Foto:EPA-EFE/BORIS PEJOVIC

Predstojeći parlamentarni izbori, zakazani za 30. avgust, jedanaesti su od uvođenje višestranačja i peti u nezavisnoj Crnoj Gori. Na njima će se birači opredeliti za jednu od 11 izbornih lista.

Dešavaju se u atmosferi svetske pandemije koronavirusa, zbog koje nisu bili ni pomereni ni otkazani. Vlast u Podgorici brojim potezima želi da marginalizuje značaj velikog dela opozicije koja u izbornu trku ulazi preko dva koaliciona bloka.

Vladajuća Demokratska partija socijalista (DPS) u aktuelnoj izbornoj kampanji usmerila je svoje snage da ukaže na navodno štetno delovanje opozicije, izmišljajući neprijatelje predsednika Mila Đukanovića i pominjući navodnu ugroženost državnosti Crne Gore od tzv. velikosrpskog projekta SPC i Rusije.

Foto:EPA-EFE/BORIS PEJOVIC

„Predsednik je istakao da je značaj predstojećih izbora neupitan te da se nažalost ponovo suočavamo sa frontom anticrnogorskih snaga koje ne žele samo promenu vlasti, već i promenu kursa državne politike“, saopštio je DPS posle nedavnog Đukanovićevog obilaska Zete.

Optužbe i zamerke

Usred teških optužbi koje stižu iz Evrope o njegovoj upletenosti u kriminalnu aferu oko izgradnje vetroparka Možura, vladajuća stranka se, između ostalog, bavila ograničavanjem velikih skupova kako bi predizborne manifestacije suprotnog tabora svela na minimum, pod izgovorom preporuka Nacionalnog koordinacionog tela (NKT).

Međutim, taman kada je izgledalo da je to rešena stvar, NKT je u ponedeljak iznenada odobrilo javna okupljanja do 50 ljudi u zatvorenim prostorima i do 100 na otvorenom. U objašnjenju ove odluke koja je stupila na snagu samo 15 dana do izborne ćutnje, NKT je navelo da epidemiološke mere ublažava kako bi političkim partijama bila omogućena izborna kampanja. Prethodno se ovo telo nije izjašnjavalo o mogućem odlaganju izbora.

Paralelno sa ovim, prorežimski mediji o kampanji opozicionog bloka izveštavaju u negativnom kontekstu. Osim što imaju daleko manju zastupljenost na glasilima koja podržavaju vlast u Podgorici, politički akteri opozicije izloženi su negativnom tretmanu, čemu najbolje svedoči izveštaj o poseti Pljevljima nosioca liste „Za budućnost Crne Gore“ Zdravka Krivokapića. Njemu je zamereno što je skup u ovom gradu propratila, kako je istaknuto, ikonografija novog lidera prosrpske opozicije, bez crnogorske državne zastave.

Osim po ovakvim obračunima sa političkim suparnicima, vlast će posle ovih izbora ostati upamćena i po tome što je dirnula u Ustavom zagarantovana prava građana Crne Gore, pošto je Državna izborna komisija saopštila da birači koji na dan izbora budu na bolničkom lečenju od koronavirusa, kao i oni koji se nalaze u karantinima van mesta prebivališta, neće moći da ostvare to pravo.

Sumnjivo finansiranje

Ipak, najveću kontroverzu koja prati izbornu kampanju DPS pod koronom izazvale su sumnje u način njenog finansiranja. Do sada je od donacija za parlamentarne izbore dobila 477.712 evra, što pokazuju podaci koje je objavila crnogorska Agencija za sprečavanje korupcije (ASK). Simptomatično je da su najveće sume uglavnom donirali crnogorski biznismeni, od kojih su neki u direktnom srodstvu sa funkcionerima DPS. S druge strane, veliki broj donatora čine članovi opštinskih odbora i drugih zaposlenih u državnim službama.

Pročitajte još:

Ovaj iznos od skoro pola miliona evra, partija lidera Mila Đukanovića prikupila je za svega mesec dana – od 5. jula do 3. avgusta.

