Novopečeni bračni par iz Južne Afrike, Olivia (27) i Raul (28) De Freitas, su 22. marta otputovali na medeni mesec na Maldive. Planirani put od šest dana, pretvorio se međutim u neizvesnu agoniju. Njih dvoje i danas su u ovoj ostrvskoj državi, zaglavljeni zbog koronavirusa, koji im je onemogućio povratak kući.
Egzotika i rajska lepota prirode koju Maldivi poseduju, inače je magnet za mlade bračne parove koji na ovim ostrvima proslavljaju svoje venčanje i uživaju u prvim danima braka. Tako su razmišljali i Olivia i Raul. Euforični i raspoloženi uživali su prvih nekoliko dana u odmaralištu sa pet zvezdica na Maldivima, koje čini više od hiljadu sitnih, idiličnih ostrva u Indijskom okeanu. Međutim, umesto šest, njihov odmor produžen je na 15 dana, a možda će biti i duži. Poslednjih dana, oni sa spakovanim koferima, čekaju avion koji će ih odvesti kući, piše Njujork Tajms.
O produženom medenom mesecu Olivia kaže:
„Za nas je ovo ekstravagancija!“
Sve je počelo polovinom marta, kada su se spremali da krenu, a svet se zatvarao, u strahu od pandemije.
Iako su stigli na jedno od najlepših destinacija na svetu, par je bio zabrinut zbog pandemije koronavirusa, koja je širom planete ograničila putovanja. Međutim, njihov tuistički agent ih je uveravao da će, bez obzira na politiku koja se vodi u svetu, svi građani Južne Afrike biti vraćeni kući posle odmora.
„Samo napred i super se provedite“, rekao im je.
Već u sredu, četiri dana nakon što su stigli, do njih dvoje stiglo je obaveštenje, da će aerodromi njihove zemlje biti zatvoreni do ponoći u četvrtak. Let za Južnu Afriku traje pet sati do Dohe, pa tri sata do Katara, a zatim devet sati do Johanesburga, čak i da su krenuli u tom trenutku i da ne bude nikakvih komplikacija, ne bi stigli pre zatvaranja aerodroma.
Svet izvan rajskog hotelskog kompleksa na Maldivima se zaustavio. Nekoliko drugih gostiju, iz hotela, koji su stigli nedelju dana pre njih, uspeli su da otputuju nazad u svoje zemlje. Poslednji koji su otišli, nekoliko Amerikanaca, morali su da dobiju dozvolu za let prvo u Rusiju, da bi potom mogli da se vrate u Sjedinjene Američke Države.
Olivia i Raul iznajmili su gliser kojim se za sat i po stiže do glavnog ostrva i okušali su sreću na aerodromu. Međutim, Maldivi su takođe najavili blokiranje aerodroma otprilike u isto vreme, i zabranili dolazak turista. Bračni par iz Južene Afrike, shvatio je da, ako napuste ovo letovalište, možda im neće biti dozvoljeno da uđu u svoju zemlju, pa su odlučili da ostanu.
Iako su bili u takozvanom raju, uhvatila ih je panika jer odatle ne mogu da mrdnu. Za pomoć su se obratili južnoafričkom konzulatu na Maldivima i najbližoj južnoafričkoj ambasadi na Šri Lanki. Predstavnik im je putem telefona rekao da postoji još 40 drugih Južnoafrikanaca na Maldivima, i da se mogu vratiti kući jedino ako angažuju privatni avion, o svom trošku, za 104.000 dolara.
Pročitaj još:
„Možete podeliti troškove,“ rekao im je.
Međutim, vlada se u međuvremenu povezala sa 20 ljudi i mnogi od njih nisu mogli ili nisu želeli da plate avion, za razliku od ostalih. Nakon višednevnih razgovora između predstavnika Južne Afrike i maldivskog Ministarstva spoljnih poslova, let još uvek nije odobren.
Do nedelje su Olivia i Raul, bili jedini gosti u letovalištu „Cinnamon Velifushi Maldivi“, u kojem inače u ovom doba godine, bude i do 180 gostiju (cene noćenja su od 750 dolara pa naviše). Osim njih dvoje i osoblja hotela, nije bilo nigde nikoga. Ovaj par uživao je kraljevske privilegije, vladara koji ne smeju da naspute svoje ostrvo.
Njihovi dani bili su dugi i lenji. Spavanje, pijuckanje koktela, ležanje pored bazena, i tako svaki dan iznova.
Zbog njih dvoje, jedinih gostiju, osoblje ovog odmarališta ne može da ode kući. Čitav program hotela se neometano odvijao zarad samo dvoje ljudi. Propisi na Maldivima su takvi da vlada ne dozvoljava da nijedan Maldivac napusti letovalište sve dok je u hotelu i poslednji gost. Naviknuti na gužvu i mnogo više posla, osoblje je bilo usmereno samo na dva gosta, pa su im maskimalno ugađali. „Dečko iz sobe“ zadužen za njih dvoje proveravao ih je pet puta dnevno da li im nešto treba i da li je sve u redu. Osoblje restorana priređivalo im je večeru sa svećama na plaži, a hotelski animatori svake večeri su organizovali predstavu samo za dva usamljena člana publike u velikoj trpezarijskoj sali. Svi su obigravali oko njih kao da su slavne ličnosti. Konobari su im svaki minut dopunjavali čaše, posle svakog gutljaja, nudeći im novo piće. Instruktor ronjenja molio ih je da idu sa njim na ronjenje svaki put kad na plaži prođu pored njega.
Ipak, i pored sve te lepote i gotovo kraljevskog ugođaja, postoji nešto što im je nedostajalo i što ih je uznemiravalo dok lutaju praznim prostorom koji bi defintivno trebao biti pun ljudi i njihove graje.
„Negde, iznad svega ovoga, svet se kreće“ kaže Olivia.
Nakon rane panike i lokalneog karantina zbog zaraženih turista, na maldivijskim ostrvima bilo je manje od 20 prijavljenih slučajeva novog koronavirusa, a većina ljudi kojima je dijagnostikovan već se oporavila.
Olivia i Raul, nedavno su čuli da bi dozvole za let ka Južnoj Africi trebalo da budu rešene do šestog aprila. Rečeno im je da, i ako uspeju da dođu u Južnu Afriku, biće u karantinu 14 dana. Zatvaranje granica u Južnoj Africi, inače bi trebalo da traje do 16. aprila, ali se kao i svuda, dekreti o putovanjima i kretanju neprestano menjaju.
„Neverovatno je što smo dobili ovo dodatno vreme za medeni mesec“, rekla je Olivia, „Ali finansijska strana svega ovoga je mnogo teža“. Iako je par plaćao dosta sniženu cenu, račun im je iz dana u dan bio sve veći, a ušteđevina gotovo ispražnjena.
Takođe, na ovaj račun moraju dodati i cenu dve karte za avion, u kojem će verovatno biti jedini putnici.
„Ljudi uglavnom govore kako bi voleli da se „zaglave“ na tropskom ostrvu, ali te želje prestaju onnog trenutka kada se stvarno zaglavite na jednom takvom mestu i ne možete da odete odatle“, zaključuje Olivia.
Oni su 5. aprila iz ambasade dobili obaveštenje da spakuju svoje kofere. Nakon što su se pozdravili i zahvalili osoblju, gliserom su otišli do drugog odmarališta, gde su se našli sa ostalim Južnoafrikancima na Maldivima, sa nih 20. Iz Lokalne uprave rečeno im je da će subvencionisati veliki deo troškova njihovog boravka. Ipak, još uvek je nepoznato, da li su ili kada će se, zaista i vratiti kući.
