Pratite portal Nova.rs i na društvenim mrežama Instagram, Fejsbuk i Tviter.
Pevačica grupe Lollobrigida, Ida Prester, sa svojim mužem Ivanom Peševskim i svojim sinovima Rokom i Rijom, pre deset dana odlučila je da napusti Beograd i ode na planinu Rudnik, kako bi se izolovali tokom pandemije koronavirusa, ali i kako bi lakše podneli dvadesetčetvoročasovni policijski čas tokom vikenda.
Ida je za Nova.rs ispričala kako se osećaju otkako vreme provode u prirodi, koliko se život u selu razlikuje od grada, a otkrila je i da li su razmišljali o tome da se presele na selo kada prođe vanredno stanje.
PROČITAJTE JOŠ
„Mi već dugo vremena, više godina idemo na planinu Rudnik, i tu smo barem dva-tri puta godišnje na farmi „Vesela livada“. Igramo se sa životinjama. Ovde smo sada već deset dana. Tu je Roko i proveo svoje detinjstvo, svakih par meseci bili smo tu, u svim godišnjim dobima. Ta lokacija nam je bila bliska. Stvarno sad, s obzirom na to da je velika navala na te kuće, teško da bismo išta uspeli da nađemo“, rekla je Ida.
Prester je ispričala kako se snalazi na seoskom domaćinstvu i koliko se sve to razlikuje od života u stanu.
„Ovde je puno lepše za decu nego da su zatvoreni u stanu, pogotovo sad kad traje policijski čas. Mnogo je lakše. Za nas starije definitivno je jedan gubitak komocije. Nemamo sve svoje stvari na koje smo navikli. Poneli smo jedan kofer, ali jednostavno smo shvatili da smo radi klinaca spremni sve da žrtvujemo. Grejemo se na drva, imamo peć, snalazimo se. Nije dramatično stanje, ali svakako da je nama komotnije sa našom veš-mašinom, kućnim aparatima kod kuće. Imamo neku staru ovde, normalni su uslovi, samo što je sve staro. Imamo sreće što je lepo vreme, pa smo više napolju“, priča pevačica i dodaje kako izgleda jedan njihov dan sada.
„Trudimo se da deci bude što zabavnije, a i da mi svoje obaveze odradimo. Ja sam danas pisala kolumnu, muž je radio svoje, šetamo se tu okolo i nemamo nikakvu posebnu rutinu. Čitamo deci priče, igramo se. Okupacija nam je da deca prihvate ovo kao odmor i da im ostane u lepom sećanju, a ne kao beg i trauma“, objasnila je ona.
Život na selu je uglavnom dosta mirniji u odnosu na gradski tempo, nekima to više, a nekima manje prija. Idi ipak pomalo nedostaje gradska gužva i urbani način života, iako joj veoma prija svež vazduh.
„Sad je u selu drugačiji tempo nego inače. Ima dosta starijih ljudi i dosta su svi u strahu. Jako se paze i čuvaju. Kad idemo u nabavku svi su sa maskama, rukavicama i svi čekaju napolju na udaljenosti. Ovde su ljudi jako disciplinovani. Inače je sporiji život i idiličnije od onoga u gradu. Ono što posebno meni prija je svež vazduh, koga u Beogradu nema, zbog čega ja kao alergičarka jako patim i meni prija da dođem u prirodu. S druge strane, nedostaje mi i taj užurbani način života, ta dinamika, događaji, izlasci, koncerti, sve to meni jako fali, a klincima je milina. Napokon imaju mamu i tatu samo za sebe. Ne znaju kad im se poslednji put to dogodilo. Tako da pokušavamo da to gledamo na najbolji način i izvučemo najbolje iz toga. Jedna od manjkavosti je što internet nije toliko brz kao kod nas u gradu. Ideja je da ostanemo što duže ovde. Vikend na selu se ne može meriti sa nama na 11. spratu solitera“, rekla nam je Presterova.
Pitali smo je li su ona i njen suprug planirali da svoj život započnu na nekom mirnijem mestu, van grada i kada ova pošast prođe.
