Podeli:
Foto: Petar Lazović/N1

"Satira se uspinje onda kad sve drugo u društvu propada, ili stropoštava, kao u našem slučaju. I uvek i svuda je tako. Kad se javi disfunkcionalnost u upravljanju nekom državom, kad institucije zakažu, kad sve to traje dovoljno dugo da se prelomi na kritičnoj masi naroda, onda vlade padaju, ide se na izbore, traže se neki drugi, sposobniji ljudi, ili se menja sam sistem. Ako se taj prirodni demokratski tok poremeti, onda se nezadovoljstvo uvećava, počinju da se traže odgovori i to prvo kroz formu društvene kritike, satire, izvrgavanja ruglu i sprdnji tog naopakog sistema, kako bi se bar onima koji nisu sasvim hipnotisani medijima na kreativan način predstavilo šta se dešava, ukazalo na ono što je loše i tako nateralo na razmišljanje šta bi sve trebalo promeniti, da bi bilo bolje", govori za Nova.rs čuveni Mićko Ljubičić, objašnjavajući važnost satire u današnjem srpskom društvu.

Satiričnu emisiju PLjiŽ, koju potpisuju Draža Petrović, Mićko Ljubičić i Voja Žanetić, uskoro ćemo gledati na televiziji Nova S – prva epizoda nove sezone premijerno će biti prikazana u četvrtak, 14. maja u 21 čas. Dragoljub Ljubičić Mićko, čuveni srpski glumac, satiričar i komičar, govorio je za Nova.rs o ovoj “maloj” promeni koja se dogodila, ali se dotakao i svoje dugogodišnje karijere, satire i političke situacije u Srbiji.

On je u razgovoru za naš portal izjavio da prelaskom na televiziju “Nova S” počinje žurka, jer su sada u društvu svojih kolega satiričara – Ivana Ivanovića i Zorana Kesića.

Otkud odluka da sa televizije N1 emisiju PLjiŽ prebacite na Nova S?

“Iz Adria News i United media-e, s kojima smo se svojevremeno dogovarali i za N1, tako da to više podseća na prelazak iz jedne sobe u drugu, u okviru istog stana. Jedino što smo kao satirično-humoristička emisija na N1 bili sami u sobi, a na Novoj S je žurka, jer su nam tu i kolege.”

U zvaničnom saopštenju ste izjavili da je došlo do “mutacije” emisije. Da li to znači i da se kontekst emisije promenio? 

“Za proteklih par meseci ceo svet se bar privremeno promenio, pa donekle i kontekst u kome nastaje naša emisija. Da li će svet ostati promenjen ili će se vratiti na staro, to još ne znamo, ali što se forme i sadržaja PLjiŽ-a tiče, mi smo rešili da sve ostane isto. A mutaciju shvatite kao malu igru reči: PLjiŽ je neko vreme proveo na “mute”, nije davao glasa od sebe, pa je to takođe jedna vrsta mutacije.”

Kako generalno funkcionišu pripreme pre snimanja emisije?

“Pripreme počinju vikendom, kad naš novinar – saradnik Boris Husović počinje da nas “zapljuskuje” vestima koje su se pojavile posle poslednje emisije. On to vrlo predano radi, pa se tako pred nama nađe puno toga. Pregledamo to potom sva trojica, dogovorimo se kojim vestima ćemo se tačno baviti, a Boris na osnovu toga montira priloge. Za to vreme se mi bavimo pisanjem. Ja utorkom pišem “Priču za laku noć”, a sredom komentare, isto kad i Voja i Draža, paralelno nastaje i song, a oko skečeva se dogovaramo skoro do poslednjeg trenutka, jer bude više od jednog predloga. Dakle, svako piše svoje, oko nečega se dogovaramo pre snimanja, ali bude delova koji se improvizuju i na samom snimanju, naročito kad su skečevi i imitacije u pitanju. Tako da je onaj Vojin zarazni smeh potpuno autentičan, jer i on to čemu se smeje čuje prvi put.”

Trenutno u Srbiji dolazi do uspona popularnosti satiričnih emisija. Zbog čega mislite da se to događa? 

“Satira se uspinje onda kad sve drugo u društvu propada, ili stropoštava, kao u našem slučaju. I uvek i svuda je tako. Kad se javi disfunkcionalnost u upravljanju nekom državom, kad institucije zakažu, kad sve to traje dovoljno dugo da se prelomi na kritičnoj masi naroda, onda vlade padaju, ide se na izbore, traže se neki drugi, sposobniji ljudi, ili se menja sam sistem. Ako se taj prirodni demokratski tok poremeti, onda se nezadovoljstvo uvećava, počinju da se traže odgovorni i to prvo kroz formu društvene kritike, satire, izvrgavanja ruglu i sprdnji tog naopakog sistema, kako bi se bar onima koji nisu sasvim hipnotisani medijima na kreativan način predstavilo šta se dešava, ukazalo na ono što je loše i tako nateralo na razmišljanje šta bi sve trebalo promeniti, da bi bilo bolje. Sama satira ne može ništa da promeni, sem načina gledanja na stvarnost i uslove života, ali to je upravo ono što je za početak neophodno.”

