Glumca Luku Raco trenutno gledamo u seriji "Igra sudbine" u kojoj tumači jednog od glavnih likova, a šira publika upoznala ga je u seriji "Sinđelići", a kasnije i u "Nemanjićima."
Luka danas važi za veoma popularnog glumca među mlađom populacijom, a pored glume bavio se i manekenstvom. Međutim, ono što je malo poznato, to je da je on diplomirani master ekonomsita. U intervjuu za Nova.rs, Raco je pričao kako se opredelio da se bavi glumom, o svom privatnom životu, ali i kakav je u ljubavi, s obzirorom na to da važi za velikog miljenika ženske populacije.
S obzirom na to da si po obrazovanju master ekonomista, otkud to da da si odlučio da ipak gluma bude tvoj životni poziv?
– Gluma je bila moja ljubav još od malih nogu, ali me je izbor fakulteta, ipak, odveo u pravcu ekonomije. Nikad nisam želeo da odustanem od onoga što volim i imao sam sreću da postignem dva cilja posle srednje škole – diplomu ekonomiste i da glumim.
Ko ti je bio uzor od srpskih glumaca kada si počinjao da se baviš glumom?
– Radio sam sa toliko divnih ljudi i glumačkih veličina, da je jako teško izdvojiti bilo koga. Neverovatno je kada se nađete rame uz rame sa ljudima uz koje ste odrastali pored malih ekrana, ali voleo bih ovim putem da izdvojim mog prvog televizijskog tatu Gorana Radakovića, kog ovom prilikom puno pozdravljam.
Jednom prilikom si rekao da se plašiš da se baviš glumom, jer je finansijski neisplativa…
– Malo je to bilo izvučeno iz konteksta. Nisu finansije bile presudan faktor, nego jednostavno u tom datom momentu na kraju srednje škole, ”sigurnije” je bilo da odem u pravcu ekonomije, nešto što je meni i mojoj porodici bilo poznatije u odnosu na svet glume i show biznisa, ali je nekako opet sve došlo na svoje.
Napisao si knjigu „Portret slikan rečima“, kako je došlo do toga? Da li možda imaš u planu da izdaš možda neki roman?
– Pisao sam o prijateljstvu, glumi, o ljubavi, sportu, raznim aspektima mog života. Preneo sam neko svoje iskustvo i pozitivan način razmišljanja. Pre svega ovo nije književno delo i ne smatram sebe piscem. Samo se smatram privilegovanim što moja reč može da se čuje u nekom određenom krugu ljudi i trudim se da nametnem nešto što je okej poruka mladim ljudima koji prate moj rad. Drago mi je što mogu da ih na lep način motivišem da ne odustaju od svojih ciljeva. I da vide da čitanje nije toliko strašno koliko misle. Ova knjiga je bila samo moja mala ekskurzija u književne vode u kojima ne nameravam da se zadržavam. Gluma je definitvno moj izbor.
Jedan citat iz tvoje knjige glasi: „I leto ima ukus detinjstva“… koje su tvoje asicoijacije na detinjstvo i šta te najviše vezuje za taj period? Kakav si bio kao dete?
– Jako sam vezan za svoje roditelje, Rista i Radmila su moji veliki životni uzori. Imao sam sreću da imam divno detinjstvo i kvalitetnu porodicu, a sada su oni dvoje pravih prijatelja koje imam pored sebe i sa kojima čak živim u istoj zgradi. Kalemegdan se može nazvati mojim velikim igralištem. Tamo sam provodio većinu svog vremena jer smo odrasli u njegovoj blizini. Moram priznati da nisam bio nemirno dete, nisam zadavao prevelike glavobolje roditeljima, bili su to umereni nestašluci.
U seriji „Igra sudbine“ tumačiš lik Alekse, šta zameraš svom liku? Kako si se snašao u ulozi takvog nadmenog momka?
– Aleksi se upravo dogodila ta igra sudbine koja ga je navela da preispita svoje stavove o životu. Zameram mu što je toliko životnih okolnosti moralo da se dogodi da bi shvatio prave vrednosti, ali nekada je izgleda to baš i potrebno. Interesantno je igrati svoju suprotnost. Nažalost činjnica je da se svi susrećemo sa nadmenim ljudima, i mogao bih slobodno reći da su mi upravo oni bili inspiracija.
U seriji „Sinđelići“, kao i u „Igri sudbine“, imas zajedničke scene sa glumicom Draganom Mićalović, da li ti smeta kada vas ljudi povezuju kao par? Kakva je Dragana za saradnju?
– Ne naravno, Gaga je jedan veliki laf i moj dobar prijatelj, zadovoljstvo je deliti kadar sa tako divnom osobom i kvalitetnom glumicom.
Važiš za velikog zavodnika, da li si privatno zaista zavodnik?
– Mislim da je to ipak na lepšem polu da proceni.
Kakav je Luka Raco u ljubavi? S obzirom da si miljenik žena, da li si romantičan i jesi li trenutno zaljubljen?
– Na sedmom sam nebu rekao bih, a romantika je sveprisutna ali umereno. Sve što je previše izazove kontraefekat. Volim da pratim srce, i tako ću i nastaviti, sve dok se ne pojavi prava osoba.
PROČITAJTE JOŠ
U jednom intervjuu si rekao da je danas teško naći pravu osobu za brak, zbog čega tako misliš? I kakva treba da bude tvoja „druga polovina“?
– Danas ljudi nekako kao da se plaše emocija, vezivanja… Jednostavno svi imaju neki gard, a sa druge strane svi ti ljudi priželjkuju veliku ljubav, a ipak nesvesno upravo beže od toga. Brak je po meni razumevanje, prevazilaženje teških momenata, neodustajanje i konstantan rad na odnosu, uz sve ostale lepe stvari koje su prisutne. Ipak, čvrsto verujem da ćemo svi naći tu pravu osobu samo je pitanje vremena. Mislim da drugu polovinu ne možemo tako jednostavno opisati. To je onaj čuveni osećaj koji niko ne može da kontroliše, to na kraju dana svi priželjkujemo.
Pošto voliš da putuješ, gde ćeš prvo otići kada prođe vanredno stanje? Koliko ti nedostaju putovanja sada?
– Mislim da su putovanja samo deo svega što nam trenutno nedostaje. Kada se sve bude rešilo, nadam se ponovnoj poseti Aziji i definitivno ponovo Meksiku koji je ostavilo najveći utisak.
Kako utiče na tebe novonastala situacija zbog koje mnogi glumci honorarci nemaju primanja već dva meseca. Da li je i kod tebe ovo slučaj?
– Moja sreća je da sam u toku ove situacije bio već na jednom projektu, i u suštini svi mi koji snimamo serije i filmove imamo otvorene agencije, i dobićemo pomoć države. S druge strane, nažalost, mnoge kolege nisu u toj situaciji i nadam se da će im država izaći u susret.
Pratite portal Nova.rs i na društvenim mrežama Instagram, Fejsbuk i Tviter.