„Jesmo razmišljali. Pogotovo radi vazduha koji je meni baš dramatičan u centru Beograda. Jedini je uslov da postoji neka škola u blizini koja može zadovoljiti naše potrebe. Na selu su ipak infrastrukturne manjkavosti, nema engleskog, nema škole penjanja, ali zapravo sve to možeš na neki način naći u prirodi. Nek se penju tu po brdima. Što smo stariji, to više uviđamo prednosti života van centra. Nismo još ozbiljno o tome razmišljali. Taman smo se jedva skućili u centru grada, ali s vremenom sve više razmišljamo o seljenju na obod grada, negde gde je čistiji vazduh, a gde opet ima škola da nam deca mogu ići.“
Presterova je otkrila šta joj najviše nedostaje otkako je proglašeno vanredno stanje i propisane mere zabrane.
PROČITAJTE JOŠ
„Introvertima je sada lakše, a ja sam baš izraziti ekstrovert i meni užasno fali komunikacija, da zagrlim prijatelje, da se nađemo svi zajedno na nekoj večeri da pričamo i fale mi izložbe, koncerti. Ja baš volim te događaje gde imaš hrpu ljudi oko sebe, gužvice, pa svako ispriča nešto. Muž moj drži restoran koji smo zatvorili od prvog dana. Odlučili smo da nije vredno reskirati, ali tamo smo bili stalno, imamo svoju ekipu. Imamo neke naše dnevne rutine koje su vezane za dosta ljudi. Meni je sad ovo popriličan šok, ali nek je to najgore. Možda je i dobro da se malo pregrupišemo, više posvetimo familiji.“
„Mislim da je sad najbitnije da ne kukamo, nego da iz ove situacije, koliko god da traje, izvučemo najbolje i da svi budemo disciplinovani, da traje što kraće, da što manje bude bolno“, kaže ona.
Kako kaže, sve vesti i informacije oko koronavirusa dosta su loše uticale na nju psihički, zbog čega je odlučila da svede na minimum informisanost oko čitave situacije.
„Pokušavam da čitam samo najbazičnije. Na početku smo imali stvarno non-stop upaljen televizor i non-stop smo muž i ja komentarisali vesti i baš mi je bilo užasno loše taj jedan dan. Slošilo mi se, i onda smo odlučili da se definitivno negde moramo skloniti i prestanemo s tim. Ne možeš ništa promeniti. Najgora je ta bespomoć. Ti sam što možeš jeste da budeš odgovoran za sebe i druge, ali ti sam tu ne možeš ništa. Epidemija će ići bez ikakvog tvog upliva. Samo pratimo najosnovnije i nove preporuke i zapovedi tela koja odlučuju, ali ne želim da uđem u dubinu, jer se tada mnogo osećam loše, pa mislim da to nije zdravo, da se previše opterećujemo. Možda se fizički nećemo razboleti, ali psihički ćemo svi oboleti ako budemo samo o tome razmišljali i pričali. Život se mora nastaviti dalje.“
Pevačici je trenutno najveća želja da poseti roditelje u Zagrebu, koji su nedavno doživeli i zemljotres, zbog čega su se vrlo potresli. Takođe, oni trenutno sami brinu o sebi, jer je Ida u Srbiji, a njen brat u inostranstvu.
„Volela bih da posetim svoje roditelje u Zagrebu. Mama i tata su isto stari ljudi, koji su sada ostali sami. Brat živi u Stokholmu, ja sam u Beogradu, tako da su oni sami. Sami se brinu i donose namirnice sami. Pored svega, imali su tu štetu sa zemljotresom, tako da ih je to dosta i psihički uzdrmalo. Svakako bih odmah posetila svoje. A od malo površnijih stvari, ja bih organizovala nešto samo za grljenje, da sve svoje prijatelje, s kojima sam sad na video pozivima, izgrlila bih ih i izljubila, i ispričala oči u oči. Nažalost, mislim da se to neće tako skoro desiti, da ćemo još dugo biti u ovoj fazi socijalne distance. Tako da je to moja maštarija, i naravno sanjam o festivalima, o letu, o Exitu, o svim tim mestima koja su meni i profesionalno važna, a ujedno i obožavam tu atmosferu. Obožavam ples u gužvi, volim te vibracije, mase na dobar bit, to je moj svet primarni, kojeg sad nema i kojeg dosta dugo neće biti“, zaključila je Ida.