PROČITAJTE JOŠ

Tokom dugogodišnje karijere ste se bavili raznim stvarima. Šta Vam je do sada predstavljalo najveći poslovni izazov? 

“Nije bilo malo takvih izazova, posebno jer su bili iz različitih segmenata karijere, kao što rekoste. Ako bih hteo da izdvojim ono što je bilo najzahtevnije, a da sam to izvodio na sceni, onda je bez dileme predstava “Danas nam je divno DNO”, koju sam prvo napisao s Vojom Žanetićem, a potom igrao sa Srđanom Ivanovićem. Promenio sam sedam likova u dva sata, i isto toliko kostima i perika, a što je još važnije – karaktera i glasova. Mislim da je najveći kompliment koji sam dobio povodom toga bio onaj kad se pred jednim mojim prijateljem neko posle predstave glasno zapitao zašto i ostalih šest glumaca nisu izašli da se poklone na kraju, a ne samo Srđan i ja.”

Da li možete izdvojiti neku svoju ulogu ili projekat, koji smatrate najznačanijim za društvo u kome živimo? 

“Uvek me je zanimao nekakav sociološki aspekt onoga što radim. I volim da crpim inspiraciju iz mentaliteta. Zato mi je, ako izuzmemo predstave “Indeksovog pozorišta” i mnogo kasnije nastalu predstavu “Danas nam je divno DNO”, od sadržaja sa drugih medija verovatno najzanimljivija bila uloga Tita u filmu Želimira Žilnika, “Tito, po drugi put među Srbima” iz 1994. godine. A nešto najzaokruženije što sam napravio je verovatno knjiga “Nacionalni park Srbija”, iz 1999. godine, sa sve drugim delom iz 2007. U prilog tome govori i 13 izdanja tokom 20 godina, kao i to da je i danas sasvim aktuelna. Mislim da je tu jako dobro pogođen odnos između tačnog, smešnog i satiričnog, pa je mnogo njih to odmah prepoznalo i poželelo da to šire dalje, poklanjajući knjigu svima za koje su smatrali da takođe treba da je imaju i pročitaju. To je jedno vreme bila “najpoklonjenija” knjiga na tržištu.”

Ukoliko govorimo o emisiji, ali i satiri generalno, na koji način mislite da ona može uticati na svest građana i zbog čega je bitna? 

“U ovoj visoko informativnoj eri, kad ste svakog trenutka bombardovani kojekakvim informacijama, važno je znati kojima od njih poverovati. Možda je uloga naše emisije, a i satire generalno, da pruži malo kreativniji uvid u neke od tih nadirućih informacija, kao i da skenira što više negativnih pojava u društvu, s akcentom na one zbog kojih to društvo ne napreduje nego nazaduje. Ako se ljudima kroz humor i satiru istaknu i kroz tu prizmu prikažu sve nedaće i problemi koji ih tište, ali i istaknu u prvi plan pojedinci na funkcijama koji loše rade svoj posao, onda je cilj postignut i ostaje da se tako osvešćen narod opredeli da li će i dalje da toleriše to nazadovanje, ili će izabrati neku drugu opciju. Ponavljam, nije satira ta koja će zameniti bilo koji režim, nije njena osnovna uloga da regrutuje iz svojih redova političare, niti da donosi programe i planove kako se pravi bolje društvo, već da ukaže, da ogoli srž problema i da ga tako istakne i učini vidljivim, upadljivim, prepoznatljivim.”

Ovih dana se puno govori o predstojećim izborima. Mislite li da je pametno što deo opozicije i zvanično prekida bojkot? 

“Mislim da od jednim delom nasleđenog, a onda i dodatno reorganizovanog propadanja svega institucionalnog u ovom društvu, koje već godinama sprovodi vlast, nije ništa manje štetna ni totalna dezorganizovanost onih koje trenutno zovemo opozicijom. Nije lako gledati to njihovo lutanje i nesnalaženje u vremenu i prostoru, kao i nepronalaženje iole ubedljivije političke platforme sa koje bi se moglo bar na terenu, ako već ne na uzurpiranim medijima, objasniti narodu da smo mi civilizacijski pre u Kamenom nego u Zlatnom dobu. I taman kad se učini da su se u opoziciji dogovorili bar nešto – da će složno bojkotovati izbore dok se ne steknu bar oni najosnovniji medijski uslovi za održavanje istih, pojavi se principijelna podela među njima i sve ih zajedno dodatno oslabi. Veliko je pitanje da li će eventualni ulazak delića opozicije u Skupštinu dati više koristi od štete koja će nastati davanjem legitimiteta ovoj vlasti koja će posle ovakvih izbora po svoj prilici to i ostati, vlasti koja taj legitimitet ne zaslužuje, ali koji će joj dobro doći pred Zapadom. Jer, opet se pokazuje da je tom Zapadu ta već izvikana stabilokratija na Balkanu važnija od istinske demokratije, za koju verovatno misle da je ovde još uvek u pelenama. Što je najgore, poređenje s pelenama i njhovim sadržajem, a imajući u vidu trenutak u kome se već neko vreme nalazimo, možda i nije preterano.”

Pratite portal Nova.rs i na društvenim mrežama InstagramFejsbuk Tviter.

Komentari

Vaš komentar