da ti izvuče profil igrača i kakva saradnja između njih može da bude. To radi KK Crvena zvezda i divim im se na tome, to radimo i mi. Psiholog te košta kao jedan igrač, naši će preći dati pare na bilo šta drugo, nego da ulože u psihu igrača. Nemamo svest da trebamo da radimo na umu da bismo bili što bolji, već se radi samo na fizičkim aspektima i što bržoj prodaji mladih igrača, da bi se što pre zgrnule pare, a ne da ga razvijemo kompletno fizički, mentalno i tehnički pa da se proda za 35, a ne 15 miliona. Sigurno neću biti žena koja će to da promeni iako ću se truditi. Imaću ovog leto dosta seminara i radiću promociju knjige 'Psihologija pobednika'.

Foto: Privatna arhiva

Saša Sredanović objašnjava kako se u klubu donose odluke.

"Klub ima 'draftovane' igrače koje želi da dovede. Na sastanku bude kondicioni, pomoćni trener, direktor, sekretar kluba, analitičari, nađemo se nas 12-13 ljudi. Pretposlednja reč je moja, a poslednja je trenerova. On snosi svu odgovornost. Svi iznosimo stav da li je adekvatan za tu poziciju u našem klubu, da li bi se uklopio u tu sredinu... Vraćam se na primer, Ronaldo je individualac, dok je Mesi timski igrač. Da dovedeš Ronalda u Betis, rezultat bi bio nikakav jer Betis igra timski fudbal. Tu se vrše analize da li je nešto dobro ili ne, bitno je da li klub hoće zvezdu ili rezultat. Pojedinac može da briljira u par utakmica, ali šta ćemo u ostalih 30 kola. Na osnovu svega toga se donose odluke."

Pojasnila je i kako zapravo izgleda njen posao.

"Na dnevnom nivou imam sastanke jedan na jedan i to nikada nisu isti igrači. Napravi se neka šema kada neko ide gore ili dole, onda moramo da mu nađemo balans. Ponekad može da bude dva ili tri dana zaredom na razgovoru sa mnom posle treninga. Ako igramo tri utakmice nedeljno onda to ide mnogo dinamičnije, ako imamo jednu onda se biraju igrači koji su neophodni. Noć pred utakmicu imam sastanak sa celim timom, tada sa svima radim na kolektivnom nivou da bi svi bili izbalansirani i da bi disali kao jedan na terenu. Jednom nedeljno sa celim timom, dok dnevno radim s jednim ili najviše tri igrača."

Foto: Srdjan Stevanovic/StarsportGovorila je i o ostalim psiholozima koje je upoznala i najavila akciju.

"Upoznala sam druge psihologe, samo nažalost ne u Srbiji jer mi nemamo sportskog psihologa, ma koliko ko sebe ko zvao sportskim psihologom. U Srbiji nemamo sportsku psihologiju, imamo opštu, kliničku, ali ne i sportsku. Ne znam ko sebi deli titulu sportskog psihologa i na osnovu čega. Svaki psiholog može da radi sa sportistom, ali poznavanje fudbala je izuzetno važno. Raditi sa krilnim napadačem i sa špicem, polušpicem ili štoperom nije isto. Ne razmišljaju na isti način, njihovi centri u mozgu ne rade na istoj frekvenciji. Mogu košarkaša da spremim za dve utakmice, ali ne mogu da ga vodim celu sezonu jer nisam specijalizovala košarku. U Sloveniji sam upoznala sportske psihologe, pomogala sam Mariboru do 19 godina. Svaki psiholog ima svoj pečat, neko radi blaže, neko agresivnije, neko se drži principa, a neko kao ja uzme od svega najbolje i napravio svoj metod rada. Prilagodim ga klubu jer koliko uđeš u srž kluba i očekivanja možeš da gradiš metode rada, ali i na osnovu profila igrača, uvek sam u potrazi za novim metodama. Moraš non stop da se usavršavaš, gotovo svaku noć sam u kontaktu sa profesorima sa Ohaja, gledam šta su novo izbacili od metoda i šta bih mogla da preuzmem i da dodam nešto što meni odgovara. To je deo koji sam izgradim i dobijem finalni produkt. To je moje autorsko pravo. To ti ostavlja malo vremena za privatni život. I ti igrači se odriču mnogo toga, viđaju više mene nego porodicu. Više provode vremena sa nama nego sa familijom. Nisam videla rođenog brata, majku i oca tri meseca jer sam bila fokusirana samo na Kup kralja, tek će sada doći jer sada mogu više da im se posvetim."

Foto: Privatna arhiva

Za kraj je zaokružila priču nakon što je u tri godine stigla do tri važne titule.

"Moraš da voliš posao da bi ga radio kako treba. Moraš da budeš spreman da daš celog sebe da bi uspeo, jer od toga ne zavisi samo tvoj uspeh, nego uspeh celog kluba. Nekom rečima i načinom rada možeš da pobrkaš glavu ili da ga vineš u zvezde, a linija je izuzetno tanka. Radiću na tome sa psihologom Martom Dudić, imamo neke planove za leto. Ona je žena specijalizovala sportsku psihologiju. Mnogo je težak proces rada, mnogo meseci, sati, nerava i tvojih i tuđih je uloženo u to i onda sedneš i gledaš utakmicu. Gledaš svoj konačan proizvod, ne postoji veća sreća. Od subote do nedelje uveče sam plakala 65 puta, ali bukvalno. Uzela sam trofej tri godine zaredom, u Sloveniji, Bilbaom i Betisom. Tako sam se upisala u istoriju španskog fudbala jer sam osvojila Superkup i Kup Kralja sa dva kluba za koja niko nije očekivao da će to uraditi. Videćemo šta nosi sledeća godina - završila je optimistično Sredanovićeva razgovor za Nova.rs.

BONUS VIDEO Asistencija Dušana Tadića za izjednačenje Ajaksa

Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook, Twitter, Instagram

Komentari

Vaš komentar