Pevačica Jelena Jevremović nedavno je doživela neprijatnost, kada je na graničnom prelazu sa Crnom Gorom saznala da ima zabranu ulaska u Srbiju zbog sudskog poziva na koji se nije odazvala, ali je nakon nekoliko sati zadržavanja na granici, rešila problem. Ona u razgovoru za Nova.rs priznaje da često ume da bude naivna, ali da se uvek oslanja na dobrodušnost koju je nasledila od slavnog oca Mikija Jevremovića, kome je zbog te osobine praštala često odsustvo od kuće.

„Na njega sam povukla tu čistotu duše, što u današnje vreme i nije neko jako oruđe. Štaviše, to je danas najveća slabost. Ali, neka, drago mi je što je tako“
Od smrti legendarnog pevača prošle su tri godine, a njegova ćerka Jelena prvi put otvoreno govori o odnosu sa njim. Kako se osetila onog trenutka kada je shvatila da ga više nema, kaže, da do kosti oseća i dan danas.
„Taj šok kad su mi javili da je imao moždani udar i taj jeziv osećaj u stomaku, još uvek me proganja i nikada to neću zaboraviti. Odlazak u bolnicu, slika mog tate u bolničkoj postelji, suze koje su mu krenule kad me je onako bespomoćan ugledao… Kida mi se srce kad god se setim. Mnogo boli, i boleće zauvek. Kasnije vest da ga više nema, pa sahrana… Teško mi je i da se prisećam tih scena, a sveže su kao da je juče bilo… Ono što čoveka najviše ubija u takvim situacijama je saznanje da tu ne možeš ništa da uradiš niti da promeniš, moraš jednostavno da se pomiriš sa tom užasnom činjenicom… „, počinje svoju bolnu ispovest za portal Nova.rs, ćerka Mikija Jevremovića.

Legenda zabavne muzike sedamdesetih Miodrag Miki Jevremović preminuo je 13. januara 2017. godine, nakon što je zbog posledica moždanog udara dve nedelje bio u komi. Sahranjen je u Aleji zaslužnih građana na Novom groblju u Beogradu gde je i ove godine održan pomen na kome su se okupili njegovi najmiliji, a pevačeva mezimica Jelena priznaje da njegov odlazak nikada nije prebolela.

Pevačica je ove godine obišla očev grob sa mlađim sinom Tadijom (6), a zatim, kao i svaki put, položila buket od 18 žutih ruža, kao u stihovima jednog od najvećih hitova legendarnog pevača.

„Ne mogu da mu oprostim što me je ostavio samu, da se borim sa užasnim problemima koji su kasnije krenuli. Kao da nije bilo dovoljno što sam ostala bez njega, usledilo je hapšenje mog muža, ostala sam bez krova nad glavom sa dvoje male dece, posle prošla i kroz razvod, borila se s dugovima i zlim jezicima, i usput morala da se suočim sa posledicama lošeg braka svojih roditelja… E, tada mi je tatin zagrljaj bio najpotrebniji, a ja ga nisam dobila. To mu ne mogu oprostiti! S druge strane, pamtim mnoge njegove mudre savete koji su mi ipak pomogli da izdržim. Sećam se da mi je stalno govorio: „Čovek je veliki onoliko koliko prašta“, ili „Kad god ne znaš šta da kažeš, reci istinu“, „Treba da budeš srećna što plačeš jer suzama čistiš dušu, i posle uvek osetiš olakšanje“. Tako sam se i postavljala u svim tim situacijama. Bilo je teško, ali uspela sam – sa knedlom u grlu priseća se Jelena teških momenata, u kojima joj je otac bio najpotrebniji, a njega više nije bilo.

„Tokom detinjstva nisam imala potpunu roditeljsku ljubav jer su oni često bili odsutni od kuće. Tata je umeo da ode od nas i da ga nema danima. Niko nije znao kada će se vratiti. A onda kada iznenada pokuca na vrata i pojavi mi se pred očima budem najsrećnija. Znao je, na kvarno, da opravda odsustvo tako što me uzme za ruku i odvede do prvog restorana. Satima smo znali da sedimo, pričamo, smejemo se, plačemo i pevamo. Tada sam mu sve opraštala. Krivac je za moje boemstvo. Šta ću, to je genetski“, otkriva Jelena.