Istraživački centar NVO MANS došao je do podataka koji još više produbljuju sumnju da vladajuća DPS ponovo koristi uspostavljenu šemu za ubacivanje gotovine u svoje zvanične finansije i to kroz navodne donacije fizičkih lica.

Tako su zaposleni u Službi zaštite i spasavanja Opštine Danilovgrad organizovano i istog dana uplatili 16.000 evra za potrebe ovogodišnje izborne kampanje Đukanovićeve stranke. Najmanja donacija iznosila je 500 evra, dok su pojedini vatrogasci izdvajali i do 1.500 evra kako bi pomogli vladajuću partiju, pokazuju podaci koje je analizirao MANS.

Iako vatrogasci imaju prosečnu mesečnu platu od 550 evra, njima očigledno nije predstavljalo prepreku da doniraju duple i troduple iznose.

Foto:EPA-EFE/BORIS PEJOVIC

Posebnu sumnju na ove donacije baca činjenica da su sve uplaćene 7. jula ove godine, što je mehanizam putem kog su i njihove kolege iz Podgorice podržale kampanju DPS 2016. godine.

Ovo je, inače, stara praksa koja je korišćena i za prošle parlamentarne izbore, kada su kampanju DPS finansirali Romi s Vrela Ribničkih, socijalni slučajevi iz Berana i radnici podgoričke „Čistoće“ i „Vodovoda“, koji su uplaćivali novac najčešće istog dana i u istoj banci.

Funkcionerska kampanja

Pojedini analitičari, mediji i predstavnici opozicije ocenili su da je predizborna kampanja DPS „funkcionerska“ i da su primetne zloupotrebe javnih resursa u partijske svrhe.

Ove tvrdnje odbacio je crnogorski premijer Duško Marković.

„Smatram to još jednim neargumentovanim prigovorom, jer bi po toj logici premijer i Vlada trebalo da zaključaju svoje kancelarije i obustave svaku aktivnost u predizbornom periodu. Nije to zloupotreba državnih resursa, niti se može nazvati funkcionerskom kampanjom, niti postoji bilo kakvo kršenje standarda OEBS“, rekao je crnogorski premijer.

Nije kao ranije

Komentarišući izbornu kampanju, politički analitičar Predrag Kalezić kaže za Nova.rs da se ona odvija u krajnje neravnopravnim uslovima.

„Partije na vlasti su već po tradiciji u trku krenule sa osetnom startnom prednošću, koja se ogleda u bezgraničnom rabljenju modela funkcionerske kampanje i naglašenoj zloupotrebi usluga javnog servisa. Registrujući vidne naznake dinamike procesa u strukturama vlasti, da se zaključiti da i pored svega DPS veoma loše stoji. Poruke u kampanjama opozicije otkrivaju privrženost Crnoj Gori, što ukazuje da je opozicioni habitus konačno sazreo, a javnost to veoma jasno percipira“, smatra Kalezić.

Njegov kolega Sergej Sekulović mišljenja je da se ova kampanja razlikuje od ranijih zbog toga što se, kako tvrdi, gotovo cela preselila na društvene mreže.

Sergej Sekulović Foto:Screenshot/Youtube/Vijesti Online

„Tek su počeli TV dueli i javne debate, u kojima će, verujem, fokus biti usmeren na to da šira biračka javnost čuje argumente i vlasti i opozicije kako bi se dodatno učvrstio izbor. Pošto se kampanja vodi pretežno na društvenim mrežama, izrazito je negativna, ali ipak blaža od onog što smo navikli. Oslikava je korišćenje državnih resursa od strane vladajućih partija, za koje se postavlja pitanje da li se i koliko ponašaju u zoni zakonitosti. DPS polaže sve nade u moćnu partijsku mašineriju, ali je činjenica da je mnogo članova otišlo pod uticajem društveno-političkih okolnosti u kojima se Crna Gora nalazi već neko vreme“, smatra Sekulović.

Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?

Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare