Podeli:

"Jako je teško nekome ko nije ovde objasniti trenutno dešavanje u Španiji. Ljudi su pogubljeni u Madridu, ne znaju šta da rade. U strahu su da odu do prodavnice, čak i kad im nešto treba. Da li shvatamo da ovde umre od 500 do 700 ljudi dnevno? Znamo li šta to znači? Ovo je ovde pakao. Niko ne polazi od te situacije da bi i u Srbiji moglo tako nešto da se desi", kaže na samom početku razgovora ekskluzivno za Nova.rs, bivši fudbaler Ivica Dragutinović.

Dragutinović se trenutno nalazi u Španiji u kojoj inače i živi godinama unazad, a za naš portal priča o uznemirujućoj atmosferi sa ulica Madrida i Sevilje, te upozorava na to šta bi se i u Srbiji moglo desiti, ukoliko se na vreme ne spreči širenje koronavirusa.

“Ne postoji zdravstveni sistem na svetu koji može ovo da zaustavi pošto vakcine trenutno nema. Videli ste i sami, zašto su stručnjaci iz Kine došli u Srbiju? Zato što su oni bukvalno izolovali svaki grad u kom je krenula epidemija. To je jedino moguće rešenje, kao i vanredno stanje od 00-24. Jedina vakcina za sve nas trenutno, je da ne izlazimo napolje. Što pre budemo shvatili pre ćemo izaći iz celog ovog problema. Naš zdravstveni sistem ne može izdržati ako se bude desio scenario iz Italije i Španije. Čuo sam juče da sad kao postoje neki lekovi. Pa ti lekovi da postoje ljudi bi ih odavno koristili ovde. Na kraju krajeva, možda stvarno i postoje, ali dok se zaista ne pojave, mi moramo poštovati sve mere”, kaže Dragutinović.

S obzirom na to da si u Španiji, možeš li da nam objasniš kako trenutno izgleda život tamo?

Foto: Printscreen/youtube/Standard de Liège

“Izgleda jako teško. Svuda je vanredno stanje, ne možeš šetati kako ti hoćeš, nema nikakvog izlaska napolje, nema kontakata s drugim ljudima. U toku 24 sata imaš bukvalno mogućnost samo da izađes na 30-45 minuta do najbliže prodavnice i nabaviš osnovne potrepštine. U jednom automobilu ne može da bude više od jedne osobe. I najbitnije je sada da se to striktno poštuje, a ljudi ovde to i rade. Pogotovo ovde u Andaluziji, odnosno u Sevilji gde sam ja trenutno. Ljudi striktno poštuju vanredno stanje koje je Vlada donela.

Da li se situacija u Madridu razlikuje od one u Sevilji?

“Videvši šta se dešava u Madridu, ovde su preuzeli mere zabrane korak unapred. Ovde ne možete videti ljude na ulici, ne možete videti mnogo automobila. Vidim da ljudi negoduju moj stav koji sam pre nekoliko dana izneo u javnosti, kad sam rekao
da je potrebno uvesti vanredno stanje 24 sata i u Srbiji. Ali, to nije hermetičko zatvaranje 00-24. To ne znači da moraš biti zaključan u stanu, nego je poenta da i bez toga svi shvatimo da to treba da uradimo. Ako uzmemo u obzir jednu četvoročlanu porodicu, ovde samo jedan član može da izađe i kupi potrepštine. Ako te policija zaustavi u automobilu i upita gde ideš, dužan si da odgovoriš. Možeš da ideš do prvog objekta da kupiš namirnice, ali ne možeš da odeš 10 kilometara dalje na drugi kraj grada. Sasvim je logično. Bitno je da svaka adresa stanovanja na kojoj si prijavljen ima određene prodavnice i apoteke.”

Kako su snabdevene prodavnice kod vas? Da li si nailazio na prazne rafove?

“Sve prodavnice su odlično snabdevene i rafovi su zaista puni. Problem je što su ljudi u strahu i panici da će ostati bez namirnica, pa dođu rano ujutru da pazare. Do tri, četiri popodne nekih namirnica već nema, ali odmah sutradan radnici napune rafove. Nije da nečega nema pa da moraš čekati sedam ili deset dana. Stvarno svega ima.”

Kakve su mere kad je kupovina u pitanju? Kako se ljudi tamo ponašaju u nabavci?

“Osnovno pravilo je da kad izađeš iz kuće moraš imati masku i rukavice, to je pod obavezno, kao i da držiš odstojanje od drugog čoveka na dva metra. Postoje određene procedure da uđe desetoro, a potom opet toliko tek kad prethodni izađu. Samim tim smanjujemo mogućnost ovom virusu da se proširi. E to je ono na šta sam hteo da apelujem. Čuo sam neke komentare: “Šta? Je l’ treba da se zatvorimo u kuću i da pocrkamo!?” Ne! Upravo suprotno. Treba da ostanemo kod kuće koliko god možemo, pogotovo stariji sugrađani. A s druge strane, opet imamo mogućnost da izađemo i obavimo šta nam treba.”

Da li u Španiji bolnice primaju sve pacijente, sa prvim simptomima koronavirusa ili kao u Italiji postoje “otpisani slučajevi”?

“Da ne bismo došli u takvu situaciju, ljudi moraju ostati kod kuće i zato i ostaju kod kuće. Zato i u Srbiji treba svi da budu kod kuće. Sever Španije zahvatila je ozbiljna epidemija, ljudi su shvatili i pridržavaju se. Za sada ovde u Sevilji, nije velika panika, ali kad pogledam šta se sve dešava u Madridu, pogotovo u bolnicama – to je ozbiljan pakao. Ljudi stvarno više nemaju kreveta za 40 ili 50 odsto pacijenata koji dolaze svakodnevno, a svakodnevno je preko hiljadu zaraženih.” Prvo u Italiji, a sada u Španiji broj umrlih ubrzano raste.

Ima li panike, i kako se nositi sa njom?

“Ima panike na samom mestu gde je zaraza velika. Ovde je panika koliko vidim pomogla ljudima da ne izlaze napolje. Stvar je u tome što ne sme da se pređe određen broj zaraženih. Ako uzmemo Srbiju u obzir, i Beograd kao glavni grad, tu nikako ne bi smelo da se desi da se proširi. Za ostale gradove poput Novog Sada i drugih nije toliki rizik. Madrid je ovde užasan. Moramo da pokažemo socijalnu solidarnost i inteligenciju. U Sevilji za sad nije veliki broj zaraženih, pre neki dan je to bilo oko 1.000 ljudi. I to čak i nije velika brojka u odnosu na ono šta se dešava u celokupnoj Španiji. Ljudi koji žive u Andaluziji, kada su videli šta se dešava u Madridu, vlada i premijer, odmah su sve na vreme preduzeli. Zato sada u Sevilji, gradu kojiima 800 hiljada stanovnika, ne možeš da nađeš 10, 15 automobila. To je ono što sam pokušao da prenesem u poruci. Neko u Srbiji će reći: “Da, ali nije to tako kod nas”. Da, ali svakog časa može da bude, isto kao u Španiji ili Italiji, ne daj Bože.”

Da li se ljudi druže po kućama ili uopšte ne praktikuju viđanja jedni sa drugima?

“Trudimo se da ne izlazimo iz kuća. Španci se pozdravljaju tako što se dvaput ljube u obraz kad se vide. Nema toga više. To je socijalna solidarnost. U supermarkrtima ako nisi udaljen dva metra, ljudi se sklanjaju od tebe.

Kako izgeledaju ulice u Španiji, ima li vojske i policije?

Foto: Instagram/

“Španci na severu gde je počela epidemija nisu ozbiljno shvatili u startu i svi su se tada šetali po parkovima i izlazili po restoranima. Kad su se prve naznake virusa pojavile u Madridu i okolini, sve je stavljeno pod kontrolu. U Sevilji nema vojske jer su svi ozbiljno shvatili i nemaju potrebe da izlaze. Odgovorni su prema svojim životima i životima najbližih. Nema potrebe za vojskom, ali ima policije na ulicama. Takođe, bude par ljudi koji ne poštuju propise, ali ne juri ih policija svake večeri. Virus će sa severa i centralnog dela sigurno ići prema jugu i za 10 dana će možda biti gore i ovde. Ali, pošto smo svi u izolaciji, ne bi trebalo mnogo da se raširi. Čak i da dođe, ne može biti mnogo velika zaraza kao u Madridu jer su ljudi već 15, 20 dana unutra.

Kako se rade testiranja u Španiji? U Srbiji se i dalje testiraju samo ljudi koji su bili u inostranstvu ili u kontaktu sa obolelom osobom i sa jasnim simptomima…

“Nema dovoljno testova, a svako ko ima bilo kakve simptome morao bi da se testira. Kod nas, pošto su bolnice već prepune, ne može da se uđe, ali će valjda moći automobilom da se priđe do određene granice, do policijskih punktova. Da se ne izlazi iz automobila, nego ti samo priđu lekari u zaštitnim odelima i maskama, uzmu bris iz grla i odmah možeš da znaš da li si pozitivan ili negativan na viris. To su najavili da će biti u celoj Španiji u roku od par dana. Španija ima jedan od najjačih zdravstvenih sistema u Evropi, i on je pao na kolena. Šta to znači? Znači da nisu na vreme shvatili opasnost od pandemije, da ljudi nisu na vreme shvatili mere koje su tražile vlasti i premijer.”

U Srbiji su pre nekoliko dana potvrđene krivične prijave podnete protiv nekoliko fudbalera koji nisu poštovali karantin nego su došavši iz inostranstva izlazili napolje. Šta bi poručio mlađim kolegama za neodgovorno ponašanje?

“Stvarno ne znam da li je to istina ili nije, i ne bih želeo da ulazim u to. Samo bih apelovao na sve moje mlađe kolege, na sve ljude, na celu naciju, da svako ko dolazi iz inostranstva mora da prođe kroz jednu određenu vrstu izolacije. Nije teško ostati 15 dana kod kuće. Pa ljudi, nije smak sveta.”

Da li si imao želju da dođeš u Srbiju?

“Meni je žao što nisam sad u Srbiji. Ja bih prvi izašao na ulicu da pomognem starijim sugrađanima i prvi bih nosio pakete. Nemam nikakav problem s tim. Organizovao bih ekipu sa prijateljima i drugarima da budemo svima na raspolaganju.

Imaš tri ćerke koje su školarci. Kako im sada teče nastava?

“Ćerke su mi u uzrastu od 14, 11 i 8 godina. Ovde stvarno deca nemaju vremena da se igraju koliko je opširan taj program koji dobijaju iz škole. Svaka ima svoj mejl i svaki dan se rade domaći zadaci. Kad pogledaš sa strane, to je između sedam do devet sati dnevno rada. Svakodnevno profesorima na mejl šalju šta su uradile, a tako od njih dobijaju zadatke. Ponašanje je kao da su u školi. Nemam nikakvu primedbu.”

Čuješ li se sa Markom Pantelićem i kako se on nosi sa koronavirusom u izolaciji?

“Čujemo se svakog dana. On je u samoizolaciji pa će videti kakva je situacija. Mora da bude kod kuće od 15 do 28 dana. Nije imao nikakve simptome, nije imao temperaturu niti kašalj, ali bio je sa ljudima koji su bili pozitivni.