Srbija je dva puta na Mundijal otišla posle završne utakmice odigrane na domaćem terenu. Ovaj put, Dragan Stojković Piksi kao selektor ima najteži zadatak na samom kraju kvalifikacija za Svetsko prvenstvo.
PROČITAJTE JOŠ
Srbija je kao samostalna država prvi put otišla na Mundijal 2010. i taj period smatra se renesansom Radomira Antića. Sličnu energiju, rezultat, ali i gorak oproštaj, imao je Slavoljub Muslin, na Piksiju je da niz nastavi tamo gde će biti najteže, u Lisabonu 14. novembra.
Siniša Mihajlović se nije proslavio u kvalifikacijama za Mundijal 2014. i tada je koban bio poraz od Hrvatske u Zagrebu sa 2:0, posle čega su „Vatreni“ došli do remija u Beogradu od 1:1, što im je iz baraža otvorilo put ka SP u Brazilu.
Srbija je tada bila treća, a u slučajevima Antića i Muslina overavala je plasman na Mundijal na svom terenu.
Antićev tim je napravio podvig time što je iza sebe u kvalifikacijama ostavio Francusku, izgradio je kult reprezentacije kakav dugo pre ni posle nije viđen u nacionalnom sastavu.
Francuska je tada dva puta remizirala sa Rumunima u grupi, koju je Srbija dočekala i pobedila na punoj Marakani sa 5:0, golovima Žigića, Pantelića, Kuzmanovića i dvostrukog strelca Jovanovića.
Nije to bila poslednja utakmica za Srbiju u kvalifikacijama, ali je njom osiguran put u Južnu Afriku, usledilo je gostovanje Litvancima koje su pobedili sa 2:1 u rezultatski nevažnom meču.
U narednom ciklusu, Slavoljub Muslin izgradio je igru oko Dušana Tadića, doneo je rezultat, ali stil i neubedljivost igre bili su kobni, uz sada već čuvenu famu oko nepozivanja Sergeja Milinković-Savića.
Imali smo tada idealnu grupu za prolaz, uz Irsku, Vels, Austriju, Gruziju i Moldaviju, ali je vremenom i rastao pritisak zbog igara, iako rezultati nisu izostali.
Na kraju je sve „puklo“ u poslednjem meču protiv Gruzije, koju je slomio Aleksandar Prijović u 74. minutu za 1:0.
Minimalac je bio dovoljan da se odmakne Ircima za direktan plasman tek u poslednjem kolu, Mundijal je obezbeđen na domaćem terenu, a sada tu opciju Piksi nema.
Čeka ga gostovanje selekciji bivših evropskih prvaka, koje Kristijano Ronaldo predvodi prkoseći godinama. U februaru će proslaviti 37. rođendan, protiv Luksemburga je došao do istorijskog 10. karijernog het-trika u dresu reprezentacije, imaće motiv više protiv „Orlova“ 14. novembra.
U jurišu je na svoj poslednji Mundijal i sigurno nije zaboravio meč odigran u Beogradu, na kom je bacio traku, revoltiran poništenim golom.
Sreća nas je tada pogledala i bilo je 2:2, ali se mora priznati i da je Srbija bila bolji rival u dobrom delu meča, naročito u drugom poluvremenu, u kom je anulirala 0:2.
To poluvreme bila je jasna naznaka da Srbija konačno može opet da parira najjačim selekcijama i ono će biti recept za meč u Lisabonu.
Oktobarska kiša i neatraktivnost Azerbejdžana nisu bili saveznik „Orlova“ ove nedelje, nisu ispraćeni kako dolikuje pred meč koji već svi dugo zovu finalnim.
Svi preduslovi za dobar rezultat su tu – igra i atmosfera kakvu baš nismo imali u završnici ciklusa sa Muslinom.
Portugal će imati nesumnjivu prednost domaćeg terena i biće ovo sigurno daleko teži završni korak za Piksija, nego što su svojevremeno imali Antić i Muslin.
Ipak, uz Piksija je još jedan adut, sve misli usmerene su samo na ovaj meč i Portugalci nemaju taj luksuz.
Čeka ih duel sa Ircima 11. novembra, tri dana ranije, nadamo se čudu i kiksu u Dablinu, a Srbija je praktično na 90 minuta od Mundijala.
BONUS VIDEO Vlahović i Piksi: Baraž nas ne zanima, idemo na prvo mesto
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare