Od seks-snimka sestrinog muža do Generalštaba, Infantina i pokušaja kupovine Mundijala: Kontroverze, skandali i gresi porodice Kušner

Priča o njihovoj moći počinje krivičnim dosijeom glave porodice Čarlsa Kušnera, nastavlja se političkim usponom njegovog sina Džareda, a danas dobija novu dimenziju kroz tehnološko i sportsko carstvo mlađeg sina Džošue.

Čarls Kušner: Seksualna ucena, zatvor i diplomatski skandali

Početkom 2000-ih, Čarls Kušner bio je moćan investitor u Nju Džersiju i veliki politički donator. Sukob sa bratom Marejem oko porodičnog biznisa otvorio je federalnu istragu o utaji poreza, nezakonitom finansiranju političkih kampanja i pokušaju odmazde prema svedoku.

Kušner je 2004. godine priznao krivicu po 18 tačaka optužnice. Najskandalozniji deo slučaja odnosio se na pokušaj zastrašivanja svedoka koji je sarađivao sa istražiteljima. Kušner je platio 25.000 dolara privatnom istražitelju i angažovao seksualnu radnicu da zavede njegovog zeta Vilijama Šuldera. Susret je tajno snimljen, a snimak je poslat Kušnerovoj rođenoj sestri Ester, Šulderovoj supruzi, kako bi se izvršio pritisak na porodicu. Ester je snimak odmah predala vlastima.

U okviru nagodbe priznao je krivicu i za poreske prevare i nezakonito finansiranje kampanja. Osuđen je na dve godine zatvora, a odslužio je 14 meseci. Njegov politički uticaj, međutim, nije nestao. Donald Tramp ga je pomilovao 2020. godine, a tokom svog drugog predsedničkog mandata imenovao ga je za ambasadora SAD u Francuskoj i Monaku.

Ni diplomatska funkcija nije prošla bez kontroverzi. Kušner je ulazio u sukobe sa francuskim vlastima zbog američkih stavova o Bliskom istoku, kao i zbog svojih komentara o smrti francuskog aktiviste Kventina Deranka. Diplomatske tenzije između Vašingtona i Pariza ublažene su tek nakon njegovog direktnog razgovora sa francuskim ministrom spoljnih poslova Žan-Noelom Baroom.

Džared Kušner: Bela kuća, Moskva i saudijske milijarde

Njegov sin Džared podigao je uticaj porodice na potpuno novi nivo. Brak sa Ivankom Tramp doveo ga je direktno u orbitu predsedničke vlasti, a tokom prvog Trampovog mandata postao je jedan od najvažnijih savetnika u Beloj kući.

Njegov boravak u Vašingtonu pratilo je više kontroverzi. U bezbednosnim prijavama nije naveo pojedine kontakte sa stranim zvaničnicima, među kojima su bili ruski ambasador Sergej Kisljak i direktor ruske državne banke VEB Sergej Gorkov. Istovremeno se pojavila ideja o uspostavljanju tajnog komunikacionog kanala sa Moskvom. Posebnu pažnju izazvala je činjenica da je Donald Tramp lično intervenisao kako bi Džaredu bila odobrena najviša bezbednosna dozvola, uprkos rezervama koje su postojale među službenicima zaduženim za proveru.

Istovremeno, porodica Kušner pokušavala je da pronađe način za rešavanje ogromnog finansijskog tereta vezanog za njujorški neboder "666 Fifth Avenue". Jedan od potencijalnih izvora finansiranja bio je Katar, čiji su predstavnici razgovarali sa Čarlsom Kušnerom. Problem je bio u tome što je Džared u isto vreme imao važnu ulogu u kreiranju američke politike prema Bliskom istoku. Katar je na kraju odbio da finansira posao, a nekoliko nedelja kasnije našao se u diplomatskom sukobu sa Saudijskom Arabijom i njenim saveznicima.

Još veći finansijski skok usledio je nakon Džaredovog odlaska iz Bele kuće. Osnovao je investicionu kompaniju "Affinity Partners", a saudijski državni investicioni fond PIF uložio je u nju dve milijarde dolara. Interni odbor fonda imao je ozbiljne rezerve prema investiciji, uključujući sumnje u iskustvo Kušnerovog tima i poslovni model, ali je posao ipak odobrio saudijski prestolonaslednik Mohamed bin Salman.

Džared je sa bin Salmanom održavao bliske odnose i tokom perioda u kojem je Saudijska Arabija bila pod velikim međunarodnim pritiskom zbog ubistva novinara Džamala Kašogija. Nije dokazano da je saudijska investicija bila plaćanje za neku konkretnu političku odluku, ali je sam spoj bivšeg visokog američkog savetnika, njegovih bliskih odnosa sa saudijskim liderom i milijardi iz državnog fonda otvorio ozbiljna pitanja o granici između političkog uticaja i privatnog biznisa.

Slom u Beogradu: Afera Generalštab

Džaredov poslovni ulazak na Balkan usledio je 2024. godine, kada je njegova kompanija postigla dogovor sa vlastima u Srbiji o izgradnji luksuznog kompleksa na mestu bombardovanog Generalštaba u Beogradu.

Plan je od početka izazivao snažne reakcije javnosti, posebno nakon odluke da se kompleksu oduzme status zaštićenog kulturnog dobra. Projekat je ubrzo postao deo šire političke i pravne kontroverze, a Tužilaštvo za organizovani kriminal pokrenulo je postupak protiv više osoba, među kojima se našao i ministar kulture Nikola Selaković.

Kušnerova kompanija se u decembru 2025. godine povukla iz projekta, navodeći da veliki projekti treba da ujedinjuju, a ne da dele društvo. Povlačenje, međutim, nije zatvorilo pitanje odgovornosti za odluke koje su pratile projekat, niti je okončalo postupke koji su se vodili u Srbiji.

Generalštab je tako postao još jedan primer toga koliko se privatni biznis može isprepletati sa državnim odlukama kada iza njega stoji investitor sa direktnim političkim vezama.

Džošua Kušner: FIFA skandal i rekordna kupovina Lejkersa

Dok je Džaredov projekat u Beogradu propadao, njegov mlađi brat Džošua sve agresivnije je širio kapital u tehnološki i sportski sektor. Preko svog fonda "Thrive Capital", poznatog po velikim ulaganjima u kompanije poput "OpenAI" i "Stripe", Džošua je postao jedan od značajnijih privatnih investitora nove generacije.

U sportu je najviše pažnje izazvao njegov ulazak u projekat "FIFA Forward Enterprise". Plan je predviđao stvaranje posebne komercijalne strukture vredne oko 20 milijardi dolara, u kojoj bi privatni investitori mogli da dobiju do 20 odsto udela. "Thrive Capital" bio je jedan od ključnih investitora u toj konstrukciji.

Ideja je naišla na snažan otpor UEFA i brojnih evropskih fudbalskih saveza, koji su tražili više transparentnosti i tvrdili da je projekat pripreman bez odgovarajućih konsultacija sa članicama FIFA. UEFA je potom od američkog suda zatražila dokumentaciju i svedočenja FIFA i "Thrive Capital" u okviru priprema za pravne poteze protiv Đanija Infantina u Švajcarskoj.

Važno je, međutim, razdvojiti političku kontroverzu od krivične odgovornosti. Džošua Kušner i njegov fond nisu bili meta tog postupka, niti je protiv njih utvrđeno krivično delo. Sam projekat je krajem jula povučen nakon velikog pritiska iz evropskog fudbala, a Kušner je kasnije javno priznao da je pogrešno procenio političku složenost čitavog posla.

Povlačenje FIFA projekta nije značilo i povlačenje iz sporta. Naprotiv, već u avgustu 2026. godine Džošua Kušner i Bob Ajger dogovorili su kupovinu Los Anđeles Lejkersa za 12,5 milijardi dolara. Transakcija još mora da dobije odobrenje NBA lige, ali bi, ukoliko bude završena, predstavljala najskuplju prodaju jedne sportske franšize u istoriji.

Moć izvan nekretnina: Šta ulazak Kušnera znači za sport

Priča o Kušnerima zato odavno više nije samo priča o nekretninama. Čarls je izgradio poslovnu imperiju uz snažne političke veze, ali je zbog kriminalnih dela završio u zatvoru, da bi decenijama kasnije dobio predsedničko pomilovanje i ambasadorsku funkciju. Džared je porodični uticaj uneo direktno u Belu kuću, a potom ga pretvorio u poslovne veze sa jednom od najmoćnijih država Bliskog istoka. Džošua sada isti kapital sve otvorenije usmerava ka sportu.

Upravo tu priča postaje mnogo veća od jedne porodice. FIFA Forward Enterprise pokazao je koliko privatni novac može da se približi samom vrhu svetskog fudbala, ali i koliko problema može da nastane kada se milijarde pokušaju uvesti u strukturu čiji su osnovni principi upravljanja, raspodele novca i odnosa između članica već predmet političkih borbi. To što je projekat povučen ne znači da je pitanje nestalo — pokazao je koliko je veliki interes privatnog kapitala za sportske institucije.

Kušneri pritom nisu optuženi da su počinili krivično delo u vezi sa FIFA projektom, niti kupovina Lejkersa sama po sebi predstavlja bilo kakav skandal. Problem je širi: porodica sa ogromnim kapitalom, direktnim vezama sa političkim centrima moći i iskustvom poslovanja na granici politike i biznisa sada dobija pristup i sportu.

Džošua Kušner je već pokazao da želi da bude mnogo više od pasivnog investitora. FIFA je bila pokušaj ulaska u samu infrastrukturu svetskog fudbala, a Lejkersi bi predstavljali ulazak u jedan od najvrednijih sportskih brendova na planeti. Ako NBA odobri transakciju, Kušner će dobiti nešto što se ne meri samo vrednošću franšize — dobiće mesto za stolom na kojem se odlučuje o budućnosti američkog i globalnog sportskog biznisa.

Zato pitanje više nije da li Kušneri imaju dovoljno novca da uđu u sport. Očigledno ga imaju. Pitanje je koliko će uticaja taj novac vremenom kupiti i koliko će sportske institucije biti spremne da ga prihvate bez jasnih pravila o transparentnosti, sukobu interesa i granicama između privatnog kapitala i javnog uticaja.

Porodica koja je počela u nekretninama Nju Džersija danas je stigla do Bele kuće, Rijada, Pariza, Beograda, FIFA-e i NBA lige. To nije dokaz da Kušneri kontrolišu sport. Ali jeste dovoljno da se postavi pitanje da li sport na vreme prepoznaje rizik koji nosi koncentracija tolikog kapitala, političkih veza i vlasničke moći u rukama jedne porodice.