Nekadašnja velika Zvezdina nada se vratila u srpski fudbal: „Vreme je da budem najbolja verzija sebe“

Adžić je tokom karijere nosio dresove Crvene zvezde, Anderlehta, Zvolea, Čukaričkog, Bangkok junajteda i Lajon siti mornara, a u Pančevo dolazi sa željom da iskoristi iskustvo koje je stekao u različitim fudbalskim sredinama.

„Upoznat sam sa radom Železničara već duže vreme. Pratio sam svaku utakmicu ove sezone, sviđa mi se kako ekipa igra i sistem trenera Kokovića. Mislim da je trenutno Železničar jedan od najorganizovanijih klubova u državi i upravo su to neke od stvari koje su meni, kao igraču, bile presudne za dolazak u klub“.

Novi klub ga je, prema njegovim rečima, odmah dobro prihvatio, a u svlačionici je zatekao i nekoliko poznatih lica.

„Danas sam odradio prvi trening, momci su me sjajno prihvatili, baš kao što sam i pretpostavio. Poznajem nekoliko igrača, a sa kapitenom Zoranom Popovićem sam već bio saigrač“.

Put Luke Adžića počeo je u Crvenoj zvezdi, gde je prošao sve mlađe kategorije i veoma rano dobio priliku u seniorskom timu. Za njega je to bilo ostvarenje dečačkog sna, ali i prvo veliko suočavanje sa pritiskom profesionalnog fudbala.

„Prošao sam sve mlađe selekcije i igrao za prvi tim. Ispunio sam dečački san – igrao sam za klub koji volim i već kao veoma mlad ušao u profesionalni fudbal, pod velikim pritiskom koji nosi Crvena zvezda. Sigurno je da mi je taj period mnogo značio za sazrevanje i razvoj“.

Već sa 19 godina napravio je veliki korak u karijeri i preselio se u Anderleht. Belgijski klub pružio mu je priliku da izbliza upozna zahteve vrhunskog profesionalnog fudbala.

„Anderleht je veliki klub i čast mi je što sam bio deo tog sistema. Igrao sam sa dosta velikih imena, kako fudbalskih, tako i trenerskih. Bila je to velika škola za mene. Mnogo sam stvari tamo naučio i video šta je sve potrebno za igranje na visokom nivou“.

Kasnije ga je fudbalski put vodio kroz više zemalja i potpuno različite sredine. Igrao je u Belgiji, Holandiji, Turskoj i Srbiji, a iskustvo je sticao i na azijskom kontinentu.

„Igrao sam u dosta zemalja i svaka je drugačija na svoj način. Posebno je bilo iskustvo igranja u Aziji, gde je sve drugačije – počevši od klimatskih uslova, preko načina života, pa do pogleda na fudbal. Tako da se sada u Srbiju vraćam sa dosta iskustva“.

Ipak, upravo Anderleht izdvaja kao sredinu koja je najviše uticala na njegov pogled na fudbal.

„Nekako mi je period u Anderlehtu najviše promenio svest o fudbalu. Tamo sam prvi put osetio koliko su neke male nijanse, kako na samom terenu, tako i van njega, bitne da bi bio konkurentan i igrao na najvišem nivou. Bio sam dosta mlad i sada, iz ovog ugla, mogu da sagledam gde sam možda u prošlosti grešio. Ali, svakako, ponavljam – bila je to velika škola za mene“.

Na njegov razvoj uticali su brojni treneri i saigrači, ali dva imena posebno izdvaja.

„Što se tiče trenera, sarađivao sam sa mnogo njih, ali ako pričamo o mom fudbalskom razvoju, Toma Milićević je čovek koji je u mlađim kategorijama prepoznao nešto u meni i uvek verovao u mene. Što se tiče igrača, nekako sam najbolju konekciju imao sa Aleksandrom Pešićem kada smo igrali zajedno. Dosta mi je pomogao i doprineo tome da postignem dosta golova u Zvezdi te godine“.

Na terenu Adžić najčešće deluje na levom krilu, ali može da odgovori i zahtevima pozicije drugog špica. Od svog načina igre ne želi da odstupa.

„Igram na poziciji levog krila, a mogu da igram i na poziciji drugog špica. Volim da budem direktan i da pravim razliku, a mislim da je ovo pravi klub za mene da to i pokažem“.

Kao svoje najveće adute izdvaja situacije „jedan na jedan“ i prekide, dok u novoj sredini želi da napravi iskorak i pokaže da iskustvo koje je stekao može da pretvori u konkretan učinak.

„Rekao bih da su igra jedan na jedan i prekidi moji najveći kvaliteti“.

Adžić dolazak u Železničar vidi i kao novu priliku u karijeri. Smatra da je danas iskusniji i zreliji nego ranije i da je pravo vreme da to pokaže na terenu.

„Trenutno je za mene ovo neki novi početak i želim da u Železničaru uradim sve što možda prethodnih godina nisam uspeo. Mislim da sam dovoljno sazreo i da je pravo vreme za to. Da li ću uspeti, videćemo. Svakako, trener će mi reći na čemu treba da radim i šta treba da unapredim u svojoj igri“.

Povratak u Srbiju trebalo bi da mu olakša i činjenica da domaći fudbal dobro poznaje.

„Mislim da adaptacija neće biti problem, s obzirom na to da sam kod kuće i da veoma dobro poznajem ligu. Sada je dosta lakše nego kada odlazite u inostranstvo“.

Železničar ga je privukao i zbog ambicija koje je klub pokazao u prethodnom periodu. Adžić je sa pažnjom pratio evropske nastupe pančevačke ekipe i veruje da se uklapa u ono što trener Koković gradi.

„Železničar je napravio veliki iskorak i ostavio veoma dobar utisak u ove dve utakmice protiv jednog ozbiljnog protivnika. Sa uživanjem sam ih gledao. Ne krijem da mi je želja bila da igram u ovoj ekipi. Ovde ima mnogo mladih i talentovanih momaka, a trener Koković je od te mlade ekipe napravio tim koji može da igra protiv bilo koga, bez odstupanja. Vidim sebe u ovoj ekipi i ovom sistemu i to je jedini razlog zbog kojeg sam danas ovde“.

Od novog pojačanja očekuje se da donese iskustvo, ali i konkretnost u završnici napada.

„Želim pre svega da što pre počnem da radim sa ekipom. Nedostaje mi rad sa grupom. Mislim da mogu da donesem sve od navedenog, samo je bitno da idem korak po korak“.

Ambicije nisu male. Adžić želi da sa novim klubom napadne plasman među četiri najbolje ekipe, dok na ličnom planu ima još važniji cilj.

„Cilj sa Železničarom je da se borimo za prve četiri pozicije u ligi, a moj lični cilj je da budem najbolja verzija sebe, jer mislim da je vreme za to“.

Za njega bi sezona dobila pun smisao ukoliko bi se završila povratkom Železničara na evropsku scenu.

„Uspešna sezona bila bi izlazak u Evropu“.

A navijačima Pančevaca obećava ono što bi trebalo da bude njegov zaštitni znak – direktnost, učinak i maksimalan angažman.

„Od mene mogu da očekuju golove, asistencije i direktan način igre. I, naravno, da ću uvek davati svoj maksimum“.