„Pevanje sam ostavila pre više od 10 godina, a i dalje imam potrebu da zapevam u kafani, ali samo za njegovu i svoju dušu. To je poseban momenat kada mi se vrate slike iz prošlosti dok smo zajedno delili binu. Možda u kafani najviše osetim setu, jer sam u njoj prvi put bila sa njim. Kad god kročim u kafanu odmah mi krenu suze i znam da će tako biti zauvek. Zato sam na dan pravoslavne Nove godine kada se svi vesele, ja najtužnija, ali na sreću imam svoja dva sina i nekolicinu prijatelja koji mi pomažu da se izborim sa tim i vraćaju mi osmeh na lice“, priča svoju dirljivu ispovest Jelena Jevremović za portal Nova.rs i priseća se nekih od događaja i razgovora sa svojim ocem.

„Kada sam napisala tekst za pesmu „Ljubav po sebi je greh“ imala sam 18 godina. Imala sam strah da je otpevam pred njim jer sam se plašila njegove kritike, s obzirom na to da je on bio naš najveći kritičar i kantautor. Međutim, kada je čuo pesmu sećam se da je zaplakao, i rekao da će mu biti čast da je sa mnom otpeva, što je onda i učinjeno i to mi je raskrčilo put na estradi“, priča Jevremovićeva koja kaže nikada neće zaboraviti situacije za koje mnogi roditelji ne bi imali razumevanja, a za koje je njen otac imao.

„Kada sam krenula u 13. gimnaziju, više sam volela da prođem pored škole, mahnem drugarima i nastavim ka obližnjem kafiću nego da budem na časovima. Ubrzo se u još dve škole pročulo da odlično gledam u šolju, pa sam prvo polugodište provela u kafiću umesto u školskoj klupi. Roditeljima naravno nisam smela da prijavim neopravdane izostanke, ali je tata saznao i to krio od majke. Rekao mi je da ne brinem, da je to naša tajna i da će rešiti problem. Naravno da je iskoristio svoju popularnost i šarmirao direktorku da me ne izbace iz škole. Bez obzira na izostanke bila sam dobar đak i vrlo brzo sam nadoknadila izgubljeno“, završava Jelena.

Podsećanja radi, Miki Jevremović rođen je 27. marta 1941. godine u Beogradu. Najranije detinjstvo proveo je u Požarevcu, gde je završio sedam razreda osnovne škole, a onda se preselio u Valjevo. Studirao je mašinstvo, ali ga je sudbina ubacila u muzičku mašinu. Tokom duge pevačke karijere snimio je oko dve stotine pesama i prodao više od 15 miliona nosača zvuka. Održao je više od pet hiljada koncerata i 13 puta bio na turneji po SSSR-u.

Miki Jevremović je ostavio neizbrisiv trag u jugoslovenskoj muzici. Više od pola veka bio je na sceni, a blistavu pevačku karijeru obeležili su mu hitovi „Ako jednom vidiš Mariju“, „Osamnaest žutih ruža“, „S kim si sada kad je tužno vreme“, „Da sam tvoje zlato oko vrata“, „Narcisi plaču ljubavi“, „Kad bih znao da je sama“, „Moj mali beli pas i ja“, „Pijem“, „Pesnikova gitara“, „Grkinja“… Najuspešniju saradnju imao je sa Borisom Bizetićem koji je za njega komponovao i napisao čak 34 pesme.

Legendarni pevač 27. decembra 2016. godine imao moždani udar, a lekari su ga u životu održavali na aparatima naredne dve nedelje. Ipak, nije izdržao. Miki Jevremović preminuo je nakon kratke i teške bolesti u 75. godini života, 13. januara 2017.

Iza sebe je ostavio troje dece. Iz prvog braka sina Đorđa, a sa drugom suprugom Sonjom ćerku Jelenu i sina Stefana.

Pratite portal Nova.rs i na društvenim mrežama Instagram, Fejsbuk i Tviter.