Dok se 2020. polako privodi kraju i vrlo izvesno "zaražava" 2021. probajte da prihvatite jednu neprijatnu činjenicu: Stvari se najverovatnije nikada neće vratiti na staro, poručuju stručnjaci.
„Povratak u normalu“ postao je omiljena fraza političara, zvaničnika, eksperata, porodice… Ultimativna i teško dostupna nagrada. Možda je u pitanju nostalgija za januarom i svetom kada je život nalikovao životu kakav smo vodili poslednjih godina. Možda je u pitanju pokušaj da zadržimo kontrolu, da se vratimo u vreme kada promena nije bila toliko sveprisutna.
Ali, navode eksperti, taj januar je davno prošao i neće se više vraćati.
Polako shvatamo da su ovogodišnje promene trajne. Radićemo, ako imamo sreće, češće od kuće. Ređe ćemo ići u prodavnicu. Nosićemo maske. Ređe ćemo se grliti i ljubiti. Češće ćemo komunicirati preko video konferencijskih poziva.
„Promena od pet godina u roku od šest meseci“, je uobičajeni slogan pandemije. Korona je poremetila naše živote – ljudi su izgubili voljene a da nisu stigli ni da se pozdrave sa njima, mnogi su ostali bez posla…
Pa ipak, trajno presecanje veza sa januarom ne mora da bude loše, kažu psiholozi. Opasnost leži u nadanju da ćemo se vratiti u normalu a ne u tome da smislimo kako da se izborimo sa onim što je pred nama.
„Političari koji se pretvaraju da je ‘normalno’ tu odmah iza ugla, zavaravaju i sebe i druge“, kaže za CNN Tomas Davenport, profesor informacione tehnologije i menadžmenta na Babson koledžu u Velesliju, Masačusets.
„LJudi koji su preživeli tragediju vremenom se vrate na staro. Ali mislim da je sa kovidom 19 situacija drugačija jer smo očekivali da će se uskoro završiti. I da zbog toga nema potrebe da promenite svoj stav“, rekao je on.
Ljudska sklonost da veruje da je promena privremena i da će budućnost opet nalikovati prošlosti često se naziva „pristrasnošću prema normalnosti“.
Ljudi koji se ne adaptiraju na promenu veruju da će se ono čega se sećaju kao „normale“ vratiti i odlažu menjanje svojih dnevnik rutina ili stavova. Oni koji ne nose zaštitne maske možda su pristrasni prema normalnosti jer ih vide kao upad u život i prolazni hir koji ne moraju da prihvate, kaže Davenport.
Ljudski mozak „naštelovan“ je da preživi. Dok se neki delovi našeg mozga opiru promeni i dok verujemo da je katastrofa samo nešto prolazno, drugi, snažniji deo našeg mozga brzo prihvata promene.
„Hedonistična adaptacija“ je veliko ime za razlog zbog kog ljudi preživljavaju. To je sposobnost mozga da brzo prihvati nešto u okruženju što bi nas pre nekoliko nedelja potpuno izbacilo iz koloseka. Prvobitno „dizajnirana“ za zaštitu ljudi od predatora, ova sposobnost je prezupčena kako ne bismo konstantno posmatrali novine kao pretnje.
„Kada vam se i dobre i loše stvari dogode, prvo osetite intenzivne emocije“, kaže Sonja Ljubomirski, profesor psihologije na Univerzitetu Kalifornija. „Onda se prilagodite i krenete iz početka. To je mnogo intenzivnije sa pozitivnim događajima. Ljudi se ipak ne adaptiraju potpuno na negativne promene u životu“.
Prednost hedonističke adaptacije je u tome što radi u svim pravcima. Promene koje menjaju svakodnevni život jednog meseca mogu da budu potpuno zaboravljene drugog. „To je kao kada prihvatite masku kao novu normalnost“ a onda pretanete da nosite masku „i vratite se na staru normalnost“, rekla je ona.
Ponašanja koja ostaju uklapaju se u naše dnevne rutine . „Možemo da počnemo da peremo ruke češće i da ne razmišljamo o tome. To je definitivno nešto što možemo da usvojimo“, rekla je Ljubomirski.
Slično je bilo sa prethodnom generacijom koja je odrasla tokom Velike depresije i koja nikako nije mogla da se natera da baci hranu.
Život je u suštini serija promena i adaptacija, kaže i ovo potonje je nešto u čemu su ljudi dobri. LJudi mnogo više značaja pridaju trenutnim osećanjima.
Prisetila se prijateljice vegetarijanke koja je ponovo počela da jede meso sa pandemijom jer nije videla poenatu suzdržavanja od mesa. Druga se ofarbala u šerpa plavu boju bez objašnjenja. „Bila je u fazonu, je***a, ofarbaću se u plavo“, kaže LJubomirski.
Zapravo smo otporniji nego što mislimo. I, kao i sa svime ostalime, otkrićemo koliko smo tačno otporni i budućnost će nam opet izgledati normalna, koliko god bila drugačija, utešna je LJubomirski.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare